Kosovska privreda
Vlasništvo Kušnera
Po savetu tima stručnjaka Evropske banke za obnovu i
razvoj (EBRD), UNMIK bi uskoro mogao početi da nudi koncesije za
eksploataciju prirodnih resursa i elektrosistema
O
Borki Vučić, najpoznatijoj srpskoj bankarki i saveznoj ministarki za
odnose s međunarodnim finansijskim institucijama, može se čuti sve i
svašta, ali ni najveći kritičari neće joj poreći umešnost s novcem i
dobar njuh za profit. U to je verovao i Evangelos Mitilineos, grčki
biznismen, kada je na njen nagovor počeo da kreditira Trepču. Doduše,
bio je ubeđen da ulaskom na Kosovo zaokružuje metaluršku imperiju koju
je počeo da gradi na Balkanu. Njihov poslovni optimizam nisu omeli ni
duboka politička kriza, ni rat u pokrajini, ni dolazak međunarodnih
trupa. Vučićeva je čak tvrdila da će od dolaska međunarodnih snaga u
južnu srpsku pokrajinu napraviti unosan posao za domaće banke, dok je
Mitilineos samouvereno poručivao, preko londonskog "Fajnenšel
Tajmsa", da će svako ko bude odlučivao o sudbini Trepče morati da
razgovara s njim.
Danas, godinu dana po dolasku KFOR-a i UNMIK-a na Kosovo, stvari stoje posve drukčije. Filijale jugoslovenskih banaka na Kosovu zvrje prazne, dok Mitilineos obija pragove sudova u nameri da dokaže svoja potraživanja u Trepči. Glavni igrač na Kosovu nisu ni Vučićeva, ni srpske ili jugoslovenske vlasti, nego Bernar Kušner, šef UNMIK-a, s kojim Mitilineos pokušava da uspostavi prisne odnose, dok ga vlasti u Beogradu napadaju i ignorišu.
Konačno političko rešenje za Kosovo još se ne nazire, dok je ekonomski status južne srpske pokrajine prilično jasan – UNMIK i Kušner su tamošnji neprikosnoveni vladari. Svojim uredbama Kušner je najpre nemačku marku proglasio legalnim sredstvom plaćanja na teritoriji Kosova, potom je blokirao uplate poreza i carina u republički i savezni budžet, a onda je ključnom uredbom iz prošle godine, potpuno preuzeo upravljanje imovinom i resursima na Kosovu. Prema toj uredbi, pravo upravljanja celokupnom pokretnom i nepokretnom imovinom na Kosovu, uključujući bankovne račune, platni promet, i svu imovinu čiji je titular bila država Srbija ili SRJ, preuzeo je UNMIK.
Ovakvim odlukama Kušner se nije zamerio samo Srbima i Albancima, pošto obe strane smatraju da imaju tapiju na kosovsku privredu, već i stranim partnerima kosovskih preduzeća. Italijanski STET i grčki OTE, koji su svojevremeno kupili 49 odsto akcija Telekoma Srbije, nisu nimalo blagonaklono dočekali odluku UNMIK-a da licencu za uvođenje mobilne telefonije na Kosovu poveri francuskom “Alkatelu”. Kada su kupovali deo srpskog Telekoma, Italijani i Grci su ga platili po ceni u koju je ušlo i kosovsko parče kompanije. Interesantno je, inače, da u Upravnom odboru OTE-a sedi i pomenuti Mitilineos. koji je svojevremeno nameravao da otkupi dodatnih četiri odsto akcija srpske telefonije.
I dok je Vlada Srbije, čini se, digla ruke od imovine na Kosovu, ministri finansija zemalja Evropske unije, ujedno i donatori obnove južne srpske pokrajine, uveliko kroje ekonomsku i imovinsku sudbinu Kosova. Prema izvorima “Vremena” bliskih kancelariji šefa Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Boda Hombaha, po zamisli EU-a, i pre lokalnih izbora na Kosovu, počeće privatizacija malih i srednjih preduzeća, čime bi trebalo da se podigne uposlenost lokalnog stanovništva. Velike državne kompanije, kojih prema evidenciji beogradskog Ekonomskog instituta na Kosovu ima pedesetak, mirovaće do rezultata izbora i uspostavljanja legalne i legitimne vlasti. Za stotinak manjih državnih kompanija sprema se pilot projekat privatizacije koji podrazumeva da se one do kraja godine preko tendera ponude zainteresovanim domaćim i stranim investitorima, saznaje "Vreme" u sedištu UNMIK-a u Prištini.
Po savetu tima stručnjaka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), UNMIK bi uskoro mogao početi da nudi koncesije za eksploataciju prirodnih resursa i elektrosistema. Od toga se očekuju sredstva za obnovu kosovske privrede, ali i za socijalni program za lokalno stanovništvo, koji ne može da pokrije ovogodišnji mršavi budžet UNMIK-a od 525 miliona nemačkih maraka, od čega bi čak 200 miliona trebalo da se prikupi od donatora.
