Kosovska privreda
Vlasni�tvo Ku�nera
Po savetu tima stru�njaka Evropske banke za obnovu i
razvoj (EBRD), UNMIK bi uskoro mogao po�eti da nudi koncesije za
eksploataciju prirodnih resursa i elektrosistema
O
Borki Vu�i�, najpoznatijoj srpskoj bankarki i saveznoj ministarki za
odnose s me�unarodnim finansijskim institucijama, mo�e se �uti sve i
sva�ta, ali ni najve�i kriti�ari ne�e joj pore�i ume�nost s novcem i
dobar njuh za profit. U to je verovao i Evangelos Mitilineos, gr�ki
biznismen, kada je na njen nagovor po�eo da kreditira Trep�u. Dodu�e,
bio je ube�en da ulaskom na Kosovo zaokru�uje metalur�ku imperiju koju
je po�eo da gradi na Balkanu. Njihov poslovni optimizam nisu omeli ni
duboka politi�ka kriza, ni rat u pokrajini, ni dolazak me�unarodnih
trupa. Vu�i�eva je �ak tvrdila da �e od dolaska me�unarodnih snaga u
ju�nu srpsku pokrajinu napraviti unosan posao za doma�e banke, dok je
Mitilineos samouvereno poru�ivao, preko londonskog "Fajnen�el
Tajmsa", da �e svako ko bude odlu�ivao o sudbini Trep�e morati da
razgovara s njim.
Danas, godinu dana po dolasku KFOR-a i UNMIK-a na Kosovo, stvari stoje posve druk�ije. Filijale jugoslovenskih banaka na Kosovu zvrje prazne, dok Mitilineos obija pragove sudova u nameri da doka�e svoja potra�ivanja u Trep�i. Glavni igra� na Kosovu nisu ni Vu�i�eva, ni srpske ili jugoslovenske vlasti, nego Bernar Ku�ner, �ef UNMIK-a, s kojim Mitilineos poku�ava da uspostavi prisne odnose, dok ga vlasti u Beogradu napadaju i ignori�u.
Kona�no politi�ko re�enje za Kosovo jo� se ne nazire, dok je ekonomski status ju�ne srpske pokrajine prili�no jasan � UNMIK i Ku�ner su tamo�nji neprikosnoveni vladari. Svojim uredbama Ku�ner je najpre nema�ku marku proglasio legalnim sredstvom pla�anja na teritoriji Kosova, potom je blokirao uplate poreza i carina u republi�ki i savezni bud�et, a onda je klju�nom uredbom iz pro�le godine, potpuno preuzeo upravljanje imovinom i resursima na Kosovu. Prema toj uredbi, pravo upravljanja celokupnom pokretnom i nepokretnom imovinom na Kosovu, uklju�uju�i bankovne ra�une, platni promet, i svu imovinu �iji je titular bila dr�ava Srbija ili SRJ, preuzeo je UNMIK.
Ovakvim odlukama Ku�ner se nije zamerio samo Srbima i Albancima, po�to obe strane smatraju da imaju tapiju na kosovsku privredu, ve� i stranim partnerima kosovskih preduze�a. Italijanski STET i gr�ki OTE, koji su svojevremeno kupili 49 odsto akcija Telekoma Srbije, nisu nimalo blagonaklono do�ekali odluku UNMIK-a da licencu za uvo�enje mobilne telefonije na Kosovu poveri francuskom �Alkatelu�. Kada su kupovali deo srpskog Telekoma, Italijani i Grci su ga platili po ceni u koju je u�lo i kosovsko par�e kompanije. Interesantno je, ina�e, da u Upravnom odboru OTE-a sedi i pomenuti Mitilineos. koji je svojevremeno nameravao da otkupi dodatnih �etiri odsto akcija srpske telefonije.
I dok je Vlada Srbije, �ini se, digla ruke od imovine na Kosovu, ministri finansija zemalja Evropske unije, ujedno i donatori obnove ju�ne srpske pokrajine, uveliko kroje ekonomsku i imovinsku sudbinu Kosova. Prema izvorima �Vremena� bliskih kancelariji �efa Pakta za stabilnost jugoisto�ne Evrope Boda Hombaha, po zamisli EU-a, i pre lokalnih izbora na Kosovu, po�e�e privatizacija malih i srednjih preduze�a, �ime bi trebalo da se podigne uposlenost lokalnog stanovni�tva. Velike dr�avne kompanije, kojih prema evidenciji beogradskog Ekonomskog instituta na Kosovu ima pedesetak, mirova�e do rezultata izbora i uspostavljanja legalne i legitimne vlasti. Za stotinak manjih dr�avnih kompanija sprema se pilot projekat privatizacije koji podrazumeva da se one do kraja godine preko tendera ponude zainteresovanim doma�im i stranim investitorima, saznaje "Vreme" u sedi�tu UNMIK-a u Pri�tini.
Po savetu tima stru�njaka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), UNMIK bi uskoro mogao po�eti da nudi koncesije za eksploataciju prirodnih resursa i elektrosistema. Od toga se o�ekuju sredstva za obnovu kosovske privrede, ali i za socijalni program za lokalno stanovni�tvo, koji ne mo�e da pokrije ovogodi�nji mr�avi bud�et UNMIK-a od 525 miliona nema�kih maraka, od �ega bi �ak 200 miliona trebalo da se prikupi od donatora.
