Fudbal: Finale Lige šampiona
Naš čovek u Parizu
Miroslav Đukić, libero Valensije i naše reprezentacije, u poznim igračkim godinama nalazi se pred najvećim trijumfom u karijeri: igra finale najvažnijeg klupskog takmičenja u kome je rival Real Madrid, sedmostruki prvak Evrope, ali šanse Valensije nisu manje, naprotiv...
U
blistavoj karijeri Miroslava Đukića zauvek je markiran datum 14. maj
1994. Tada je u finišu meča protiv – igrom sudbine baš Valensije –
u poslednjem kolu španske lige, slabo izveo penal, ostalo je 0:0, što je
Barseloni bilo dovoljno da osvoji titulu prvaka. Popularni Đuka tada je
bio igrač Deportiva, koji je ovih dan, nadamo se, ispunio svoj san i odužio
se navijačima osvajanjem prve titule prvaka Španije. Pre tri godine Đukić
je prešao u Valensiju, a naredne srede, 24. maja, sa 34 godine igra
verovatno najvažniji meč karijere – finale Lige šampiona. Na drugoj
strani je slavni Real Madrid, sedmostruki prvak Evrope, i to je prvi put u
istoriji najstarijeg i najcenjenijeg evro-kupa da dva tima iz jedne zemlje
igraju u finalu. Pobednik je, što reče Miljan Miljanić, retko kad
unapred poznat: španski fudbal.
Mesto velikog događaja je pariski stadion "Sen Deni" na kome je otvoreno i zatvoreno prvenstvo sveta pre dve godine. Roberto Karlos, bek Real Madrida, veruje da mu taj stadion "duguje nešto" sa aluzijom na poraz Brazila od Francuske (0:3) u finalu SP-a 1998, ali i naš Đuka misli da mu "sudbina duguje" jedan veliki trijumf:
"Stvarno bi bio red da osvojimo tu titulu i ja sam ubeđen da ćemo to učiniti, bez obzira na to što svi smatraju Real favoritom. Dokazali smo tokom sezone koliko možemo i mislim da niko nema pravo da se protiv nas oseća favoritom", kaže Đukić koji je produžio ugovor za još jednu sezonu, tako da će boravak u Španiji zaokružiti na deset godina, šest u Deportivu i četiri u Valensiji.
NEOČEKIVANI FINALE: Ako je neko na nekoj kladionici bio dalekovid da tipuje na finale Real Madrid–Valensija, zaradiće lepe pare. Pored Mančester junajteda, Bajerna, Barselone, Lacija, Milana, Arsenala, Čelzija..., ni Real ni Valensija nisu bili u prvom planu. Real zbog serije internih problema (smena trenera Tošaka, nesporazumi sa skupo plaćenim Anelkom, slabi rezultati u španskoj ligi, slab utisak na Mondijalu u Brazilu), dok je Valensija bila nisko rangirana po "istorijskoj kategoriji". Osim toga, trener Ektor Kuper, koji je prethodne dve sezone pravio čuda sa Majorkom, bio je posle četiri uzastopna poraza na početku sezone u štampi već smenjen, "giljotina" je trebalo da bude meč na Bernabeu protiv Real Madrida!
Bio je 3. oktobar 1999, Valensija je zaigrala izvrsno, povela sa 3:0 i dobila meč sa 3:2. Tada je počeo lagani oporavak, prvo u Ligi šampiona, a zatim i u španskom šampionatu. U strahovitom finišu Valensija je u poslednjem kolu (u petak) imala šansu da pobedom protiv Saragose i obezbedi učešće u Ligi šampiona, ne čekajući Pariz.
"Trebalo nam je vremena da se naviknemo na Kuperov metod, navike, stil rada. Bio je nekako krut posle šaljivdžije Ranieiria Kuper nam je bio kao neki "narednik", ali smo se navikli i pokazalo se da je čovek bio u pravu", priznaje Đukić.
