Korak ka pomirenju
Susret dve Koreje
Kim Dae D�ung je prekinuo 44 godine dugu ratnu
psihozu u Ju�noj Koreji, �im je preuzeo du�nost decembra 1997, objavom
da �e te�iti miroljubivom pribli�vanju juga i severa. Njega �e u
Pjongjangu idu�eg meseca do�ekati tajanstveni diktator severa, Kim D�ong
Il, �ija zatvorena zemlja polako propada
Pregovara�i
iz Severne i Ju�ne Koreje odr�ali su u ponedeljak svoj najdu�i sastanak
u naporu da se dogovore o dnevnom redu "istorijskog samita" vo�a
dveju zara�enih dr�ava, zakazanom za sredinu juna u Pjongjangu. Posle
pete runde u pograni�nom selu Panmund�omu, pregovara�i i dalje �ute.
Nije jasno da li su obavili posao ili su se zaglavili u �orsokaku.
Samit, od 12. do 14. juna, ju�nokorejskog predsednika Kim Dae D�unga i severnokorejskog vo�e Kim D�nog Ila trebalo bi da bude najva�niji diplomatski proboj u proteklih pola veka konfrontacije na poluostrvu, gde jo� nije potpisan mirovni sporazum koji bi okon�ao korejski rat 1950�1953.
Obe delegacije koje u Panmund�omu pripremaju samit ka�u da se "nadaju napretku". Ju�na Koreja navodi da �eli da iskoristi samit za uspostavljanje trajnog mira na poluostrvu. Za osiroma�enu i izgladnelu Severnu Koreju samit je prilika da se iskam�i ekonomska pomo� od bogatog suseda. U gestu koji mo�e povoljno da uti�e na tok priprema, Ju�na Koreja je ove nedelje objavila da �e pokloniti 200.000 tona ve�ta�kog �ubriva Severnoj Koreji. Po�iljka vredi 56 miliona dolara i trebalo bi da stigne do pred samit.
U Seulu, zvan�nici isti�u kako je neo�ekivani susret na vrhu, utana�en na tajnim pregovorima u Pekingu, delo "sun�ane politike", odnosno stremljenja ju�nokorejskog predsednika Kima da otvori novi list prema severu i da dosada�nju politiku totalnog neprijateljstva zameni agresivno najavljenim ekonomskim i kulturnim vezama sa Pjongjangom.
OTVARANJE: Tokom posete Berlinu u martu, predsednik Kim Dae D�ung ponudio je velika ju�nokorejska ulaganja kao pomo� u obnovi propale privrede severa koja se prepolovila za proteklih deset godina. Severna Koreja ka�e da je privredna kriza dosegla dno 1998, i da je od pro�le godine zemlja po�ela da se pridi�e. Od 1995, Severna Koreja je primila vi�e od 1,2 milijadu dolara strane pomo�i da bi prehranila svojih 22 miliona stranovnika.
Ove godine Severna Koreja je po�ela ubrzano da se otvara ka svetu u potrazi za ekonomskom pomo�i. Pjongjang je u januaru uspostavio diplomatske odnose sa Italijom, a ove nedelje i sa Australijom. Poja�ani su kontakti sa Japanom, SAD, Filipinima, Britanijom i Nema�kom.
Za dve delegacije u Panmund�omu, kao i za severnokorejske, ju�nokorejske i ameri�ke vojnike ukopane du� demilitarizovane zone koja linijom 38. paralele deli poluostrvo, dan po�inje vojnom muzikom i komunisti�kom propagandom koja se ori iz d�inovskih zvu�nika postavljenih na jarbole du� severnog ruba granice.
Kao i svakog dana proteklih decenija, iz zvu�nika se ka jugu prolama poziv "svima da se pridru�e radni�kom raju". Program ponekad biva zaglu�en eksplozijama koje nagone patrole sa juga da izvide da li severnokorejske trupe ili �ivotinje zalaze u �iroka minska polja. Uljezi su uglavnom divokoze. To je front koji se opisuje kao poslednje bojno polje hladnog rata i koji je predsednik SAD Klinton jednom nazvao "zastra�uju�im".
