Kesa
Prvi
septembar neke davne godine mog tinejd�erskog perioda. Neizvesnost koju
donose gimnazijski dani jednostavno je morala da bude potisnuta mojim uzbu�enjem
i ponosnim, �ak prkosnim osmehom, dok sam jednu svesku i verovatno duks
stavljala u moju novu, za ovu priliku �uvanu, i naprosto predivnu Levi
Straus � plasti�nu kesu. Rezultat nije izostao. Moj najmiliji trofej i
suvenir sa puta u inostranstvo, ve�ita inspiracija izme�u obilazaka
crkava i muzeja, tog dana je do�iveo svoju veliku promociju, iznedrio
uzdahe novih �kolskih drugova i zasenio moje prve "najke",
original "petstokec" i "marlboro" u tvrdom pakovanju.
Danas, dok su lepe i �vrste kese samo garancija da se sme�e ne�e
raspasti na putu do kontejnera, sa setom se prise�amo kako je tada, pre
pojave butika, markiranih radnji i kopija kesa sa Zelenog venca, plasti�na
kesa bila obavezan modni detalj, va�niji od ranca ili najmodernije torbe.
Kesa se �uvala, lepila nakon �to se pocepa, a oni dosetljiviji su je �ak
pre upotrebe oblepljivali �irokim selotejpom i tako joj produ�avali �ivotni
vek. Julius Meinl je u Beograd do�ao i dugo ostao usamljen u poku�aju
upliva prehrambenih radnji u na�e nesigurne vode. Ali, moramo da priznamo
da njegov dolazak u Nu�i�evu ulicu nije bio zapam�en po prvim teglama
instant kafe, nego po �utim kesama sa belim ru�kama koje su se besplatno
dobijale, �uvale i dugo trajale. Vi�e nam nije neobi�no kad u privatnoj
radnji dobijemo i kesu; ali, naravno, ni�ta nije kao pre. Kese su sve
tanje i sve slabije, osu�ene na kratak �ivot i neslavan zavr�etak.
Sedamdesetih godina su nam kante za sme�e odneli u staro gvo��e i odredili da u odre�eno vreme i odre�enim danima iznosimo na ulicu velike crne kese, na radost pasa lutalica uglavnom. Svako doma�instvo je najpre dobilo izvesnu koli�inu kesa, zatim smo nastavili da ih kupujemo ili da jednostavno iskoristimo bilo koju koja nam se na�e pri ruci. Ne znam da li su besplatne kese na pijacama, buvljacima i mini-marketima napravile revolucionarni obrt, ali sve ne�to sumnjam da na�e majke i bake jo� uvek tajno peru i su�e te kese i posle ih uredno sla�u impresivnim potezima ispravljanja "tregera" i dovo�enja u prvobitan oblik. I uvek imaju izgovor. Nikad ne zna� za �ta �e da zatreba. Lako je vama da se razbacujete, vi niste osetili �ta je to beda. Vidi� da vi�e ni u samousluzi ne daju kese. �ta smeta, ne jedu 'leba. Dobro, obi�no odustanemo od raspravljanja, jer ne vredi.
Mo�emo da kupimo svekrvi pakovanje od sto kesa, ali ona to nikada ne�e na�eti. Jer one od mleka su �vrste, pa se gra�ak ne prosipa, one od gra�ka su dobre za piletinu, a one od piletine su odli�ne kad ostavlja koske za kom�inicino ku�e.
Stara dobra najlon kesa. Ona pravougana za ru�kama ili oja�anim prorezom za ruku uporno je ostajala statusni simbol modernih tinejd�era ili boljestoje�ih gospo�a. One male tregerice smo, opet, zapamtili po �ljakerima, zidarima i putnicima na relaciji selo�grad, jer su one, kao njihov jedini prtljag, nosile sve � od �etvrt hleba pa do ve�a i �okolade za decu. Na nesre�u, uvek su providne, tako da do kraja ogole sliku svog nosioca.
Ameri�ki film je uporno pokazivao koliko deluje na na�u nei�ivljenu omladinu. Svi smo se odu�evljavali velikim papirnim kesama bez ru�ki koje ameri�ke gospo�ice i gospo�e te�kom mukom uspevaju da donesu do kola. Jedna moja prijateljica �ak toliko da je odsecala ru�ke sa papirnih kesa koje je kupovala u knji�ari, iste pretrpavala namirnicama u supermarketu, pa ih onda nespretnim pokretima ispu�tala kad bi nai�ao neki zgodni mladi�. I danas �ivi sa jednim, "onim pravim", koji je �u�nuo da joj pomogne, a ako sve ostane po �anrovskim kanonima, �ive�e dugo i sre�no... No, �ivot nije bajka, a ova romanti�na komedija izme�tena na beogradski asfalt nije tema ovog pismenog sastava. Ali ovo je zgodna prilika da pomenemo i staru dobru papirnu kesu, prete�u plasti�nih, jer se �esto, �to iz emotivnih �to iz ekolo�kih razloga, na nju vra�alo ili bar upu�ivalo. Zli jezici tvrde da je ona manje "ekolo�ka", jer se eto i razla�e i reciklira, ali je za njenu proizvodnju opet potrebno uni�titi mnogo drve�a, zagaditi mnoge reke, a nesre�nica je neuporedivo skuplja, kratko traje i samim tim se vi�e tro�i. Nasuprot tome, glavna karakteristika plasti�ne kese � njena trajnost mo�e da zvu�i i zastra�uju�e. Mo�ete li da zamislite da �e vas kesa koju st, ste bacili nad�iveti, neometena ni time �to �e dugo visiti u kro�nji nekog drveta pa onda godinama ostati zakopana. Da �e tone i tone plasti�nih kesa ve�no plivati morima i okeanima prete�i da ih zbog opti�ke varke delfini zamene za meduze i alge. Sa fatalnim ishodom, naj�e��e. Svi se se�amo �irafe iz beogradskog Zoo vrta kojoj je plasti�na kesa do�la glave. Puno je opravdanih razloga za zabranu i uputstva. Zabranjeno je ostavljati kese na dohvat ruke deci.
Zabranjeno je bacati plasti�ne kese u prirodi. Polietilenska kesa, koja je svojim �u�kanjem budila mu�eve, uznemiravala putnike i nervirala nastavnike, �ak toliko da je u nekim �kolama bilo napisano da je dono�enje stvari u "�u�kavim" kesama � zabranjeno! Ali nije sve tako crno kao �to izgleda, poru�ivali su nam sa kesice bombona. Kesa mo�e da poslu�i ako vas iznenadi ki�a. Kesa je odli�na zamena za sanke ako se pijano dru�tvo na�e usred snega i usred no�i negde na Zvezdari. Kesa je inspiracija umetnika i modnih kreatora.
Plasti�na kesa je odli�an reklamni poligon i obavezni deo primene vizuelnog identiteta, naro�ito ako se bavite prodajom robe. Takvu kesu je zabranjeno prodavati, �to je i zakonom regulisano. Ali Srbin se dosetio. Godinama smo po samoposlugama pla�ali za kesu sa imenima trgovinskih ku�a; no dobro, ne�emo valjda zbog tih par dinara da propadnemo. Ko nam je kriv kad ne slu�amo na�e mame i u ta�ni nemamo pripremljenu, sa�uvanu i slo�enu najlon kesu!
Vera Gali�
