Zakon o zemljištu, goveda i ovce
Orati ili pecati
Zašto se seljaci posprdno osvrću na pokušaj države
da ih "natera" da obrađuju svoju zemlju
Od
ranog jutra dolazili su seljaci "tamićima" ili traktorima
natovarenim ovcama i govedima u Tomaševac, selo kod Zrenjanina. Skrenu s
glavnog puta, pa šorom do vatrogasnog doma i lepo uređenog parka gde
treba da se održi republička izložba ovaca i regionalna izložba
goveda. Boksovi već pripremljeni, iznad svakog okačen plakat sa imenom
odgajivača, rasom grla i ostalim podacima. Nedelja jutro, lepo da lepše
biti ne može.
"Biće dobro danas", kaže Neša, lokalni kafedžija, koji je svoj "mobilni šank", auto prikolicu i roštilj na ćumur, već postavio na strateški dobrom mestu, u hladovini. Ispred plastičnih stolova čistina, sve se vidi kao na dlanu, nasred livade ograđen ring u kome će defilovati ovce i goveda, sto za žiri sa ukusno aranžiranim cvećem. Donosim odluku da zbog odličnog pregleda situacije u parku za stolom kod Neše otvorim "novinarsko mesto".
"Oš 'ladno pivo", pita me. Jest da je tek pola devet ujutru, ali zvezda već peče, a valja i sprati prašinu od puta iz grla.
Stižu novi takmičari, istovaruju ovce i goveda, svako u svoj boks. Po lepo negovanoj travi tomaševačkog parka dvojica razigravaju konje upregnute u fijakere, one prave. Uživanje gledati.
"Idemo fijakerima da dočekamo goste", kaže Slobodan Savić, lokalni veterinar i spiritus movens čitave izložbe, koju inače godinama organizuje zemljoradnička zadruga iz Tomaševca. "Možda će i ministar da dođe."
SIR, NAFTA I FENDERAŠI: Ministar Jovan Babović nije došao. Poslao je izaslanika koga je voditelj programa najavio kao Rodoljuba Todorovića iz republičkog Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Onda ga je zamolio da proglasi izložbu otvorenom. Gospodin Todorović je to i učinio posle kraćeg govora u kome je kao "prioritete ministarstva iz koga dolazi" označio "stočarstvo i proizvodnju mleka". Bikovima je, ako sam dobro razumeo, obećao sladak život jer će, kako reče, "ministarstvo posebnu brigu voditi o priplodnom materijalu".
Onda se takmičarima obratila i Sekretar Sekretarijata za poljoprivredu Vojvodine Olga Čurović, koja je svoje kratko izlaganje okončala sloganom "prehrambena sigurnost = bezbednost zemlje". Posle prigodnih govora, na improvizovanoj bini počinje kulturno-umetnički program. I baš prva pesma ona o izvoru i "dva putića koji vode na dve strane".
"Ništa politički", kaže mi kroz smeh jedan od domaćina. Kao da prisluškuje naš dijalog, pevačica potom započe onu u kojoj se upućuje apel čija sadržina se ponavlja u refrenu – "ne daj da nas rastave ovi ljudi zli". Ništa politički. Neša baca nove pljeskavice na roštilj, pravo vreme za doručak.
Nedaleko od "mobilnog šanka" svoje ovce smešta u boks Josif Gojka, iz sela Straža kod Vršca. Gužva, komešanje, ovan se uzjogunio pa ga izdvajaju i vezuju za drvo. A ovan sjajan, veliki, brat bratu 150 kila, raskošna vuna, pa još ukrašena crvenom trakom upletenom na leđima. Gojka se umorio od puta i gužve, malo bi da predahne uz hladno pivo. Zovem ga u "redakciju", nudim da sedne, da popričamo malo. Nema ništa protiv.
"Tu sam sa sinovima", kaže i pokazuje glavom na dva momka koji posluju oko ovaca. "Radimo 70 lanaca zemlje, imamo 206 ovaca, 20 svinja i pet krava."
"Isplati li se?" Odmahuje rukom preko gutljaja piva. "Samo ja muzem i pravim sir. Niko drugi to ne radi. Moram, zbog gotovog novca. Kilo sira 60-70 dinara na pijaci. To je jedina dobit."