Ovakve namere međunarodne administracije i EU-a ne dopadaju se ni lokalnim Albancima koji s njima sarađuju, a koji smatraju da sudbinu državnih preduzeća na Kosovu ne bi trebalo dirati do konačnog političkog rešenja za tu južnu srpsku pokrajinu.
I
u samoj međunarodnoj zajednici, kako primećuje Međunarodna krizna grupa
(ICG) u svom skorašnjem izveštaju o Kosovu, postoji struja koja preporučuje
da se u privatizaciju kosovske privrede ne treba upuštati pre nego što
se rasvetli prilično komplikovana slika imovinskih odnosa u tamošnjim
preduzećima. To će biti veliki problem pošto je država Srbija odavno
uradila ono što trenutno čine Kušner i njegova administracija. Raznim
odlukama, od kojih neke nikada nisu zvanično objavljene u "Službenom
glasniku" ili "Službenom listu", Vlada Srbije i republički
Fond za razvoj praktično su prisvojili celokupnu privredu pokrajine.
Prema jednoj nedavnoj studiji Ekonomskog instituta i Fonda za razvoj, od
ukupno 193 velika preduzeća na Kosovu, 88 je u rukama Fonda. U 76 preduzeća
vlasnik je neko od preduzeća iz Srbije, dok su u 29 kompanija vlasnici i
firme iz Srbije i Fond. Kada se budu raščišćavala imovinska pitanja,
sa svojim potraživanjima će se pojaviti i preduzeća iz republika bivše
Jugoslavije koja su morala da pomažu privredu Kosova kao nerazvijeno
područje bivše SFRJ. Kako se navodi u pomenutoj studiji, samo u periodu
1955-1985. godine na Kosovo se preko fondova za razvoj slilo nešto manje
od 20 milijardi dolara, što su dva društvena proizvoda sadašnje
Jugoslavije.
Za početak, Kušner je u martu imenovao sudije u sudu Kosovske Mitrovice, gđe Mitilineos ima uredno upisanu hipoteku na metalurgije olova i cinka Trepče. U kontaktima s Kušnerom, Mitilineos je naglasio svoju spremnost da preuzme Kombinat i uloži u njegovu revitalizaciju, iako proizvodnja u Trepči čini tek deset odsto proizvodnje njegove kompanije Mitilineos. Pred istim sudom svoja potraživanja pokušaće da dokaže i francuski metalski gigant SCMM, kaže za "Vreme" dr Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja. Ta kompanija, naime, tvrdi da je vlasnik oko tri odsto kapitala Trepče, a po osnovu preuzetog duga Jugobanke. UNMIK u ovom trenutku pokušava da osposobi rudnike Trepče za rad, pre svega da ih učini sigurnim za rudare, dok s najavljenim postavljanjem novog rukovodstva, koje bi trebalo da počne da odmotava i zamršeno klupko imovinskih pitanja, uporno odugovlači.
Prema rečima dr Kovačevića, trebalo bi očekivati da će, uz pomoć donatora i vlada EU-a, biti nastavljena revitalizacija kosovske privrede, ali i dalja liberalizacija ekonomije, "što će Kosovo samo još dodatno odvojiti od Beograda".
Iako je, prema nalazima stručnjaka Ekonomskog instituta i Fonda za razvoj od pre dve godine, od celokupne kosovske privrede uspešna sanacija bila moguća samo u desetak kompanija, reč je o kapacitetima, pre svega energetskim, koja za Srbiju, ali ni za kosovske Albance, nisu zanemarljivi. Zbog toga srpska rukovodstva u mnogim kosovskim firmama, sada već bivša, najavljuju presavijanje tabaka, poput Mitilineosa. Isto se sprema da učini i bivše albansko rukovodstvo Trepče, koje tvrdi da bi ta kompanija trebalo da se pretvori u državnu, ali da njen titular ne budu ni Srbija ni Jugoslavija, nego država Kosovo.
Vladimir Milovanović
Socijala
Na Kosovu, kako se navodi čak i u najnovijoj publikaciji Pakta za stabilnost, postoje dve klase stanovništva. Većinsko, koje grca u siromaštvu, i manji deo, koji radi za KFOR i UNMIK ili druge međunarodne humanitarne organizacije koje funkcionišu na Kosovu, a čiji je standard više nego pristojan. Tu se ubrajaju i građani Kosova koji strancima izdaju stanove po prosečnoj ceni od 1500 nemačkih maraka.
U ovom trenutku je najškakljivije pitanje penzionera kojih je na Kosovu, prema podacima srpskog Fonda, uoči NATO bombardovanja bilo oko 90.000. Penzije trenutno dobijaju samo Srbi, pa i oni koji su izbegli s Kosova, ali ne i Albanci, pošto je UNMIK stopirao uplatu poreza i doprinosa srpskom budžetu i fondovima. UNMIK pak ne može da zagrize taj kolač, pošto mu budžet za ovu godinu iznosi 525 miliona maraka. Od te sume, 20 odsto je namenjeno socijalnim davanjima, ali se ona upućuju najugroženijima. Do tada, lokalno albansko stanovništvo koje ne radi živi od pomoći rođaka iz inostranstva.
