Strip: �Okean iznena�enja�
Posmatra� raspada
Aleksandar Zograf je izrastao u suptilnog rezonera, pank-liri�ara
savremenog stripa
Bilo
je to negde u vreme kada je gasnuo �ivot nepre�aljenog Druga Tita; dok
je Mar�al polako umirao u Ljubljani, u tom istom gradu � v. film Autsajder
� bujala je jedna od najja�ih pank-scena u tada�njoj Evropi. U
Beogradu, pak, Organizovana Medijska Malogra�an�tina pokrenula je pravu
hajku na Slovence i ostale pankere, anarhiste, kriptonaciste i druge
sumnjivce (podozrevam da je upravo u panku bio koren budu�ih
srpsko-slovena�kih nesporazuma!), dok su pankeri �estoko uzvratili u
tada�njem kultnom rok-magazinu D�uboks;
u masovnoj trakavica-polemici kojoj je povod bilo zapanjuju�e besmisleno dru�tvobraniteljsko
tru�anje o panku izvesnog gra�anina Predi�a iz RTV Revije � se�ate
se, to je ona publikacija koja je objavljivala �strip� TV
Radojica, najbriljantniji srpski doprinos globalnoj istoriji crtanog tre�a! � u�estvovali su svi koji su se osetili p(r)ozvanim da ne�to
ka�u, pa je i moja jo�-ni-penaestogodi�nja malenkost poslala jedno
duuuga�ko pismo u odbranu panka od Zdravih Dru�tvenih Snaga, pismo koje
danas mogu da �itam samo umiru�i od smeha; po�to je uz potpis balavog
autora objavljena i puna adresa, ubrzo sam obasut odu�evljenim pismima
istomi�ljenika (plus kolateralna
korespondencija sirotih sovjetskih lekara & in�enjera koji su iskori��avali
svaku adresu objavljenu u muzi�koj SFRJ �tampi da nam uzaman ponude
pismeno dru�enje uz razmenu plo�a: vi nama Rolingstounse,
mi vama �Pesme i igre naroda Savjetskogo Sojuza� u izdanju ugledne ku�e
Melodija...) i ponekom psovkom onih drugih. U moru dosadnih pisama
osve�enje je predstavljala epistola nekog tipa iz Pan�eva, koji mi je
poslao primerak svog novopokrenutog pank-fanzina konstruktivno nazvanog Kreten,
uz ponudu za pretplatu il� saradnju, �ta ve� be�e. Ime doti�nog bilo
je Sa�a Rakezi�. Na pismo nisam odgovorio iz puke lenjosti, ali to ime
vi�e nisam zaboravio. Tek kasnije sam u potpunosti shvatio �ta sam
propustio.
Ubrzo �e Rakezi� postati poznat po tekstovima o muzici u D�uboksu, a potom i jo� poznatiji po totalno druga�ijim andergraund stripovima u NON-u, objavljivanim pod pseudonimom Aleksandar Zograf. Tokom osamdesetih, Zograf je bio jedan od retkih doma�ih autora koji su mogli zainteresovati i nekoga ko ba� i nije veliki stripovski fan (moj slu�aj), i kome je naro�ito bila dosadna i odbojna �artisti�ka� pretencioznost ve�ine doma�ih stripad�ija, iz �ijih se radova nije moglo naslutiti ni gde ni kako �ive. Zograf je � prvi posle boljeg dela �Novog kvadrata� � bio iz sasvim druge pri�e. Ve� se u NON-u videlo da je njegova opservatorska mo� ogromna, i da mu medij stripa slu�i za iskazivanje vlastitog, neretko satiri�nog i grotesknog vi�enja stvarnosti; ovo njegove stripove nikako nije (od)vuklo u �publicistiku�, naprotiv: svaki je njegov rad posedovao mnogo vi�e artisti�kog integriteta od svih silnih �refleksivnih� i �simboli�kih� prenemaganja raznih Mislilaca S Tu�em, ba� kao �to je i njegova suptilna duhovitost daleko prevazilazila domete raznih deklarisanih strip-zabavlja�a, koji su mahom umirali u prostoti. Uz tek malo preterivanja, mo�e se re�i da je, pored Vinkov�anina Dubravka Matakovi�a, Zograf u to vreme bio jedini �ire prepoznatljiv mla�i doma�i strip-autor, neko ko mo�e biti zanimljiv i publici koja nije striktno �stripa�ka�. Razume se, to ne bi mogao da postigne bez relativno u�estalog objavljivanja u novinama.
