Svet

Vreme broj 488, 13. maj 2000.

Korak ka pomirenju

Susret dve Koreje

Kim Dae Džung je prekinuo 44 godine dugu ratnu psihozu u Južnoj Koreji, čim je preuzeo dužnost decembra 1997, objavom da će težiti miroljubivom približvanju juga i severa. Njega će u Pjongjangu idućeg meseca dočekati tajanstveni diktator severa, Kim Džong Il, čija zatvorena zemlja polako propada

Pregovarači iz Severne i Južne Koreje održali su u ponedeljak svoj najduži sastanak u naporu da se dogovore o dnevnom redu "istorijskog samita" vođa dveju zaraćenih država, zakazanom za sredinu juna u Pjongjangu. Posle pete runde u pograničnom selu Panmundžomu, pregovarači i dalje ćute. Nije jasno da li su obavili posao ili su se zaglavili u ćorsokaku.

Samit, od 12. do 14. juna, južnokorejskog predsednika Kim Dae Džunga i severnokorejskog vođe Kim Džnog Ila trebalo bi da bude najvažniji diplomatski proboj u proteklih pola veka konfrontacije na poluostrvu, gde još nije potpisan mirovni sporazum koji bi okončao korejski rat 1950–1953.

Obe delegacije koje u Panmundžomu pripremaju samit kažu da se "nadaju napretku". Južna Koreja navodi da želi da iskoristi samit za uspostavljanje trajnog mira na poluostrvu. Za osiromašenu i izgladnelu Severnu Koreju samit je prilika da se iskamči ekonomska pomoć od bogatog suseda. U gestu koji može povoljno da utiče na tok priprema, Južna Koreja je ove nedelje objavila da će pokloniti 200.000 tona veštačkog đubriva Severnoj Koreji. Pošiljka vredi 56 miliona dolara i trebalo bi da stigne do pred samit.

U Seulu, zvančnici ističu kako je neočekivani susret na vrhu, utanačen na tajnim pregovorima u Pekingu, delo "sunčane politike", odnosno stremljenja južnokorejskog predsednika Kima da otvori novi list prema severu i da dosadašnju politiku totalnog neprijateljstva zameni agresivno najavljenim ekonomskim i kulturnim vezama sa Pjongjangom.

OTVARANJE: Tokom posete Berlinu u martu, predsednik Kim Dae Džung ponudio je velika južnokorejska ulaganja kao pomoć u obnovi propale privrede severa koja se prepolovila za proteklih deset godina. Severna Koreja kaže da je privredna kriza dosegla dno 1998, i da je od prošle godine zemlja počela da se pridiže. Od 1995, Severna Koreja je primila više od 1,2 milijadu dolara strane pomoći da bi prehranila svojih 22 miliona stranovnika.

Ove godine Severna Koreja je počela ubrzano da se otvara ka svetu u potrazi za ekonomskom pomoći. Pjongjang je u januaru uspostavio diplomatske odnose sa Italijom, a ove nedelje i sa Australijom. Pojačani su kontakti sa Japanom, SAD, Filipinima, Britanijom i Nemačkom.

Za dve delegacije u Panmundžomu, kao i za severnokorejske, južnokorejske i američke vojnike ukopane duž demilitarizovane zone koja linijom 38. paralele deli poluostrvo, dan počinje vojnom muzikom i komunističkom propagandom koja se ori iz džinovskih zvučnika postavljenih na jarbole duž severnog ruba granice.

Kao i svakog dana proteklih decenija, iz zvučnika se ka jugu prolama poziv "svima da se pridruže radničkom raju". Program ponekad biva zaglušen eksplozijama koje nagone patrole sa juga da izvide da li severnokorejske trupe ili životinje zalaze u široka minska polja. Uljezi su uglavnom divokoze. To je front koji se opisuje kao poslednje bojno polje hladnog rata i koji je predsednik SAD Klinton jednom nazvao "zastrašujućim".

Pola miliona južnokorejskih vojnika čuva granicu, zajedno sa 36.000 Amerikanaca opremljenih najmodernijom raspoloživom vojnom tehnikom. Sever, duz 300 kilometara fronta, drži milion vojnika koji deluju pod doktrinom da su odabrani da ujedine Koreju. Mada većina sukoba na granici nije jača od zveckanja oružjem, lista smrtonosnih događaja je dugačka. Više od 1000 južnokorejskih vojnika, 50 američkih i nepoznat broj severnokorejskijh poginulo je u čarkama otkako je odlukom o primirju 1953. godine rat zvanično prestao.

"Severna Koreja ostaje glavna opasnost za stabilnost i bezbednost u severoistočnoj Aziji. To je zemlja koja ima najveće izglede da uvuče SAD u rat velikih razmera", izjavio je general Tomas Švarc, komandant američkih snaga u Južnoj Koreji, u izveštaju pred američkim senatom u martu.

PROBOJ: Samit se najavljuje kao istorijski jer mogao bi da dovede do proboja na poslednjem hladnoratovskom frontu i da utre put ponovnom ujedinjenju korejskog naroda, rascepljenog ideološkim rivalstvom. Kim Dae Džung je prekinuo 44 godine dugu ratnu psihozu u Južnoj Koreji, čim je preuzeo dužnost decembra 1997, objavom da će težiti miroljubivom približvanju juga i severa. Njega će u Pjongjangu idućeg meseca dočekati tajanstveni diktator severa, Kim Džong Il, čija zatvorena zemlja polako propada.

"Nadamo se da će samit biti početak kraja hladnoratovske konfrontacije i početna tačka stvaranja nove istorije pomirenja i saradnje", objavio je južnokorejski ministar za ujedinjenje Park Dzae Kju. Zvanična severnokrejska agencija KCNA, u neoubičajeno pomirljivom tonu, kaže da samit "ima za cilj ubrzanje nacionalnog pomirenja i jedinstva, razmene i saradanje, mira i ujedinjenja."