Pitam ga da li je čuo da se sprema novi zakon o poljoprivrednom zemljištu, da se preti oduzimanjem zemlje onima koji je ne obrađuju. Potvrđuje.
"Ali kako da radim zemlju ako nemam nafte? Još jesenas sam uplatio za gorivo, ništa mi na vreme nisu dali. Morao sam da menjam marke i nabavljam naftu, potrošio ekstra pare, a tek sada sam dobio, i pri tom morao još da doplatim."
Ni Gojka, a ni nekolicina seljaka koji su se okupili i slušaju naš razgovor ne uzbuđuju se preterano zbog nacrta novog zakona. "Ta di neko može moju zemlju da mi uzme?" komentariše jedan od "kibicera". Podseća kako su prošle godine u Crepaji najurili "fenderaše" kad su pokušali prinudnu naplatu poreza.
"Ama više nas oni ne diraju ni za porez", kaže Josif Gojka.
"Ćute i čekaju, a za neplaćeno svaki dan kamata raste po 0,02 odsto. Znaju da moram da platim kad dođe registracija za traktor. Bez plaćenog poreza ništa s državom ne možeš da završiš."
MLEKO I KISELA: "Gojka, 'oćemo li da trgujemo", pita čovek koji prilazi stolu za kojim razgovaramo. On je predstavnik "Proletera" iz Zrenjanina, industrije tepiha. Pruža papir na kome je cenovnik. Kilogram vune od 18 do 20 dinara.
Ništa za gotovinu, samo na kompenzaciju, tepisi, radnička odela, kanap za baliranje, a odnedavno i preparati za ličnu higijenu, razne paste i deterdženti.
"Hoće li biti nešto u gotovom?" pita Josif Gojka koji ne izgleda preterano zainteresovan. "Videćemo, dogovorićemo se", lakonski odgovara predstavnik "Proletera".
"Eto ti primera", kaže Gojka. "Samo održavanje vune košta me ampula u vrednosti od 500 dinara za deset ovaca. I tako moram dva puta godišnje. Rekoh ti, imam preko 200 ovaca, pa ti računaj kol'ko je to. Prošle godine je kilo vune bilo pet dinara, jedna ovca da četir' i po kile vune, a ovan i do deset. Da ne pričam o ceni đubriva u odnosu na cenu kukuruza."
Uto' stiže žiri. Znaju Gojku, srdačno razgovaraju, ocenjuju stado, pa ovna. Na kraju dana će se pokazati da je lepotan pobedio bez premca.
Josif Gojka poneće u Stražu pehar, diplomu, dobiće 20 litara nafte i 800 dinara gotovine.
Kažem Neši da mi sačuva "redakciju" i odlazim do vatrogasnog doma. Domaćini ljubazni, žene iz Tomaševca spremile gibanice, sve žuća od žuće, na ovalima sir, mesne suvarije na prečanski način, nude da se prezalogaji, "daleko je ručak", kažu. Nije lepo odbiti, a valja malo posedeti i sa organizatorima.
"Kvalitet grla je odličan", zadovoljno govori Slobodan Savić, već pomenuti veterinar iz Tomaševca. "Ama 50 posto bolji nego ranije, nema krave ispod pet i po litara mleka. A ovce? Bolji smo nego novosadski sajam! I sad ti gledaš ove odgajivače, a znaš da je litar kisele vode k'o tri litre mleka. Bruka za našu zajednicu."
U
parku počinje defile krava. Narod se okupio oko ringa, bodre poznanike,
dobacuju žiriju, takmičarska atmosfera. Pod jednom šatrom sedi grupa
mladih ljudi, ekipa D.O.O. "Agropanonija". Bivši fudbaleri
zrenjaninskog "Proletera" Jovica Glišin i Milorad Jeftić završili
škole i sportsku karijeru, otisnuli se u posao sa lekovima za stoku i
drugim preparatima potrebnim odgajivačima i danas nema značajnije državne
ili privatne farme u Vojvodini sa kojom ne posluju. Jesu sponzori izložbe,
ali nigde nema panoa firme ili napadne reklame. "Ama svi nas oni
znaju", kaže jedan od mladih veterinara iz ekipe i pokazuje na
odgajivače koji merkaju krave u defileu.
Tomaševac je inače poznat kao selo u kome je stočarstvo glavna stvar. Ima oko dve hiljade stanovnika i isto toliko krava. Ovaca ima više, gotovo četiri hiljade.
