Ljudi i vreme

Vreme broj 488, 13. maj 2000.

Izjava nedelje

Neka puknu, koji hoće da puknu, kad treba da puknu.

Srđan Smiljković, član Direkcije Jugoslovenske levice,
na narodnom saboru 9. maja u Trsteniku

Milija Petrović,
iz sela Vlaška kod Mladenovca, pacijent Instituta:
"...Ovde na Institutu 'Dedinje' svi su mnogo fini i sestre i lekari... E, kad bi u svim bolnicama bilo ovako. Ostao sam živ i hoću da pozdravim sve moje prijatelje i neprijatelje.
- Da, neprijatelje, zašto da ne? Njih posebno."

Dr Milovan Bojić,
direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", u časopisu "Dedinje" o novom metodu operacija na otvorenom srcu govori:
"...Naši stručnjaci sličnom metodom radili su već mnogo puta, ali bez tog savremenog pomagala što ga zovu oktopus. U više od 70 slučajeva naši lekari su radili na revaskularizaciji srčanog mišića mnogo težom tehnikom nadoknađujući nedostatke oktopusa, pomoću štapa i kanapa..."

Bela Dimović,
jedan od "mladih lavova srpskog podzemlja", na izdržavanju kazne u KPD "Sremska Mitrovica", prema pisanju "Nedeljnog telegrafa", "insistira da je Ciganin i da među njima nije bilo velikih kriminalaca" i priča: "Pitaš me da li imam nekog uzora među kriminalcima. Uzor mi je svako ko ima para. Neka se on zove Ćenta, Arkan, svejedno. Važno je samo da ne budem ubijen. U stvari, zašto bi oni uopšte bili kriminalci. Njih drugi, oni koji nemaju para, tako nazivaju. To su bile face koje su zarađivale na svoj način. Eto, to sam i ja radio, pa sam dospeo u zatvor. Zakon kaže da nije dobro to šta sam radio, ali bez para se ne može. Gde da se ja Ciganin zaposlim."

Bogoljub Arsenijević Maki,
slikar i inicijator građanskog protesta u Valjevu, u intervjuu dnevnom listu "Danas":
"... A što se tiče malog smrada, iz Paljuva kod valjevskog Uba, koji mi je presudio u Valjevu, znam da ima konstantnu policijsku zaštitu od kada sam pobegao iz zatvora. Verovatno ima na umu obećanje koje sam mu dao u jednom pismu iz zatvora. Da moram nad njim izvršiti seksualne egzibicije koje mi je uskratio zatvarajući me. Pošto je on ipak sudijska supstanca sa periferije, izgleda da ću se dobro omrsiti. Verovatno se posle ove odluke Vrhovnog suda još više stisnuo, što ne bi trebalo da mi smeta. Uz malo slatke muke ima to i svojih prednosti."

Darko Marojević,
Mister Jugoslavije za ‘97. i ’98. godinu, u novosadskom "Svetu", prenosi nam utiske o Milanu:
"Milano je smrdljiv, zagađen i ružan grad, a još ima i veliki problem zbog gužve u saobraćaju. U Milanu na ulici moraš da paziš da ne nagaziš na pseći izmet, jer se tamo ljudi ne druže, već su im prijatelji psi, tako da nije ni čudo što ima tako puno pasa na ulicama."

Dr Miloš Knežević,
pravnik i politikolog, u "Dugi" govori o sprezi seksa i politike:
"...Lako je moguće da se većina ratova dogodila zbog viška ili manjka testosterona. Šalu na stranu, politički prijapizam vladara obično se obije o glavu podanicima. Osećaj omnipotencije, koji u vladarevoj glavi izađe iz privatnih okvira individualnog seksualnog odnosa, zabasava u mutljag tiranije i perverzija. Setimo se samo incestnih bahanalija Nerona i Kaligule. Uostalom, Sukarno, Bokasa i Idi Amin Dada nisu važili za velike ženoljupce. Užasavajuće je to što dvojica poslednijh nisu ispeli da razdvoje svoje neobuzdane seksualne apetite od kanibalizma. Iživljavanje nad ženama završava se iživljavanjem nad narodom. Naposletku narod rastrgne izopačenog tiranina. Tragova ljudskosti ipak ima... Na vratu Musolinijeve ljubavnice Klare Petači pronađen je medaljon sa ugraviranom porukom dučea: "Ja sam ti". Nikada se neće saznati da li je Eva Braun svojevoljno ili po naređenju otišla u smrt sa Hitlerom. Žene tiranina obično ne preživljavaju njihovu smrt..."