Pola miliona ju�nokorejskih vojnika �uva granicu, zajedno sa 36.000 Amerikanaca opremljenih najmodernijom raspolo�ivom vojnom tehnikom. Sever, duz 300 kilometara fronta, dr�i milion vojnika koji deluju pod doktrinom da su odabrani da ujedine Koreju. Mada ve�ina sukoba na granici nije ja�a od zveckanja oru�jem, lista smrtonosnih doga�aja je duga�ka. Vi�e od 1000 ju�nokorejskih vojnika, 50 ameri�kih i nepoznat broj severnokorejskijh poginulo je u �arkama otkako je odlukom o primirju 1953. godine rat zvani�no prestao.
"Severna Koreja ostaje glavna opasnost za stabilnost i bezbednost u severoisto�noj Aziji. To je zemlja koja ima najve�e izglede da uvu�e SAD u rat velikih razmera", izjavio je general Tomas �varc, komandant ameri�kih snaga u Ju�noj Koreji, u izve�taju pred ameri�kim senatom u martu.
PROBOJ: Samit se najavljuje kao istorijski jer mogao bi da dovede do proboja na poslednjem hladnoratovskom frontu i da utre put ponovnom ujedinjenju korejskog naroda, rascepljenog ideolo�kim rivalstvom. Kim Dae D�ung je prekinuo 44 godine dugu ratnu psihozu u Ju�noj Koreji, �im je preuzeo du�nost decembra 1997, objavom da �e te�iti miroljubivom pribli�vanju juga i severa. Njega �e u Pjongjangu idu�eg meseca do�ekati tajanstveni diktator severa, Kim D�ong Il, �ija zatvorena zemlja polako propada.
"Nadamo se da �e samit biti po�etak kraja hladnoratovske konfrontacije i po�etna ta�ka stvaranja nove istorije pomirenja i saradnje", objavio je ju�nokorejski ministar za ujedinjenje Park Dzae Kju. Zvani�na severnokrejska agencija KCNA, u neoubi�ajeno pomirljivom tonu, ka�e da samit "ima za cilj ubrzanje nacionalnog pomirenja i jedinstva, razmene i saradanje, mira i ujedinjenja."
Samit, kome su prethodile decenije jalovih pregovora izme�u dve Koreje i njihovih saveznika, rezulat je dramati�ne promene uloga. Tokom gotovo tri decenije Severna Koreja je ja�ala kao saveznik Kine i Sovjetskog Saveza, dok je Ju�na bila pritisnuta vojnim diktaturama. Ju�na Koreja je industrijski visokorazvijena demokratija, dok je sever paralisan gla�u i reperesijom.
Pjongjang je u o�ajni�koj potrazi za hranom da bi se narod odr�ao u �ivotu, a vlast ostala na svom mestu. Procene o �rtvama trogodi�nje gladi uveliko variraju � od 200.000 do 2.000.000 umrlih. Mada Svetski program za hranu navodi da se glad sti�ava zahvaljuju�i me�unarodnoj pomo�i � uglavom iz SAD � izve�taji iz Severne Koreje i dalje govore o masama koje se hrane korenjem i li��em, drhte od zime u ku�ama i o fabrikama koje ne rade.
ZNACI POMIRENJA: Vo�e dveju Koreja planirali su da se sastanu jo� 1994, ali je otac Kim D�ong Ila, osniva� Severne Koreje Kim Il Sung, umro iste godine. Njegov sin je od tada izbegavao bilo kakve nagle diplomatske poteze. Otkako je preuzeo predsedni�ki polo�aj u Seulu, Kim Dae D�ung slao je znake pomirenja prema severu, nakon decenija ogor�enog neprijateljstva. Me�utim, njegova "sun�ana politika" dosada je dala male rezultate.
Svi dosada�nji pregovori koje je Severna Koreja vodila opisivani su kao jedan korak napred a dva koraka nazad. Pjongjang je trenutno u pregovorima sa SAD, ali glasno tra�i koncesije, uklju�uju�i brisanje Severne Koreje sa ameri�ke liste zemalja koje podr�avaju terorizam. U razgovorima sa Japanom, Pjongjang zahteva da se Tokio izvini zbog okupacije Koreje pre i tokom Drugog svetskog rata, i da Severnoj Koreji plati od�etu.
