Represija
Privođenja bez granica
"U Čačku su, na primer, priveli čoveka samo
zato što je nosio majicu sa znakom Otpora", kaže Vukašin Petrović
iz Otpora
Od
požarevačkog slučaja, građani se svakodnevno privode ili odvode na
informativne i druge razgovore. Posebno su na ceni aktivisti Otpora, a u
poslednje vreme i opoziciono nastrojeni građani. Prema evidenciji Otpora,
od drugog maja do danas privedeno je 1100 aktivista ovog pokreta. Samo u
Priboju je pre neki dan u stanicu policije privedeno četrnaest aktivista
Otpora dok su lepili plakate. Među njima je bilo i šest maloletnika.
Jedan maloletni Šapčanin samo zato što je bio u majici otpora podvrgnut
je jednostranom policijskom tretmanu od pretresa đačke torbe, uzimanja
otisaka prstiju do pitanja "koga treba da ubije". U policijskoj
stanici mu je rečeno da nije uhapšen i da mu ne treba advokat...
Na učestalo privođenje, maltretiranje pa i prebijanje dece reagovao je zvaničnim saopštenjem i Jugoslovenski centar za prava deteta zahtevajući da se "odmah zaustave sve nezakonite aktivnosti policije čije su žrtve deca i mladi". Ova nevladina organizacija skreće pažnju na obaveze države koje proističu iz Konvencije o pravima deteta, a koju je Jugoslavija ratifikovala. Posebno na član 37 Konvencije, koji se odnosi na pravo deteta na zaštitu od mučenja i nezakonitog ili proizvoljnog lišenja slobode. Centar dalje podseća nadležne "da je Konvencija o pravima deteta, saglasno Ustavu SR Jugoslavije, sastavni deo unutrašnjeg pravnog poretka zemlje i da se njeno nepoštovanje smatra protivzakonitim aktom".
Osim informativnih razgovora, zastrašivanja i jednog slučaja batinjanja (u Beogradu pre dva meseca, i to zbog posedovanja bedža sa stisnutom pesnicom), po saznanjima advokata i nevladnih organizacija koje su se grupisale u pružanju zaštite mladima i svim ostalim izloženim represiji, za sada policija maloletnike privodi samo na kratko.
KRIZNI ŠTABOVI: Sa starijima, od 18 godina pa nadalje, stvari stoje drugačije. Sa njima policija duže razgovara, a sve češće određuje i pritvor. Boreći se protiv represije, čitava Srbija se pretvara u krizne štabove zadužene za zaštitu ljudskih prava i onih iza rešetaka iz političkih razloga. Ovih dana je i omladina Saveza za promene formirala krizni štab za pomoć uhapšenima i prebijenima.Trenutno prikupljaju podatke o broju privođenih i osuđenih.
Vukašin Petrović iz Otpora kaže za "Vreme" da njihovi štabovi funkcionišu besprekorno: "Postoje u 84 mesta u unutrašnjosti Srbije. Štite naše aktiviste prilikom hapšenja, a čine ih timovi advokata, novinara i javnih ličnosti. Sada nas već privode nasumice. Svakog ko im padne na pamet. U Čačku su, na primer, priveli čoveka samo zato što je nosio majicu sa znakom Otpora. Za sada su od naših na izdržavanju kazne samo Radojko Luković i Momčilo Veljković. Protiv mnogih naših članova vode se prekršajni ili krivični postupci. Uglavnom se brane sa slobode. To vam je zastrašivanje.
Igor Olujić, advokat Fonda za humanitarno pravo, organizacije koja je posle najnovijih događanja u Beogradu pozvala sve ljude žrtve represije da im se jave radi pružanja pomoći, kaže da je represija ovih dana na beogradskim ulicama po brutalnosti drastičnija nego 1997. i 1999. godine: "Nama su se proteklih godina javljale neposredne žrtve represije, govorile o tome šta im se desilo i insistirale na sprovođenju postupaka za utvrđivanje identiteta lica koja su u ponašanju prema njima prekoračila svoja ovlašćenja.
Pretučeni građani danas ne samo da se manje javljaju već, i kad to učine, mole da ostanu anonimni. Boje se naknadne represije. Prema mojim informacijama, među licima lišenim slobode ili onima koji su bili izloženi nekom prekoračenju ovlašćenja policije većinom su bili mirni učesnici demonstracija ili slučajni prolaznici."
