Vodič za alternativno informisanje
Talasanje nad Srbijom
Nedostatak nezavisnih elektronskih medija u Beogradu
stvorio je pogodnu klimu za širenje glasina i lažnih vesti, kao i
potrebu da se razviju alternativni načini informisanja građana
Ko
god je u sredu 17. maja iščekivao jutarnji dnevnik programa Radija B2-92
uzalud se nadao da kašnjenje emisije ide na dušu pomahnitalim
kompjuterima u studiju, sa kojima se tehničari radija upravo rvu. Da se
dosetio da uključi Studio B (televiziju ili radio), razvejao bi sebi sve
sumnje i utvrdio da se događa nešto mnogo ozbiljnije, iznenadna promena
uređivačke koncepcije na svim frekvencijama pomenute kuće.
Akcijom preuzimanja
Studija B od strane republičke vlade, glavni grad Srbije i Jugoslavije ušao
je u najduži period bez nezavisnih elektronskih medija od njihovog
nastanka 1989. godine, ako ne računamo prošlogodišnje tromesečno ratno
stanje kada je informisanje u celini bilo pod kontrolom druge vrste. Tek
da podsetimo, u prethodnoj deceniji u dva navrata na nekoliko dana
obustavljan je program nekadašnjeg Radija B92, tokom zimskog protesta
'96/97 (slučaj koaksijalnog kabla) i 9. marta 1991, zajedno sa Studiom B
("Ova stanica, ocenjeno je, neposredno je uticala svojim obaveštavanjem
na podsticanje agresivnosti...").
Obe krize trajale su
kratko, bile su praćene masovnim okupljanjima na ulicama, i na njihovo
pozitivno razrešenje delimično su uticali i spoljni faktori. Iako je
nedostatak nezavisnih elektronskih medija predstavljao hendikep za
informativni sistem u gradu, štampani mediji su to nastojali da nadoknade
vanrednim izdanjima. To je 1991. radila "Borba", a pet godina
kasnije "Demokratija". U vreme zimskog protesta (zima '96/97)
Jugoslavija je već bila priključena na internet, ali je broj korisnika
bio relativno mali, a važnost ovog medija ozbiljno potcenjen. Svoje
pionirske Internet prezentacije imalo je tek nekoliko nedeljnika i Radio
B92, i nijedan dnevni list.
Sadašnja kriza znatno je
ozbiljnija po beogradske nezavisne elektronske medije, pre svega zbog činjenice
da su sada direktna meta, za razliku od prethodnih slučajeva kada su se
našli "na putu" političkom obračunu vlasti i opozicije. Zbog
toga, kao i zbog odsustva spoljnjih faktora koji bi eventualno mogli da
utiču na vlasti u Srbiji, male su šanse da bi medijska situacija u
Beogradu u dogledno vreme mogla biti vraćena u "pređašnje
stanje". Beograđani koji žele da budu dobro informisani, što znači
da primaju informacije i iz izvora koji nisu pod direktnom kontrolom države,
moraće za to da ulože dodatan napor i izgrade svoj alternativni sistem
informisanja, kombinujući izvore i tehnike od kojih ćemo neke pomenuti u
ovom tekstu.
Od nezavisnih elektronskih medija u gradu radi još samo Radio Indeks
na frekvenciji 99,8 MHz. Radio Indeks emituje kratke vesti svakih sat
vremena (na početku punog sata). Radio Pančevo (92,1 MHz) od srede
popodne ne može se više čuti na teritoriji Beograda, pošto im je
uklonjen predajnik koji je pokrivao veći deo glavnog grada. Ovaj
predajnik zamenjen je slabijim, a u Beogradu se na istoj frekvenciji iz
nepoznatog izvora emituju popularne melodije trubačkih orkestara
("Sa Ovačara i Kablara" – sa pevanjem, partizanska verzija,
"Kazuj krčmo", "Kondorov let"...). Inače, Radio Pančevo
je tokom prošlogodišnjeg NATO napada na Jugoslaviju stekao reputaciju
medija spremnog da napravi mali iskorak izvan čvrste cenzorske stege i da
javlja o dejstvima NATO avijacije pre nego što to, sa nekoliko sati zakašnjenja
i selektivno, učini RTS. Beograđani to nisu zaboravili, kao ni vlasti.
Pored Radio Pančeva, na teritoriji Beograda se uz dosta muke ponegde može
uhvatiti i signal Televizije Pančevo.
