Strip: “Okean iznenađenja”
Posmatrač raspada
Aleksandar Zograf je izrastao u suptilnog rezonera, pank-liričara
savremenog stripa
Bilo
je to negde u vreme kada je gasnuo život neprežaljenog Druga Tita; dok
je Maršal polako umirao u Ljubljani, u tom istom gradu – v. film Autsajder
– bujala je jedna od najjačih pank-scena u tadašnjoj Evropi. U
Beogradu, pak, Organizovana Medijska Malograđanština pokrenula je pravu
hajku na Slovence i ostale pankere, anarhiste, kriptonaciste i druge
sumnjivce (podozrevam da je upravo u panku bio koren budućih
srpsko-slovenačkih nesporazuma!), dok su pankeri žestoko uzvratili u
tadašnjem kultnom rok-magazinu Džuboks;
u masovnoj trakavica-polemici kojoj je povod bilo zapanjujuće besmisleno društvobraniteljsko
trućanje o panku izvesnog građanina Predića iz RTV Revije – sećate
se, to je ona publikacija koja je objavljivala “strip” TV
Radojica, najbriljantniji srpski doprinos globalnoj istoriji crtanog treša! – učestvovali su svi koji su se osetili p(r)ozvanim da nešto
kažu, pa je i moja još-ni-penaestogodišnja malenkost poslala jedno
duuugačko pismo u odbranu panka od Zdravih Društvenih Snaga, pismo koje
danas mogu da čitam samo umirući od smeha; pošto je uz potpis balavog
autora objavljena i puna adresa, ubrzo sam obasut oduševljenim pismima
istomišljenika (plus kolateralna
korespondencija sirotih sovjetskih lekara & inženjera koji su iskorišćavali
svaku adresu objavljenu u muzičkoj SFRJ štampi da nam uzaman ponude
pismeno druženje uz razmenu ploča: vi nama Rolingstounse,
mi vama “Pesme i igre naroda Savjetskogo Sojuza” u izdanju ugledne kuće
Melodija...) i ponekom psovkom onih drugih. U moru dosadnih pisama
osveženje je predstavljala epistola nekog tipa iz Pančeva, koji mi je
poslao primerak svog novopokrenutog pank-fanzina konstruktivno nazvanog Kreten,
uz ponudu za pretplatu il’ saradnju, šta već beše. Ime dotičnog bilo
je Saša Rakezić. Na pismo nisam odgovorio iz puke lenjosti, ali to ime
više nisam zaboravio. Tek kasnije sam u potpunosti shvatio šta sam
propustio.
Ubrzo će Rakezić postati poznat po tekstovima o muzici u Džuboksu, a potom i još poznatiji po totalno drugačijim andergraund stripovima u NON-u, objavljivanim pod pseudonimom Aleksandar Zograf. Tokom osamdesetih, Zograf je bio jedan od retkih domaćih autora koji su mogli zainteresovati i nekoga ko baš i nije veliki stripovski fan (moj slučaj), i kome je naročito bila dosadna i odbojna “artistička” pretencioznost većine domaćih stripadžija, iz čijih se radova nije moglo naslutiti ni gde ni kako žive. Zograf je – prvi posle boljeg dela “Novog kvadrata” – bio iz sasvim druge priče. Već se u NON-u videlo da je njegova opservatorska moć ogromna, i da mu medij stripa služi za iskazivanje vlastitog, neretko satiričnog i grotesknog viđenja stvarnosti; ovo njegove stripove nikako nije (od)vuklo u “publicistiku”, naprotiv: svaki je njegov rad posedovao mnogo više artističkog integriteta od svih silnih “refleksivnih” i “simboličkih” prenemaganja raznih Mislilaca S Tušem, baš kao što je i njegova suptilna duhovitost daleko prevazilazila domete raznih deklarisanih strip-zabavljača, koji su mahom umirali u prostoti. Uz tek malo preterivanja, može se reći da je, pored Vinkovčanina Dubravka Matakovića, Zograf u to vreme bio jedini šire prepoznatljiv mlađi domaći strip-autor, neko ko može biti zanimljiv i publici koja nije striktno “stripaška”. Razume se, to ne bi mogao da postigne bez relativno učestalog objavljivanja u novinama.
