Saveznici (2): Irak
Diktator netaknut
Ma koliko nelogi�no zvu�alo, Sadam Husein, koji
neprikosnoveno vlada Irakom i koji je izgradio sna�an kult li�nosti me�u
stanovni�tvom, ne uzbu�uje se preterano zbog patnji svog naroda
Nekada
je sesti u taksi u centru Bagdada a ne sakriti svoje ameri�ko poreklo
bilo pravi samoubila�ki �in. Nije da prose�an Ira�anin i dalje nije
kivan na Amerikance, ali ovakva scena vi�e ne predstavlja ni�ta neuobi�ajeno.
Danas se taksiranjem u Bagdadu bave in�enjeri, lekari i profesori, sve u
svemu obrazovna elita zemlje, pa �e susret s Amerikancem iskoristiti da
se raspitaju o mogu�nostima da emigriraju u SAD. S druge strane, gotovo
da nema Ira�nina kome �lan porodice ili blizak ro�ak nije umro, ili
nije duboko pogo�en desetogodi�njim sankcijama Ujedinjenih nacija,
uvedenim na inicijativu ameri�ke administracije.
Savet bezbednosti UN-a uveo je sankcije protiv Bagdada 1990. godine, zbog ira�ke okupacije Kuvajta. Cilj je bio da se diktator i neprikosnoveni vladar Iraka Sadam Husein primora da zaustavi proizvodnju oru�ja za masovno uni�tenje, a da postrojenja za koja se sumnja da su fabrike biolo�kog i hemijskog oru�ja stavi na uvid inspektorima UN-a. Deset godina kasnije, Sadamova vlast �ini se neokrnjenom, ali su zato posledice sankcija, u vidu patnji i razorenog svakodnevnog �ivota obi�nih Ira�ana, vidljive na svakom koraku. Program �Nafta za hranu�, kojim je zapadni svet dozvolio Iraku da povremeno izvozi ne�to nafte kako bi do�ao do hrane i lekova, ne funkcioni�e � �to zbog sporosti ameri�ke administracije, �to zbog opstrukcija Huseina i njegovog re�ima.
PLATA � 2,5 DOLARA: Kada je uveden, embargo je podrazumevao zabranu trgovine ostatka sveta sa Irakom, kao i zamrzavanje ira�kih sredstava u inostranstvu. Hrana i lekovi bili su izuzeti od sankcija; ali, bez novca od izvoza, Irak nije mogao da priu�ti uvoz ovih, pre svega, humanitarnih potrep�tina. Dok je trgovina sa svetom 1989. godine, �inila 44 odsto ira�kog dru�tvenog proizvoda (GDP), danas je za dve tre�ine manja, a GDP je opao i vi�e. To je bilo neizbe�no po�to je gotovo svaki segment ira�ke ekonomije zavisio od uvoza. Uticaj sankcija bio je ja�i i zbog toga �to je ira�ka infrastruktura ve� bila o�te�ena ili uni�tena u osmogodi�njem ratu s Iranom, ali i zbog toga �to Sadam, kada do�e do para, preferira da ih potro�i na naoru�anje ili za uve�anje li�nog bogatstva.
Prema statistici koju je nedavno objavio "Ekonomist Intelid�ens Junit" (EIU), prose�na plata u Iraku iznosi 5000 ira�kih dinara mese�no, odnosno 2,5 dolara po trenutnom tr�i�nom kursu. In�enjeri, nau�nici i akademski obrazovani ljudi uop�te napu�taju svoje profesije i bacaju se na �verc i prodaju cigareta, taksiranje i sli�ne poslove. Prostitucija cveta u toj meri da je vlada uvela smrtnu kaznu za podvo�enje i kori��enje usluga prostitutki. Ira�ki gradovi preplavljeni su improvizovanim tezgama gde gra�ani prodaju ne�vercovanu robu, nego li�ne vrednosti. Devet od deset automobila, kako prime�uje reporter skora�njeg broja londonskog �Ekonomista� posve�enog odnosima Iraka i Zapada, nemaju prednje staklo, jer nemaju para da ga zamene. U Basri, drugom po veli�ini ira�kom gradu, struja nestaje i dolazi bez ikakvog reda, a na telefonski signal se ponekad �eka i desetak minuta. Voda je zaga�ena, pa su dijareje i sli�na stoma�na oboljenja svakodnevna pojava. Medicinske slu�be nemaju para za vakcine, pa su zarazne bolesti vrlo rasprostranjene. U ve�im gradovima liftovi u bolnicama ne rade i po nekoliko godina, tako da medicinsko osoblje na rukama nosi nepokretne bolesnike. Direktor bolnice u Basri izjavio je u �Ekonomistu� da svakog meseca, po nekoliko dana, ostane bez opreme za transfuziju ili bez krvi. Deca masovno umiru zbog leukemije, zato �to bolnice nikada ne raspola�u svim lekovima potrebnim za njihovo uspe�no le�enje. Vi�e od 90 odsto trudnica pati od anemije zbog lo�e ishrane, ponovo se pojavila kolera iskorenjena pre 1990. godine.