Samit, kome su prethodile decenije jalovih pregovora između dve Koreje i njihovih saveznika, rezulat je dramatične promene uloga. Tokom gotovo tri decenije Severna Koreja je jačala kao saveznik Kine i Sovjetskog Saveza, dok je Južna bila pritisnuta vojnim diktaturama. Južna Koreja je industrijski visokorazvijena demokratija, dok je sever paralisan glađu i reperesijom.

Pjongjang je u očajničkoj potrazi za hranom da bi se narod održao u životu, a vlast ostala na svom mestu. Procene o žrtvama trogodišnje gladi uveliko variraju – od 200.000 do 2.000.000 umrlih. Mada Svetski program za hranu navodi da se glad stišava zahvaljujući međunarodnoj pomoći – uglavom iz SAD – izveštaji iz Severne Koreje i dalje govore o masama koje se hrane korenjem i lišćem, drhte od zime u kućama i o fabrikama koje ne rade.

ZNACI POMIRENJA: Vođe dveju Koreja planirali su da se sastanu još 1994, ali je otac Kim Džong Ila, osnivač Severne Koreje Kim Il Sung, umro iste godine. Njegov sin je od tada izbegavao bilo kakve nagle diplomatske poteze. Otkako je preuzeo predsednički položaj u Seulu, Kim Dae Džung slao je znake pomirenja prema severu, nakon decenija ogorčenog neprijateljstva. Međutim, njegova "sunčana politika" dosada je dala male rezultate.

Svi dosadašnji pregovori koje je Severna Koreja vodila opisivani su kao jedan korak napred a dva koraka nazad. Pjongjang je trenutno u pregovorima sa SAD, ali glasno traži koncesije, uključujući brisanje Severne Koreje sa američke liste zemalja koje podržavaju terorizam. U razgovorima sa Japanom, Pjongjang zahteva da se Tokio izvini zbog okupacije Koreje pre i tokom Drugog svetskog rata, i da Severnoj Koreji plati odšetu.

Uprkos kolapsu privrede, Severna Koreja nastavlja da razvija svoj program gradnje raketa dugog dometa, i pod sumnjom je da radi na programima nuklearnog i biološkog oružja. U Seulu, južnokorejski zvaničnici navode da će se na junskom samitu razgovarati o privrednoj saradnji, spajanju podeljenih porodica i političkom pomirenju. "Izgleda da je Severna Koreja zaključila da joj nema ulaska u međunarodnu zajednicu bez neke vrste pomirenja između dveju Koreja", izjavio je ministar za kulturu Park Džie Von. Zvaničnici u Seulu kažu da je junski samit zamišljen kao prvi u seriji pregovora između vođa podeljenog naroda.

Miodrag Radović (Beta)

Planina sa blagom

U severnokorejskoj "zatvorenoj kraljevini" ljudi a ponosom veruju da je njihov tajanstveni vladar Kim Džong Il možda najbogatiji čovek na svetu. Odgovor bi se mogao dobiti u slučaju da Kim jednom odluči da proda stotine hiljada skupocenih darova koji su decenijama vladaru Pjongjangu pristizali iz inostranstva.

Smešten u spektakularnom kanjonu, 160 kilometara južno od glavnog grada, specijalni muzej na planini Mjohjang izlaže neke od 211.000 poklona datih preminulom Velikom vođi Kim Il Sungu, i zatim njegovom sinu i nasledniku Kim Džong Ilu. Pokloni, izloženi na Međunarodnoj izložbi prijateljstva, potiču pre svega od raznih bivših komunističkih vođa.

"Nigde na svetu nećete videti takvo blago", kaže stranim posetiocima zvanični vodič Čon Mjong-ok. "To je muzej kakav se može videti samo u Koreji", dodaje ona. Sa likom Kim Il Sunga na znački na reveru, ona s ponosom pokazuje darove, uključujući mač u zlatnim koricama libijskog vođe Moamera Gadafija i kristalne čaše i pehar streljanog rumunskog diktatora Nikolae Čaušeskua. Severnokorejski zvaničnici kažu da su u jednoj sali smeštane tri blindirane limuzine marke ZIL, koje su Kim Il Sungu poklonili Staljin, Maljenkov i Buharin.

"Strani posetioci pričaju da bi Veliki vođa Kim Il Sung i generalni sekretar Kim Džong Il bili najbogatiji ljudi na svetu da su prodali sve poklone," kaže vodič. Kim Il Sung je umro 1994, nakon 46 godina vladavine. Ipak, vodič kaže da Kim Džong Il nikad neće pretvoriti poklone u preko potrebnu gotovinu jer je odredio da darovi budu "narodno bogatsvo" koje će on deliti sa 22 miliona stanovnika svoje države. Strani diplomati u Pjongjangu tvrde da Kim Džong Il drži tone zlata u raznim stranim bankama. Kim je veoma bogat čovek, kažu analitičari.

U štestospratnom paviljonu nalazi se poseban ugao sa poklonima koje su Severnoj Koreji uputile nepolitičke ličnosti, uključujući limuzinu južnokorejske korporacije Hjundaji. Osnivač Hjundaija Čung Džu-jung sastao se sa Kimom prošlog oktobra. Korporacija Hjundaji počela je da prevozi turiste iz Južne Koreje na rivalski sever novembra 1998. godine, što se smatra najvećim rezultatom napora Seula u približavanju razdvojenog korejskog naroda. Posete stranaca ograničene su isključivo na predeo planine Mjohjang.

prethodni sadržaj naredni

vrh