"Meni je izložba finiš mog rada", kaže Vasilije Pujić iz Tomaševca. "To je pravo mesto za dokazivanje".
Nije siguran da će baš njegova krava uzeti nagradu, ali je siguran da će dosta pehara ostati u Tomaševcu. Bio je u pravu. U tri kategorije čak šest nagrada za domaćine.
Pozivam i njega u "redakciju", da proverim utisak od ranije, onaj da je nacrt novog zakona o poljoprivrednom zemljištu više uzbudio pravnike koji osporavaju ustavnost pomenutog nacrta (vidi okvir), nego što je zabrinuo seljake. Konstatujem da su seljaci skloniji da se posprdno osvrnu na pokušaj države da ih "natera" da obrađuju sopstvenu zemlju.
"Kad bi država sela s nama seljacima da se pošteno raskusuramo, verujem da bi se pokazalo da nam je i te kol'ko dužna", kaže Vasilije. "Evo, ja radim 12 svojih jutara zemlje i još 15 sam uzeo u zakup", nastavlja i dodaje: "Radim zabadava! Moram da ulažem, radim, a nemam gotovine ni za nove traktorske gume. Nema akomulacije! I sad ta priča o novom zakonu o zemlji. Nekom trebaju politički poeni."
Stiže Neša sa novim hladnim pivom, ono na stolu se već ugrejalo. Pomeramo se za senkom. Ispred nas i dalje traje takmičenje. Seljaci uvode krave u ring, šetaju simentalke k'o manekenke, članovi žirija ozbiljni, beleže nešto, štikliraju, ozbiljna stvar.
"Znaš, nekad je bilo sramota ne platiti porez", nastavlja Pujin. "E danas ja 'oću da platim, al' ne mogu, nemam odakle! Dugoročna politika je najvažnija, od sela do čitave ekonomije", kaže Vasilije i dodaje da ima sedmoro unučadi. "Voleo bih da imam viziju budućnosti, al' nemam šta da im ponudim. A čovek ili 'oće da radi ili 'oće da peca! Njegova stvar. E onaj ko 'oće da radi, taj donosi korist i sebi i društvu, ali stanje nije normalno, ni pravno, ni politički."
Eto dileme, orati ili pecati?
Dušan Radulović
Kažnjavanje umesto poticanja
Na sednici Skupštine Srbije (3. maj) usvojene su Izmene i dopune Zakona o korišćenju poljoprivrednog zemljišta kojima se, između ostalog, predviđa da "korisnik obradivog poljoprivrednog zemljišta (društvena, zadružna i mešovita preduzeća) za neobrađeno poljoprivredno zemljište plaća poseban porez od 10.000 do 50.000 dinara po hektaru". Izmenama se predviđa i mogućnost da bi u slučaju nepoštovanja odredbi "Ministarstvo moglo da neobrađeno zemljište dodeli na korišćenje drugim preduzećima, zemljoradničkim zadrugama, zemljoradnicima na period od deset godina". Ministar poljoprivrede Jovan Babović je tom prilikom rekao da godišnje u Srbiji ostaje neobrađeno četvrt miliona hektara zemlje. Pominjao je i one koji "imaju obradivu zemlju a žive u gradovima ili inostranstvu, nepoljoprivrednike koji, prema nekim procenama, drže u posedu 40 odsto obradivog zemljišta".
Koalicija "Vojvodina" je zatražila ostavku ministra Babovića, a njen poslanik u republičkom Parlamentu Dragan Veselinov izjavio je povodom izmena zakona da "stotine hiljada hektara nije obrađeno zbog loše politike Vlade Srbije" i upitao "zašto državi nije palo na pamet da kazni smederevsku železaru koja proizvodi pečurke, već boljševički napada seljake".
"Teško zemlji koja je došla u situaciju da tera svoje građane da rade i obrađuju sopstvenu zemlju", prokomentarisao je dopune zakona Ljubomir Madžar, član G 17.
"Vlast opet na pogrešan način pokušava da poveća poljoprivrednu proizvodnju, jer umesto podsticajnih donosi kaznene mere", smatra predsednik Zadružnog saveta Vojvodine Đorđe Bugarin, a Fond za razvoj demokratije zatražio je pokretanje postupka ocene ustavnosti novih propisa pred Saveznim ustavnim sudom.