Argentinski trener je napravio idealnu kombinaciju iskustva i mladosti. Na golu je reprezentativac Kanjisares (31 godina), u odbrani "starci" iz četiri zemlje, Francuz Angloma (35), naš Đukić (34), Argentinac Pelegrino (29) i Italijan Karboni (35), dok na sredini i u napadu igraju mlađi igrači: Mendieta (26), Farinos (22), Đerard (21), "Kili" Gonzales (26), Angulo (23), Klaudio "Pioho" ("Vaška") Lopez (26). Karboni će propustiti utakmicu života zbog prestrogog kartona koji mu je pokazan u revanšu protiv Barse na "Nou Kampu" i taj izostanak može malo da poremeti stabilnost iskusne odbrane, ali strahovito vredni srednji red i fantastično brzi napad ostaju u najboljem izdanju.
MIRNI ČOVEK DEL BOSKE: I Realov ulazak u finale, drugo u poslednje tri godine, delo je trenera. "Anonimni" Visente del Boske, večiti "vatrogasac" kad Real smeni trenera, uzeo je tim krajem godine u jadnom stanju u kakvom je jedino i mogao da ga ostavi Velšanin Džon Tošak, najveća zabluda predsednika Reala Lorensa Sansa. Strpljivošću, mirnoćom, svakako i znanjem, Del Boske je malo pomalo rehabilitovao tim koji je bio izgubio svaki kredibilitet u javnosti. Dobio je poverenje igrača, vratio je na teren Anelku koji je uzvratio sa dva zlata vredna gola protiv Bajerna u polufinalu i jednim protiv Mančestera u četvrtfinalu, i danas je u situaciji da ga svi mole, od predsednika do igrača, da ostane i za narednu sezonu. On, međutim, ne želi to, bez obzira na to kako se završio meč u Parizu. Iz krugova oko njega čuje se da je čvrsto odlučio da se povuče.
Del Boske je postigao ono što je poslednjih godina bila rak-rana Reala – stabilizovao je njegovu odbranu. Na golu Iker Kasiljas, sa 18 godina, stasava u velikog čuvara mreže, centralni bekovi Ivan Kampo i Karanka konačno su našli sebe, veliko otkriće je Ivan Elgera na mestu štopera, bekovi Mičel Salgado i Roberto Karlos lete napred-nazad. Na sredini blista Redondo, tandem Raul–Anelka funkcioniše sve bolje, Savio je u stanju da napravi majstoriju i reši meč golom ili dodavanjem, Morientes je uvek gladan golova... Nažalost, Perica Ognjenović nije uspeo da iskoristi šansu koju mu je Del Boske u nekoliko navrata davao. Kada se činilo da mu je konačno krenulo, povredio je palac na ruci, pauzirao... Putovaće u Pariz, ali šanse da zaigra u finalu su minimalne.
LUDILO ZBOG ULAZNICA: Prošle nedelje glavna tema u Madridu i Valensiji bile su ulaznice. Klubovi su svoje kontingente od oko 23.000 karata prodavali na različite načine, Valensija klasično na blagajni, dok je Real, koji ima znatno više članova, organizovao upis zainteresovanih, a potom pred notarom obavio žreb i imena srećnih dobitnika objavio u novinama. U Valensiji su redovi za karte počeli da se formiraju u ponedeljak 8. maja, tri dana pre nego što je Kuperov tim "overio" ulazak u finale na "Nou Kampu". Scena je bila impresivna: iz časa u čas red se povećavao, a šarenilo suncobrana, šatora, ležaljki za plažu, kreveta na rasklapanje i vreća za spavanje pretvorilo je prilaze stadionu u poveći "fudbalski kamping". Neki su čekali i više od 100 sati, ali, kažu, isplatilo se. Karta je bila najvredniji papir a kakvo je stanje svedoči i podatak da su igrači Valensije dobili samo po 30 ulaznica, što ih je jako naljutilo, tim pre što su rivali iz Reala imali pravo na 50.
Postoje svi uslovi za lep finalni meč o kome danima, s ponosom i razlogom, bruji fudbalska Španija.
A ako je do prognoze dolepotpisanog, on bi stavio neku paru na – Valensiju.
V.S.