Ivica Kralj,
golman, u "Tempu" na pitanje novinara zašto u svom klubu PSV-a nije standardni golman, kaže:
"Mogu ti reći da je situacija stvarno čudna. Branio sam u pripremnom periodu i na početku prvenstva, i odjednom, preko noći, mene nema u timu."
- Ima li bar objašnjenja?
"Nikakvog. Trener Gerets od 15. januara nije progovorio ni reč sa mnom. Želeo sam da popričamo, da mi kaže razlog zbog kog me nije stavio na gol, ali ponavljam – ništa."
- A uprava?
"Ništa, sve je na treneru. Što se mene tiče, sve je najnormalnije, treniram, vredno radim, ne uzbuđujem se, jer znam da će sve doći na svoje mesto."

Slobodan Turlakov,
penzioner, autor knjige "Vodič za Srbe početnike (1804-1941)", u "Dugi" objašnjava odnose u saveznoj državi:
"Današnja država na saveznom nivou ne poistoji, a Crnogorci su spremni da prete odvajanjem još narednih sto godina, ali sve što su mogli u Srbiji su uništili. Trenutno, Srbija se napada na tri fronta: jedan je ešalon predsednika republike, drugi je Đukanovićev, treći je SPO ešalon u kome su sve sami Cnogorci. Skoro su pokušali da zauzmu Demokratsku stranku. Sve je njihovo, od mafije, dilera, banaka, sporta, zoološkog vrta, književnosti... Jako je teško sa tim narodom, bilo bi bolje i za nas i za njih da se odvojimo. Oni su i Njegoša uspeli da preinače, da izdaju na nekom crnogorskom jeziku. Srbima jednostavno ne možete da dokažete da oni nisu Srbi, čak iako su se na poslednjem popisu izjašnjavali kao Crnogorci. Ja to izuzetno poštujem, jer oni jesu i treba da budu narod. Da imaju svoju crkvu, jer ne može jedan narod da istovremeno igra na dve vatre. Crnogorci su metastazirali u srpskom društvu."

Ljubiša Trgovčević,
"vidovnjak", učestvovao je u anketi "Zone sumraka" – "Šta nas čeka 2000. godine". Na pitanje: "Jesmo li mi prokleti?", ovako kaže:
"Treba javno reći da ovo parče Balkana na kome smo rođeni i živimo nosi veliko prokletstvo. Ono se godinama samo uvećavalo, a u dvadesetom veku doživljava katarzu. Ali, nismo mi jedini koji nose prokletstvo nad glavama... I Amerika je ukleta i prokleta zemlja. Prokletstvo im je u amanet ostavio narod Inka, uništen prilikom doseljavanja konkvistadora na novi kontinent. Radi se o zaprepašćujućim silama uništenja, negativnim tenzijama koje su se vekovima taložile i čija će, nazovimo je tako, erupcija uslediti veoma skoro. Kalendarske 2005. godine Amerika će se naći na udaru, i ja je vidim kako gori spržena energijom Sunca, kome su se stare Inke klanjale kao stvoritelju i poštovale ga kao vrhovnog Boga. Voleo bih da grešim u ovim svojim predviđanjima, jer ne želim da nevini ljudi stradaju, ovde i bilo gde. Obični ljudi nisu krivi za ono što rade njihovi poglavari, ali obično snose najveće posledice. Tako će, nažalost, biti i u slučaju Amerike."

Vjeran Miladinović,
poznatiji kao Merlinka, zvezda filma Želimira Žilnika "Marble Ass",
u novosadskom "Svetu" priča o nezadovoljstvu beogradskih prostitutki:
"Neće da nas legalizuju, status nam je totalno nedefinisan. Ostavljene smo na milost i nemilost. Država pokušava da bude moralna u nemoralnih vremenima, pa stalno juri nas, sirotice. Pa, ja sam, recimo, ’98. godine završila u zatvoru zato što sam se, navodno, "nudila nepoznatim prolaznicima" i zbog toga odležala sedam dana. A i svaki laik zna da mušterije traže nas, a ne mi njih. Prostitucija je takođe, treba istaći, jedna od naših najprofitabilnijih privrednih grana. Ne znam ni broja strancima koje smo ja i moje drugarice "obradile" i uzele im pare. A mi te naše devize nismo "štekovale", ni trošile negde napolju, već ovde u našoj zemlji. Čist dobitak za državu. Koliko sam samo stranih delegacija dočekala i sve učinila da im boravak u Beogradu, ostane u najlepšem sećanju. A niko ni hvala da ti kaže. Još te jure, hapse..."

prethodni sadržaj naredni

vrh