Uprkos kolapsu privrede, Severna Koreja nastavlja da razvija svoj program gradnje raketa dugog dometa, i pod sumnjom je da radi na programima nuklearnog i biolo�kog oru�ja. U Seulu, ju�nokorejski zvani�nici navode da �e se na junskom samitu razgovarati o privrednoj saradnji, spajanju podeljenih porodica i politi�kom pomirenju. "Izgleda da je Severna Koreja zaklju�ila da joj nema ulaska u me�unarodnu zajednicu bez neke vrste pomirenja izme�u dveju Koreja", izjavio je ministar za kulturu Park D�ie Von. Zvani�nici u Seulu ka�u da je junski samit zami�ljen kao prvi u seriji pregovora izme�u vo�a podeljenog naroda.
Miodrag Radovi� (Beta)
Planina sa blagom
U
severnokorejskoj "zatvorenoj kraljevini" ljudi a ponosom veruju
da je njihov tajanstveni vladar Kim D�ong Il mo�da najbogatiji �ovek na
svetu. Odgovor bi se mogao dobiti u slu�aju da Kim jednom odlu�i da
proda stotine hiljada skupocenih darova koji su decenijama vladaru
Pjongjangu pristizali iz inostranstva.
Sme�ten u spektakularnom kanjonu, 160 kilometara ju�no od glavnog grada, specijalni muzej na planini Mjohjang izla�e neke od 211.000 poklona datih preminulom Velikom vo�i Kim Il Sungu, i zatim njegovom sinu i nasledniku Kim D�ong Ilu. Pokloni, izlo�eni na Me�unarodnoj izlo�bi prijateljstva, poti�u pre svega od raznih biv�ih komunisti�kih vo�a.
"Nigde na svetu ne�ete videti takvo blago", ka�e stranim posetiocima zvani�ni vodi� �on Mjong-ok. "To je muzej kakav se mo�e videti samo u Koreji", dodaje ona. Sa likom Kim Il Sunga na zna�ki na reveru, ona s ponosom pokazuje darove, uklju�uju�i ma� u zlatnim koricama libijskog vo�e Moamera Gadafija i kristalne �a�e i pehar streljanog rumunskog diktatora Nikolae �au�eskua. Severnokorejski zvani�nici ka�u da su u jednoj sali sme�tane tri blindirane limuzine marke ZIL, koje su Kim Il Sungu poklonili Staljin, Maljenkov i Buharin.
"Strani posetioci pri�aju da bi Veliki vo�a Kim Il Sung i generalni sekretar Kim D�ong Il bili najbogatiji ljudi na svetu da su prodali sve poklone," ka�e vodi�. Kim Il Sung je umro 1994, nakon 46 godina vladavine. Ipak, vodi� ka�e da Kim D�ong Il nikad ne�e pretvoriti poklone u preko potrebnu gotovinu jer je odredio da darovi budu "narodno bogatsvo" koje �e on deliti sa 22 miliona stanovnika svoje dr�ave. Strani diplomati u Pjongjangu tvrde da Kim D�ong Il dr�i tone zlata u raznim stranim bankama. Kim je veoma bogat �ovek, ka�u analiti�ari.
U �testospratnom paviljonu nalazi se poseban ugao sa poklonima koje su Severnoj Koreji uputile nepoliti�ke li�nosti, uklju�uju�i limuzinu ju�nokorejske korporacije Hjundaji. Osniva� Hjundaija �ung D�u-jung sastao se sa Kimom pro�log oktobra. Korporacija Hjundaji po�ela je da prevozi turiste iz Ju�ne Koreje na rivalski sever novembra 1998. godine, �to se smatra najve�im rezultatom napora Seula u pribli�avanju razdvojenog korejskog naroda. Posete stranaca ograni�ene su isklju�ivo na predeo planine Mjohjang.