Kako su Beograđani
"zaista ludi za informacijama", naročito u vremenu koje ih
obilato kreira, poraslo je interesovanje za programe na srpskom, odnosno
južnoslovenskim jezicima koje na kratkim i srednjim talasima emituje
nekoliko velikih radio stanica: Slobodna Evropa, BBC, Dojče Vele, Radio
Frans Internasional i Glas Amerike. Vesti se emituju nekoliko puta dnevno,
a šalju ih beogradski dopisnici ovih medija, koji izveštavaju o onome što
se događa u gradu – što na ulicama, što u političkim krugovima.
Reemitovanje ovih programa kažnjivo je po Zakonu o informisanju, slušanje
još uvek nije. Da bi se ovi programi pratili, neophodan je nešto
kvalitetniji radio prijemnik koji ima dobar prijem kratkih i srednjih
talasa. Odlično mogu da posluže stari radio prijemnici
("Kosmaj" i sl.) koji imaju nešto veću osetljivost, kao i
novi, digitalni, kod kojih se mogu memorisati frekvencije. Dužina antene
nije beznačajna, što duža to bolja; u tu svrhu može da posluži i duži
komad obične žice.
Vlasnici satelitskih
antena imaju više mogućnosti da dođu do informacija i to ne samo
gledajući vesti stranih televizijskih kuća. Na svaki analogni satelitski
kanal koji nosi sliku ide još deset stereo audio kanala za emitovanje
tona, a na nekima od njih emituju se radio programi. Ovu mogućnost
iskoristio je program Radio B2-92, pre svega u svrhu povezivanja ANEM-ove
mreže, a sada se to pokazalo naročito korisnim jer se program ovog
radija trenutno može pratiti preko satelita (HOT BIRD 5, analogni,
13 stepeni istočno, polarizacija vertikalna, video 11114, audio 7.74).
Kompletan program koji Radio B2-92 emituje preko satelita može se slušati
i na internetu, na adresi www.freeb92.net
gde se objavljuju i najvažnije vesti u vezi za situacijom u zemlji i
posebno sa preuzetim/zatvorenim medijima. Program se na internetu emituje
u dva formata, Real Audio i MP3, tako da je za slušanje neophodan
odgovarajuži softver, odnosno plejer za jedan od ova dva formata. Novije
verzije Majkrosoft Eksplorera i Netskejp Komunikatora imaju ove programe
vež ugrađene, ali i kada to nije slučaj ovaj softver se bez problema i
krajnje jednostavno može spustiti sa interneta i instalirati na kompjuter
(nije potrebno nikakvo predznanje, sve se radi u nekoliko poteza,
odgovaranjem na krajnje jednostavna pitanja, naravno za one koji znaju
engleski). Da bi se ovi programi pratili, morate biti stalno na vezi i ta
veza mora biti zadovoljavajužeg kvaliteta. Radio Pančevo se na internetu
emituje od pre nekoliko dana na adresi www.freeserbia.org
.
Iako je broj korisnika interneta u Jugoslaviji relativno mali (oko 1
odsto populacije), značaj ovog medija izuzetno je porastao s obzirom na
okolnosti. Prezentacije dnevnih listova "Blic" (www.blic.co.yu),
"Glas javnosti" (www.glas-javnosti.co.yu)
i "Danas" (www.danas.co.yu)
ažuriraju se više puta dnevno, mada ne i dovoljno brzo za galopirajuže
događaje. Agencija Beta (www.beta-press.com) daje apstrakte svojih vesti
besplatno na svojoj prezentaciji, dok je najažurnija Demokratska stranka
(www.demokratska.org.yu),
koja izveštava bukvalno iz minuta u minut, mada povremeno objavljuje
neproverene informacije. No "kikseve" pravi i CNN, koji je prošlog
četvrtka na svojoj internet prezentaciji objavio da je u Beogradu teško
ranjen potpredsednik republičke vlade, što je istoga dana demantovano.
Medija centar (www.mediacentar.org.yu)
i B2-92 na svojim prezentacijama nude i mogužnost dobijanja vesti
elektronskom poštom svima koji se za takav servis prijave. Bilteni se šalju
nekoliko puta dnevno, u zavisnosti od brzine događanja, što je izuzetno
korisno za one koji ne mogu mnogo vremena da provedu na mreži.
Alternativno informisanje predviđa i veliku solidarnost onih koji
imaju informaciju sa onima koji bi želeli do nje da dođu. Naravno, uvek
postoji opasnost da se u takvom prenošenju nešto doda (ili oduzme) što
može da napravi vežu štetu, te je neophodna povežana doza skepticizma
prema svemu što čujemo ovih dana.
Uprkos svemu, načuljite uši.
Zoran Stanojević