Zajedno s ostalim advokatima nevladinih organizacija, i advokati Fonda ovih dana pišu žalbe za lica koja su prekršajno kažnjena i nalaze se u Padinskoj skeli na izdržavanju kazne zbog prekršaja iz člana 12 stav 1. Zakona o javnom redu i miru: "Ko drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo građana i remeti javni red i mir kazniće se novčanom kaznom od 700 dinara i kaznom do 30 dana zatvora..."
Prema saznanjina naših sagovornika advokata, većina od trideset i jednog građanina osuđena je bez prisustva advokata i bez znanja njihovih porodica gde se nalaze. Brutalno i bez selekcije pendrek ili cokulu je "popio" svako ko se našao na putu kordonu ili nekom drčnom policajcu.
Branka Kaljević
Padinjak pa advokat
Slučaj osamnaestogodišnjeg studenta matematike na Beogradskom univerzitetu, inače iz Bora, koji ovih dana po kazni seje soju na nekoj od njiva, ispričao nam je Dušan Ignjatović, advokat u Jugoslovenskom komitetu pravnika za zaštitu ljudskih prava, koji je tek u ponedeljak 22. maja uspeo da vidi svog već osuđenog branjenika.
Mladić se sa svojim bratom i njegovom devojkom našao 19. maja u centru Beograda. Rastali su se nešto posle devet sati kada je krenuo da se na Terazijama nađe sa svojom devojkom. Od tada mu se gubi svaki trag.
Preko Odbora za ljudska prava iz Bora pomoć je zatražio mladićev otac, a ovi su potom kontaktirali Komitet: "Sa punomoćjem njegovih roditelja našli smo se u gradskom SUP-u. Policajac je pitao za ime, kad sam mu rekao, odgovorio mi je da ga je lično uhvatio sa kamenom u rukama. Nije nam dozovolio (obrazloženje: ne može svako da se šeta po SUP-u) da se sretnemo sa prekršajnim sudijom. Odjurili smo u Masarikovu, sedište prekršajaca, ali tamo nisu imali pojma o presudama i kažnjavanju.
Vraćamo se u SUP i iz hola razgovaramo telefonom sa jednim od šest prekršajnih sudija koji su tog dana radili – obično radi jedan, i njega molimo da siđe u hol. On, opet, ne može da veruje da neće da nas puste. Posle silnog natezanja dolazimo do sudije. Našem štićeniku je već bila izrečena kazna od dvadeset dana zatvora.
Već duže vreme branim nevidljive ljude. Bio sam branilac i uhapšenima u požarevačkom slučaju. Njih sam prvi put video posle pet dana. Sada se opet to ponavlja. Optužnice su zanimljive. Sve koje sam video terete optužene da su kamenicama gađali neke prolaznike okolo, da su uznemiravali građane, da su se ponašali drsko i bezobzirno i da su izvlačili kontejnere nasred ulice. Privođeni su, naravno, tučeni prilikom hapšenja.
I najgori kriminalac, zlikovac, ratni zločinac kad je priveden u policiju ima pravo da se javi kući, a policija je dužna da u najkraćem roku obavesti familiju. Možete da zamislite te roditelje u Boru koji sedamaest sati ne znaju gde im je dete, da li je živo. Samim tim što mu nisu dozvolili da se javi skratili su mu vreme za angažovanje branioca. A stručna pomoć mu sledi po ustavu ove zemlje.
Prekršajni sud nije našao za shodno ni da sasluša svedoke, iako je mladić rekao da je trebalo da se nađe sa devojkom. A ona je sve vreme bila u holu SUP-a.
Nijedan od gađanih i uznemiravanih građana nema ime niti je iko saslušan. Jeste samo policajac koji ga je priveo. U rešenju, međutim, stoji da je "sud, ceneći sve dokaze koje je izveo, utvrdio činjenično stanje"...
Osuđeni mladić je dobar student, nikada nije osuđivan ili kažnjavan. I zaista je malo verovatno da je on vreme od pola sata, koliko je čekao devojku, prekraćivao gađajući kamenicama prolaznike okolo.
Advokat Ignjatović upozorava i na specifično ponašanje ljudi koji se mire sa stvarima sa kojima ne bi smeli: "Govore 'udarili su me samo dva-tri puta, sada sam dobro'. Ili, 'kad su me priveli bili su ljubazni'. Ili, 'nisu nam 25 sati dali da jedemo, ali su nam dali vode'... Pitam se da li smo mi saučesnici u svemu što nas je snašlo, ili na to jednostavno pristajemo".
