Kultura |
Vreme broj 488, 13. maj 2000. |
Međunarodni filmski festival u Kanu Veći od života Kan tvrdoglavo ide svojim putem spajajući nespojivo:
glamur, azijske filmove, Holivud i politiku. Iako se u budućnosti možda
smeši virtualni Kan, verovatno će nedostajati ova staromodna smotra, sa
svim svojim manama koje je i dalje čine neodoljivom i obaveznom za one
koji vole film i filmsku mitologiju Međunarodni filmski festival u Kanu, koji se ove godine održava pedeset treći put, otvoren je 10. maja projekcijom filma Vatel Rolanda Džofea. Do 21. maja, kada se festival zatvara, u zvaničnoj selekciji biće prikazana dvadeset tri dela među kojim se mogu uočiti nove tendencije, ali i neka stara, dobro poznata kanska imena. Ključ ovogodišnje selekcije mogao bi se svesti na formulu: promena ali ne i revolucija, sa nekoliko holivudskih filmskih dela. Kan 2000. pokušava i želi da bude veći od onih jubilarnih – Kana '95, koji je slavio sto godina kinematografije i Kana '97, koji je slavio sopstvenih pola veka postojanja. Šifra je: nove tehnologije. KOMPROMIS SA HOLIVUDOM: Ove godine, osim vetra koji je oduvao umetničkog direktora Olivjea Baroa, prisutna je želja da najprestižnija filmska smotra konačno zakorači u novo doba. Doduše sa dobrim starim Žilom Žakobom na čelu, ali nova energija je vidljiva. Iako se na sam dan otvaranja još zakucavaju ekseri i razvlače tepisi, glamur se vratio na velika vrata, u pompeznoj scenografiji koja prati svečani čin otvaranja i koja je blokirala celokupan život u srcu festivala, Paleu. Izbezumljeni novinari vode borbu sa obezbeđenjem, koje u maniru telohranitelja srpskih političara malo govori i žestoko deluje. Festival je i u znaku peglanja zategnutih odnosa s imperijom Holivuda. Srećan kompromis je nađen u filmu koji otvara 53. Kan – Vatel Rolanda Džofea. Francusko-britanska koprodukcija sa Žerarom Depardjeom u glavnoj ulozi zadovoljiće i domaćine, iako nacionalni glumac broj jedan govori engleski u filmu koji se dešava na dvoru Luja, Kralja sunca, sa kojim deli čari Ume Turman, čije je prisustvo dodatna injekcija glamura. Da cela stvar bude relatizovana pobrinuo se nepredvidivi Žan Lik Godar 17-minutnim kratkim filmom O korenima XXI veka, u poznatom transideološkom stilu, koji kroz istoriju filma kombinovanu sa dokumentarnim materijalima XX vek vidi kao vek razaranja od kojeg ovaj novi sigurno ne može biti gori. Nove tehnologije su dobile i svoj simpozijum kojim šarmantno predsedava Izabel Iper, a jedna od multipleks bioskopskih sala u gradu pretvorena je u robnu kuću novih tehničkih čuda u kojoj će se paralelno odvijati dva festivala koji otvara prošlogodišnji kanski pobednik Rozet. Od pratećih programa izdvaja se i program fantastike, koji obuhvata dela u rasponu od Melijesa do Lika Besona, a upravo spoj analognog i digitalnog označio je i ceremoniju svečanog otvaranja, u kojoj su živi igrači postali virtuelni u treptaju oka. Predsednik žirija Lik Beson već je napravio mini skandal izjavom da ga ne zanima gledanje već pravljenje filmova, iako ne negira uticaj Bunjuela ili Kjubrika na njegove sopstvene filmove. Žiri koji sačinjavaju četiri glumca, dva reditelja i dva pisca već je na samom početku suočen sa jednim od velikih kandidata, britanskim filmom Hleb i ruže, stalnog kanskog gubitnika Kena Louča. U žestokoj konkurenciji za najboljeg debitanta biće mladić po imenu Rodrigo Garsija, čija životna priča postaje jasnija kad saznate da se njegov otac zove Gabrijel Garsija Markes. Feministička melodrama Stvari koje možeš da kažeš o njoj donosi pravi buket holivudskih dama: Glen Klouz, Kameron Dijaz, Kalistu Flokhart. Vizuelni kvalitet filma otkriva Garsijinu predistoriju direktora fotografije, odakle je krenuo put rediteljskog debija. FILMSKA MITOLOGIJA: Po Kanu se već seče Brajan DePalma, čija Misija na Mars dolazi kao melem nakon tretmana tipično festivalskim filmovima. Kako kaže komentator časopisa "Varijete", već nekoliko godina kanski pobednici ostaju u getu festivalske slave bez šanse u bioskopima. Ipak, Kan tvrdoglavo ide svojim putem spajajući nespojivo: glamur, azijske filmove, Holivud i politiku. Jugo kolonija je ove godine prilično brojna, a od domaćih filmova vidljivo je samo prisustvo Nebeske udice Ljubiše Samardžića, koja će imati projekciju na festivalskoj pijaci, marketu koji i ove godine nudi fanatastičnu ponudu od preko 400 naslova. Nebo koje se mršti zasad ne kvari planove organizatora, a u Kan je već pristiglo 50 000 onih koji misle da film može da bude veći od života. Ovde to najčešće i jeste slučaj, što pokazuje i lik sa plakata koji pokušava da iskoči sa platna u život. Iako se u budućnosti možda smeši virtualni Kan, verovatno će nedostajati ova staromodna smotra, sa svim svojim manama koje je i dalje čine neodoljivom i obaveznom za one koji vole film i filmsku mitologiju. Dinko Tucaković |
"Vreme"
u Kanu Dinko Tucaković, kao filmski kritičar "Vremena", izabran je u Međunarodni žiri kritike (Jury of FIPRESCI) 53. Kanskog festivala. Žiri je sastavljen od jedanaest filmskih kritičara iz celog sveta i, osim što je učešće u njegovom radu nesumnjivo čast, priznanje koje svake godine dodeljuju kritičari jedna je od značajnijih nagrada ovog festivala. |
Zvanična selekcija Roj
Anderson (Roy Andersson) Sanger Fran Andra Vaningen (Songs From the Second
Floor) 1h40 |