Sve ostalo je već istorija: Zograf je devedesetih postao poznat i cenjen – zapravo: još poznatiji i cenjeniji – i daleko izvan granica u međuvremenu preminule domovine, ekskluzivni autor legendarne underground kuće Fantagraphics Books iz Sijetla, redovno prisutan na stranicama mnogih čuvenih časopisa, uključujući i poslednji broj kultnog magazina Weirdo. Šta, pak, znači ugovor sa Fantagraphics Books može se objasniti i ovom analogijom: to bi bilo isto kao da je neki “mali” bend iz tamo nekog... Pančeva, na primer, početkom devedesetih potpisao za muzičku kuću SST, takođe iz Sijetla, onu koja je “izmislila” grunge i lansirala Mudhoney, Pearl Jam, Nirvanu, Alice in Chains, Screaming Trees...
Za sve to vreme, Zograf je povremeno objavljivao i kod kuće, ali kao da u mizernim i suludim devedesetim više i nije bilo pravog mesta za sistematskije objavljivanje njegovih radova (o novcu je u tom kontekstu postalo nepristojno i govoriti), a svoje razgranate veze sa svetom underground-stripa pametno je iskoristio predstavljajući u svojim autorskim tekstovima potpisivanim pravim imenom i objavljivanim u Našoj Borbi, Vremenu i drugde svetske strip-autore o kojima ovdašnja publika, ponosno odsečena od ostatka planete, nije mogla ništa čuti ni znati.
Konačno se, posle dve decenije njegovog kontinuiranog rada, pojavio i prvi Zografov strip-album kod kuće, na srpskom jeziku (“Okean iznenađenja”, L. O. M. Beograd 2000; predgovor Uroš ĐUrić), izbor njegovih radova mahom iz devedesetih godina. U ovom relativno obimnom izboru nalaze se i neka od ostvarenja kojima je Zograf privukao dosta pažnje svetske publike, poput stripova Life Under Sanctions, Sketches From Yugoslavia, Jedan dan u Srbiji etc. Tako je konačno ispravljeno nešto mnogo više od nepravde: čista besmislica, naime, da svetski najpoznatiji Pančevac – znate li nekog poznatijeg? – ne bude koliko-toliko dostojno predstavljen i kod kuće. Daleko od toga da se Zograf ovim albumom “predstavlja” srpskoj publici: ovo je tek prilika da se bar deo njegovih radova okupi između korica, da se na taj način publici olakša pristup do njih, i da se intenzivira njihova kritič(ars)ka recepcija (ako je to nekome potrebno i važno).
Ako je kao “klinac” u NON-u bio nesmiljeno ciničan – naročito prema TV molohu – Zograf je devedesetih postao zamišljeni, lirski rezoner, posmatrač raspada i sunovrata svih vrednosti u njegovom okruženju. Otuda tekst većine njegovih stripova više služi kao “vodič” za stranu publiku, pa se zato jedan njegov deo čini nekako suvišnim za ovdašnjeg čitaoca. Zograf je, međutim, ponekad namerno “naivan”, svesno preterano deskriptivan, suočavajući ovdašnjeg čitaoca sa svim užasima koje je i sam preživeo, terajući ga da se ponovo, “odmaknut”, suoči s prizorima užasa i bede provučenim kroz oneobičavajuću optiku crtača s underground pedigreom, ali i stanovitom “lirskom” vokacijom; radi se, naravno, o prigušenoj, oporoj, nesentimentalnoj “lirici” autora koji je prošao iskustvo panka. Zato je Okean iznenađenja obavezan deo ne stripovske nego emotivne, “duhovne” kolekcije svakoga ko pati od sličnog senzibiliteta i ko sa Zografom deli traumatično iskustvo poraza Boljih Vrednosti. Ostali neka pročeprkaju po starim novinama na tavanu – možda pronađu nekog TV Radojicu.
T. Pančić