Stra�ne posledice sankcija vi�e ne skrivaju ni ira�ke vlasti. Prema skora�njem saop�tenju Sadamovog kabineta, procenjuje se da je vi�e od milion ljudi umrlo od posledica embarga. Prema istra�ivanjima tima stru�njaka sa Kolumbija Univerziteta, najmanje 100.000 dece do pet godina umrlo je izme�u 1991. i 1998. godine od posledica Zalivskog rata i sankcija. UNICEF procenjuje da se ta brojka kre�e izme�u 200.000 i 500.000 dece.
SANKCIJE OSTAJU: Za to vreme, ameri�ka administracija ka�e da �ali zbog tako visoke stope smrtnosti dece, trudnica i stanovni�tva uop�te, ali ne odustaje od mera koje Sadama treba da dovedu u red. Dodu�e Savet bezbednosti UN-a je zbog ovako zastra�uju�ih podataka jo� 1991. odobrio program �Nafta za hranu�, ali je Sadam Husein pet godina odbijao saradnju sa UN-om �iji su inspektori bili zadu�eni za nadgledanje sprovo�enja programa. Zato je program zvani�no startovao tek 1996. godine, kada je Savet bezbednosti dozvolio Iraku da svakih �est meseci izveze naftu u vrednosti od 1,32 milijarde dolara, a da u istoj vrednosti uveze hranu i medicinski materijal. To je tek dolar po Ira�aninu mese�no, dakle vi�e nego nedovoljno. Kada je program napokon i po�eo da se sprovodi, pro�li su meseci pre nego �to je prva po�iljka hrane u�la u Irak.
Priznaju�i da je odobrena koli�ina humanitarne pomo�i nedovoljna, UN je, 1998. godine, pove�ao kvotu na 3,4 milijarde dolara za pola godine. Iako je druga zemlja u svetu po zalihama nafte, Irak nije uspeo da izveze dovoljne koli�ine po�to su pumpe i tehnologija za va�enje nafte zastarele. Irak je uspeo da ispuni kvotu tek pro�le godine, ali zahvaljuju�i podizanju cene nafte. Program ne funkcioni�e ni iz drugog smera. U Irak sti�e tek polovina dogovorenih koli�ina hrane. Upravo iz tog razloga ve� dvojica �efova UN-ove misije u Iraku su podneli ostavke.
S druge strane, prema izve�tajima UN-a i svetskih humanitarnih organizacija, sam Husein je opstruirao program. �im su sredstva za hranu i lekove po�ela da sti�u spolja, zahvaljuju�i ovim izvoznim programima, Huseinova vlada prestala je da u te svrhe tro�i svoj novac, usmeravaju�i ga u naoru�anje i li�no boga�enje. Istovremeno, Husein je naru�ivao preskupe skenere, u situaciji kada deca i trudnice umiru od anemije i gladi. Zbog nea�urnosti ira�ke strane, hrana i lekovi u vrednosti od nekih 200 miliona do 300 miliona dolara ostali su u skladi�tima i nikada nisu iskori��eni.
I UN priznaje da deo po�iljki namenjenih Bagdadu nikada nije u�ao u Irak, zahvaljuju�i tome �to ameri�ki i britanski inspektori imaju diskreciono pravo da blokiraju bilo koju sumnjivu turu. Deset odsto hrane i lekova namenjenih Iraku blokirano je zbog procene inspektora da je u tim po�iljkama bilo proizvoda koji su se mogli iskoristiti u vojnoj industriji. Da ironija bude ve�a, Amerikanci su zaustavili i bar�u s ambulantnim kolima, procenjuju�i da bi Sadamova vojska mogla da ih pretvori u vojna vozila.
Ma koliko nelogi�no zvu�alo, Sadam Husein, koji neprikosnoveno vlada Irakom i koji je, poput svakog diktatora, izgradio sna�an kult li�nosti me�u stanovni�tvom, ne uzbu�uje se preterano zbog patnji svog naroda. Sebi je izgradio nekoliko velelepnih palata, a svojoj policiji, na kojoj dobrim delom po�iva njegova mo�, nabavio je, na primer, Hjundaijeva patrolna kola. Zbog svega toga, Amerika uporno blokira ideju da Irak dobije ne�to ke�a za izvezenu naftu i insistira da se sve mora zavr�iti na humanitarnim isporukama. To je jedini na�ina da se izbegne mogu�nost da novac ode u d�ep Sadama i njegovih saradnika.
Vladimir Milovanovi�
(U idu�em broju: Kina i Zapad)