Ovakve namere me�unarodne administracije i EU-a ne dopadaju se ni lokalnim Albancima koji s njima sara�uju, a koji smatraju da sudbinu dr�avnih preduze�a na Kosovu ne bi trebalo dirati do kona�nog politi�kog re�enja za tu ju�nu srpsku pokrajinu.
I
u samoj me�unarodnoj zajednici, kako prime�uje Me�unarodna krizna grupa
(ICG) u svom skora�njem izve�taju o Kosovu, postoji struja koja preporu�uje
da se u privatizaciju kosovske privrede ne treba upu�tati pre nego �to
se rasvetli prili�no komplikovana slika imovinskih odnosa u tamo�njim
preduze�ima. To �e biti veliki problem po�to je dr�ava Srbija odavno
uradila ono �to trenutno �ine Ku�ner i njegova administracija. Raznim
odlukama, od kojih neke nikada nisu zvani�no objavljene u "Slu�benom
glasniku" ili "Slu�benom listu", Vlada Srbije i republi�ki
Fond za razvoj prakti�no su prisvojili celokupnu privredu pokrajine.
Prema jednoj nedavnoj studiji Ekonomskog instituta i Fonda za razvoj, od
ukupno 193 velika preduze�a na Kosovu, 88 je u rukama Fonda. U 76 preduze�a
vlasnik je neko od preduze�a iz Srbije, dok su u 29 kompanija vlasnici i
firme iz Srbije i Fond. Kada se budu ra��i��avala imovinska pitanja,
sa svojim potra�ivanjima �e se pojaviti i preduze�a iz republika biv�e
Jugoslavije koja su morala da poma�u privredu Kosova kao nerazvijeno
podru�je biv�e SFRJ. Kako se navodi u pomenutoj studiji, samo u periodu
1955-1985. godine na Kosovo se preko fondova za razvoj slilo ne�to manje
od 20 milijardi dolara, �to su dva dru�tvena proizvoda sada�nje
Jugoslavije.
Za po�etak, Ku�ner je u martu imenovao sudije u sudu Kosovske Mitrovice, g�e Mitilineos ima uredno upisanu hipoteku na metalurgije olova i cinka Trep�e. U kontaktima s Ku�nerom, Mitilineos je naglasio svoju spremnost da preuzme Kombinat i ulo�i u njegovu revitalizaciju, iako proizvodnja u Trep�i �ini tek deset odsto proizvodnje njegove kompanije Mitilineos. Pred istim sudom svoja potra�ivanja poku�a�e da doka�e i francuski metalski gigant SCMM, ka�e za "Vreme" dr Milan Kova�evi�, konsultant za strana ulaganja. Ta kompanija, naime, tvrdi da je vlasnik oko tri odsto kapitala Trep�e, a po osnovu preuzetog duga Jugobanke. UNMIK u ovom trenutku poku�ava da osposobi rudnike Trep�e za rad, pre svega da ih u�ini sigurnim za rudare, dok s najavljenim postavljanjem novog rukovodstva, koje bi trebalo da po�ne da odmotava i zamr�eno klupko imovinskih pitanja, uporno odugovla�i.
Prema re�ima dr Kova�evi�a, trebalo bi o�ekivati da �e, uz pomo� donatora i vlada EU-a, biti nastavljena revitalizacija kosovske privrede, ali i dalja liberalizacija ekonomije, "�to �e Kosovo samo jo� dodatno odvojiti od Beograda".
Iako je, prema nalazima stru�njaka Ekonomskog instituta i Fonda za razvoj od pre dve godine, od celokupne kosovske privrede uspe�na sanacija bila mogu�a samo u desetak kompanija, re� je o kapacitetima, pre svega energetskim, koja za Srbiju, ali ni za kosovske Albance, nisu zanemarljivi. Zbog toga srpska rukovodstva u mnogim kosovskim firmama, sada ve� biv�a, najavljuju presavijanje tabaka, poput Mitilineosa. Isto se sprema da u�ini i biv�e albansko rukovodstvo Trep�e, koje tvrdi da bi ta kompanija trebalo da se pretvori u dr�avnu, ali da njen titular ne budu ni Srbija ni Jugoslavija, nego dr�ava Kosovo.
Vladimir Milovanovi�
Socijala
Na Kosovu, kako se navodi �ak i u najnovijoj publikaciji Pakta za stabilnost, postoje dve klase stanovni�tva. Ve�insko, koje grca u siroma�tvu, i manji deo, koji radi za KFOR i UNMIK ili druge me�unarodne humanitarne organizacije koje funkcioni�u na Kosovu, a �iji je standard vi�e nego pristojan. Tu se ubrajaju i gra�ani Kosova koji strancima izdaju stanove po prose�noj ceni od 1500 nema�kih maraka.
U ovom trenutku je naj�kakljivije pitanje penzionera kojih je na Kosovu, prema podacima srpskog Fonda, uo�i NATO bombardovanja bilo oko 90.000. Penzije trenutno dobijaju samo Srbi, pa i oni koji su izbegli s Kosova, ali ne i Albanci, po�to je UNMIK stopirao uplatu poreza i doprinosa srpskom bud�etu i fondovima. UNMIK pak ne mo�e da zagrize taj kola�, po�to mu bud�et za ovu godinu iznosi 525 miliona maraka. Od te sume, 20 odsto je namenjeno socijalnim davanjima, ali se ona upu�uju najugro�enijima. Do tada, lokalno albansko stanovni�tvo koje ne radi �ivi od pomo�i ro�aka iz inostranstva.
