Embargo
Crno-bele liste
O efektima najavljenih finansijskih sankcija za sada je teško govoriti, mada ekonomisti iz Grupe 17 kažu da će oni biti pogubni i da će se nove sankcije pretvoriti u totalni trgovinski embargo koji će najviše pogoditi obično stanovništvo
Majkl
Šrejer je u Srbiji potpuno nepoznat, dok su naši susedi dobro upamtili njegovo
ime. Šrejer je komesar Evropske unije (EU) za budžet i očekuje se da će, do
kraja juna, predložiti rebalans EU kase, kako bi na Balkan počeo da stiže
novac obećan za period 2000–2006. godine, u iznosu od 5,3 milijardi eura. U
ovu sumu, tvrdi Kris Paten, komesar za spoljne poslove, uračunato je i 2,3
milijarde eura namenjenih Srbiji, ali će ta sredstva ostati zamrznuta dok
jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević ne ode s vlasti. Umesto pomoći za
razvoj, takođe krajem juna, Srbija će dobiti pooštrene finansijske sankcije,
potvrđeno je "Vremenu" u sedištu Evropske komisije u Briselu.
Do kraja idućeg meseca, Komisija bi trebalo da usvoji takozvane "crnu" i "belu" listu jugoslovenskih preduzeća. Kompanijama iz EU biće strogo zabranjeno da na bilo koji način sarađuju sa firmama s "crne" liste, pošto je reč o "licima i firmama koje pomažu opstanak Miloševićevog režima na vlasti". Na "beloj" listi biće pobrojana imena uglavnom privatnih kompanija za koje već u ovom trenutku postoje dokazi da svojim poslovanjem ne pomažu vlasti u Beogradu.
Trebalo je da liste budu utvrđene i stupe na snagu 15. maja, a u odlaganju ne treba tražiti nikakvu skrivenu političku pozadinu, kažu u delegaciji Evropske komisije u Beogradu. "Želeli smo da izbegnemo odluku poput vašeg Zakona o informisanju, koji podrazumeva da su mediji unapred krivi, pa treba da dokazuju svoju nevinost", kaže naš briselski izvor. Prevedeno na jezik pooštrenih sankcija prema Srbiji, Evropa ne želi da, kako je prvobitno zamišljeno, sve kompanije iz Srbije stavi na "crnu" listu, pa da one Briselu podnose dokaze kako "ne rade za režim". Elem, do kraja juna, EU će utvrditi "crnu" listu s imenima kompanija za koje se pouzdano zna da su državne ili bliske državi i režimu, i skraćenu "belu" listu preduzeća za koja se, takođe pouzdano, zna da nemaju veze s vlastima. Na "crnoj" listi verovatno će biti sva javna preduzeća iz oblasti energetike, telekomunikacija, transporta, namenske proizvodnje i slične kompanije, kao i sva preduzeća čiji se kadar nalazi na listi osoba kojima je zabranjeno putovanje u zemlje EU. Na "beloj" će se naći uglavnom privatne kompanije, pre svega trgovinske.
Iako zvaničnici EU-a i Evropske komisije tvrde da u vezi s listama nema nikakvih problema, kako "Vreme" saznaje u sedištu EU-a u Briselu, predstavnici zemalja članica lome koplja oko kompanija na "crnoj" listi, naravno sve u cilju zaštite sopstvenih poslovnih interesa. Grcima i Italijanima, čije su nacionalne telekomunikacione kompanije svojevremeno kupile 49 odsto Telekoma Srbije, ne odgovara da se srpske telekomunikacije nađu na "crnoj" listi. To bi onda značilo da strani vlasnici ove kompanije ne mogu ni marku da investiraju u razvoj Telekoma. Dalje, sama EU administracija ne zna kako da reši problem Crne Gore i Kosova, pošto i na tim područjima postoje kompanije vezane za beogradski režim. Domaći ekonomisti, međutim, objašnjavaju da će kompanije iz Srbije koje su imale svoja predstavništva u Crnoj Gori, verovatno odlučiti da se presele u manju republiku, što će izazvati dodatno bekstvo kapitala iz Srbije. Dalje, EU ne zna kako da spreči vlasti u Srbiji da zavedu interne sankcije kompanijama koje će se naći na "beloj" listi.
O efektima najavljenih finansijskih sankcija za sada je teško govoriti, mada ekonomisti iz Grupe 17 kažu da će oni biti pogubni i da će se nove sankcije pretvoriti u totalni trgovinski embargo koji će najviše pogoditi obično stanovništvo. Ovo potonje, tvrde zvaničnici u Briselu, nije bio cilj EU-a, a "crna" i "bela" lista smatraju se delom paketa takozvanih selektivnih sankcija koje, zajedno s listom osoba koje ne mogu da dobiju vize za EU, treba direktno da podriju režim u Beogradu. S druge strane, signal Srbiji biće i pomoć koju će EU uputiti okolnim zemljama, pre svega Hrvatskoj, u kojoj se promenila vlast ali i Crnoj Gori i Kosovu. Poruka će biti: ugledajte se na komšiluk.
Vladimir Milovanović
