Tokio: Smrt i sahrana
Bivši
japanski premijer Keizo Obući umro je u bolnici u nedelju 14. maja od
posledica moždanog udara nakon koga je zapao u komu. Obući je sahranjen
16. maja u krugu porodice, ali je odavanje počasti premijeru u prisustvu
cara Akihita i carice Mičiko, koji su trenutno u Evropi, zakazano za 8.
jun, dve nedelje pre izbora. Opozicione partije smatraju da Joširo Mori,
koji je postavljen za premijera nakon što je Obući odveden u bolnicu, na
ovaj način želi da poboljša izborne šanse, jer će odavanje počasti
preminulom premijeru biti i dobar marketinški potez, naročito ako se ima
u vidu Obućijeva popularnost. Izbori su prvobitno bili zakazani za
oktobar, ali vršilac dužnosti premijera Mori najavljuje kao mogući
datum 25. jun, rođendan Keiza Obućija.
Zbog svoje izuzetno blage naravi, Keizo Obući, u prvim danima na mestu premijera, stekao je nadimak "hladna pica", čime su njegovi politički protivnici pokušali da izvrgnu ruglu njegov navodni manjak harizme. No, Obući ih je ubrzo demantovao, jer je postao premijer 1998. godine u izuzetno teškom trenutku za japansku privredu. Zemljom je vladala recesija, koja je, između ostalog, bila posledica kraha ekonomije "azijskih tigrova" na koje se japanska privreda čvrsto oslanjala. Međutim, potezi premijera Obućija pomogli su da se japanska privreda oporavi i da zemlja ponovo zauzme mesto u samom vrhu svetskih ekonomskih sila. I na planu spoljne politike Obući je napravio važne pozitivne korake: poboljšao je odnose sa Rusijom, sa kojom Japan od kraja Drugog svetskog rata ima teritorijalni spor, približio se Kini, ali i Južnoj i Severnoj Koreji. Sam sebe nikad nije hvalio, bar ne javno. Jednom je čak svoj mandat uporedio sa "pekarom između dva solitera", misleći pri tom na dvojicu bivših premijera Jošiurija Nakasonea i Takeoa Fukudu.
Ulan Bator: Potraga za identitetom
Deceniju
nakon što je u Mongoliji svrgnut komunistički sistem, mongolski narod se
polako vraća svojoj tradiciji, u prvom redu, svojim imenima. U toku je
kampanja za povratak imena starih klanova koje su komunisti preimenovali
pre više od osamedeset godina. Tragati za svojim korenima i dalekim
precima danas je postao veoma popularan hobi među Mongolcima, koji tvrde
da na taj način vraćaju nekad izgubljeno dostojanstvo i identitet.
Ponovo se otvaraju budistički hramovi, a vraćanje imovine, koja se u
drugim bivšim zemljama komunizma mahom odnosi na stanove i fabrike, u
Mongoliji, zemlji sa jakom nomadskom tradicijom, ogleda se preko
dodeljivanja krda stoke starim klanovima čije je bogatstvo
nacionalizovano. Džingis Kan, legendarni osvajač koji je u XXIII veku
ujedinio mongolska plemena, ponovo je narodni heroj. Njegov lik krasi
gotovo sve, od etiketa za votku do novčanica. Mnogi pokušavju da dokažu
da su potomci slavnog osvajača. Kako bi pomogla ljudima da istraže svoje
poreklo, vlada je izdala spisak imena starih klanova, ali tu i dalje vlada
velika zbrka, jer su komunističke vlasti ukinule imena klanova 1925, u
pokušaju da time ponište jaku feudalnu tradiciju u Mongoliji. Tada su
uništeni razni dokumenti i registri, pa su mnogi Mongoli ostali samo sa
imenom, bez prezimena. Potraga za imenom klana nije samo radi nacionalnog
preporoda, već ima vrlo praktične razloge: da se olakša upis birača u
spiskove, da se izdaju novi lični dokumenti. Oni kojima ne pođe za rukom
da saznaju svoja stara prezimena, moraće da ih izmisle. Jedno od
popularnijih prezimena je Sansar, u prevodu kosmos, po prvom i jedinom
mongolskom kosmonautu Guragčai.
Kairo: Čistoća
U elegantnom bež kompletu, Makram Ebeid, prva egipatska ministarka za ekologiju, stoji pored gradskog autobusa dok inspektor meri količinu izduvnih gasova. Odnedavno je energična ministarka, uz pomoć američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID), pokrenula odlučnu kampanju za smanjenje zagađenosti jednog od najprljavijih i najzagađenijih gradova na svetu. Uvedena je obaveza gradskim prevoznicima, ali i vlasnicima privatnih automobila da ugrade posebne karburatore i koriste čistije gorivo (bezolovni benzin) radi prečišćavanja vazduha. Smatra se da strašna zagađenost vazduha utiče i na koeficijent inteligencije, a jedno istraživanje je i pokazalo da koeficijent opada za čak pet poena kod dece koja su rođena i žive u najzagađenijim delovima grada. Ministarka je uvela i zabranu paljenja đubreta u gradskim četrvrtima. Kampanju podržava i predsednik Hosni Mubarak, koji je nedavno izjavio da je smanjenje zagađenosti pitanje opstanka a ne luksuza. Ali, bolji ekološki uslovi su još daleko. U samom Kairu dnevno se proizvede više od 8000 tona đubreta, a ono se pali na deponijama koje su blizu gradskih četvrti.
Priredila: D. Anastasijević