Sve ostalo je ve� istorija: Zograf je devedesetih postao poznat i cenjen � zapravo: jo� poznatiji i cenjeniji � i daleko izvan granica u me�uvremenu preminule domovine, ekskluzivni autor legendarne underground ku�e Fantagraphics Books iz Sijetla, redovno prisutan na stranicama mnogih �uvenih �asopisa, uklju�uju�i i poslednji broj kultnog magazina Weirdo. �ta, pak, zna�i ugovor sa Fantagraphics Books mo�e se objasniti i ovom analogijom: to bi bilo isto kao da je neki �mali� bend iz tamo nekog... Pan�eva, na primer, po�etkom devedesetih potpisao za muzi�ku ku�u SST, tako�e iz Sijetla, onu koja je �izmislila� grunge i lansirala Mudhoney, Pearl Jam, Nirvanu, Alice in Chains, Screaming Trees...
Za sve to vreme, Zograf je povremeno objavljivao i kod ku�e, ali kao da u mizernim i suludim devedesetim vi�e i nije bilo pravog mesta za sistematskije objavljivanje njegovih radova (o novcu je u tom kontekstu postalo nepristojno i govoriti), a svoje razgranate veze sa svetom underground-stripa pametno je iskoristio predstavljaju�i u svojim autorskim tekstovima potpisivanim pravim imenom i objavljivanim u Na�oj Borbi, Vremenu i drugde svetske strip-autore o kojima ovda�nja publika, ponosno odse�ena od ostatka planete, nije mogla ni�ta �uti ni znati.
Kona�no se, posle dve decenije njegovog kontinuiranog rada, pojavio i prvi Zografov strip-album kod ku�e, na srpskom jeziku (�Okean iznena�enja�, L. O. M. Beograd 2000; predgovor Uro� �Uri�), izbor njegovih radova mahom iz devedesetih godina. U ovom relativno obimnom izboru nalaze se i neka od ostvarenja kojima je Zograf privukao dosta pa�nje svetske publike, poput stripova Life Under Sanctions, Sketches From Yugoslavia, Jedan dan u Srbiji etc. Tako je kona�no ispravljeno ne�to mnogo vi�e od nepravde: �ista besmislica, naime, da svetski najpoznatiji Pan�evac � znate li nekog poznatijeg? � ne bude koliko-toliko dostojno predstavljen i kod ku�e. Daleko od toga da se Zograf ovim albumom �predstavlja� srpskoj publici: ovo je tek prilika da se bar deo njegovih radova okupi izme�u korica, da se na taj na�in publici olak�a pristup do njih, i da se intenzivira njihova kriti�(ars)ka recepcija (ako je to nekome potrebno i va�no).
Ako je kao �klinac� u NON-u bio nesmiljeno cini�an � naro�ito prema TV molohu � Zograf je devedesetih postao zami�ljeni, lirski rezoner, posmatra� raspada i sunovrata svih vrednosti u njegovom okru�enju. Otuda tekst ve�ine njegovih stripova vi�e slu�i kao �vodi� za stranu publiku, pa se zato jedan njegov deo �ini nekako suvi�nim za ovda�njeg �itaoca. Zograf je, me�utim, ponekad namerno �naivan�, svesno preterano deskriptivan, suo�avaju�i ovda�njeg �itaoca sa svim u�asima koje je i sam pre�iveo, teraju�i ga da se ponovo, �odmaknut�, suo�i s prizorima u�asa i bede provu�enim kroz oneobi�avaju�u optiku crta�a s underground pedigreom, ali i stanovitom �lirskom� vokacijom; radi se, naravno, o prigu�enoj, oporoj, nesentimentalnoj �lirici� autora koji je pro�ao iskustvo panka. Zato je Okean iznena�enja obavezan deo ne stripovske nego emotivne, �duhovne� kolekcije svakoga ko pati od sli�nog senzibiliteta i ko sa Zografom deli traumati�no iskustvo poraza Boljih Vrednosti. Ostali neka pro�eprkaju po starim novinama na tavanu � mo�da prona�u nekog TV Radojicu.
T. Pan�i�
