Istraga o
ubistvu Boška Peroševića
Konkurs za
podstrekača
Izjava Milivoja
Gutovića pred istražnim sudijom kosi se sa policijskim saopštenjima u
kojima je čak natuknuto da je otkriven podstrekač, ali ništa nije rečeno
o njegovom identitetu
Milivoje
Gutović, okrivljen za ubistvo Boška Peroševića, predsednika Izvršnog
veća Vojvodine i šefa novosadskih socijalista, u prvoj izjavi koju je
dao pred dežurnim istražnim sudijom Zlatom Radić-Knežević (18. maja),
ako sažmemo njegove reči, rekao je da je ovo delo počinio sam, bez ičije
sugestije ili podstrekavanja, te da je to učinio ne zbog nekog ličnog
sukoba već zato što smatra da se Perošević nezakonito enormno
obogatio, što je neprimereno političaru tog ranga, pa je pri tome još
naveo da on lično živi od plate od 1800 dinara mesečno, a samo mu za
podstanarsku kiriju treba 1200 dinara mesečno.
Prema izjavi za “Vreme”
branioca okrivljenog advokata Dušana Uzelca (koji nas je informisao o
toku ovog saslušanja), iako je okrivljeni “u dobroj meri potvrdio činjenice
koje navode na zaključak da se radi o krivičnom delu terorizma iz člana
125 KZ Jugoslavije”, u odgovoru na pitanja branioca on je na izvestan način
“reterirao u odnosu na prethodne izjave, ali ne u stvarima bitnim za
kvalifikaciju dela”. Pitanja zamenika okružnog tužioca su išla u
pravcu dokazivanja izvesne političke pozadine ubistva, kaže Uzelac, i ne
može se reći da je okrivljeni to porekao, ali je ipak apostrofirao
okolnost da je “on lično bio pod jakim nabojem negativnih emocija prema
pokojnom, koga je lično znao”. Gutović je imao utisak da se Perošević
prema njemu ne odnosi onako kako je on smatrao da to zaslužuje, kao
njegov zemljak i poznanik. Perošević je napravio karijeru, a Gutović
nije, no on je smatrao da to nije razlog da mu se ovaj ne obraća na jedan
pristojan način, pa je naveo primer da je Perošević u ranijoj poseti
sajmu odbio ruku pruženu za pozdrav, te da je okrenuo od njega glavu.
Gutovića je to izuzetno povredilo, ali on to nije na saslušanju označio
kao motiv za ubistvo, nego je (kako smo već gore spomenuli) izneo stav da
takvi ljudi kao Perošević ne mogu biti na takvom važnom mestu i da se
on ponašao na način koji je neprimeren političaru visokog ranga, a
posebno je apostrofirao “enormnu imovinu” koju je ovaj stekao “na
nezakonit način”.
Advokat Uzelac nam je, takođe,
izneo utisak da je na ovom saslušanju Gutović iznosio dosta konfuzne
iskaze o političkim stvarima, mada je u zahtevu za sprovođenje istrage
sve složeno tako da izlazi da je okrivljenom politika gotovo druga
profesija. Na direktno pitanje o programima političkih stranaka on je na
početku rekao i da je simpatizer SPS-a, SRS-a, te JUL-a, pa istovremeno
SPO-a i Otpora. No, na insistiranje da pojasni svoje opredeljenje, on je
kasnije, u trećem satu razgovora na koji je doveden u pratnji pedesetak
policajaca, rekao da je simpatizer SPO-a i Otpora, a od lidera se izjasnio
za Vuka Draškovića. Predstavnik tužilaštva, iznosi svoj utisak Uzelac,
bio je veoma zadovoljan tim delom Gutovićeve izjave.
Na pitanje branioca da li je, u
kontekstu ove izjave, sa bilo kim iz SPO-a ili Otpora razgovarao o svom
planu – Gutović je to eksplicitno porekao i negirao bilo kakvu
organizovanu vezu sa bilo kojom političkom strankom, pa dakle i sa ovim
političkim organizacijama, rekao je da je to bila njegova vlastita odluka
i da niko ništa o tome nije znao, te da je samo birao trenutak kada će
to uraditi. Uzgred, nije znao da navede bilo koje ime iz Otpora, a odbio
je i priču da je navodno lepio plakate ove ili bilo koje druge političke
grupacije.
Izjava Milivoja Gutovića pred
istražnim sudijom kosi se, dakle, sa policijskim saopštenjima u kojima
je čak natuknuto da je otkriven podstrekač, ali ništa nije rečeno o
njegovom identitetu. Da li to znači da je javnosti saopšten “domaći
zadatak” novosadske policije, koji ona još nije izvršila, ili se ime
tog navodnog “inspiratora i podstrekača” još ne saopštava “u
interesu istrage”? Zbog ovog “konkursa za podstrekača” aktivisti
Otpora Stanko Lazendić i Boško Gagić, za kojima je policija raspisala
poternice u vezi sa ubistvom Peroševića, ne smeju da se vrate u Srbiju
– već iz Banjaluke, gde borave već mesec i po dana, poručuju da
nemaju nikakve veze sa Gutovićem. Stiče se utisak da ni Radiša Milić,
predsednik DS-a u Odžacima, inače komšija i Peroševića i Gutovića u
Ratkovu, nije “uklopljen” u ovu priču, mada je posle događaja na
Novosadskom sajmu dva puta privođen na informativne razgovore uz pomoć
čitave “brigade” policajaca koja mu je opkolila kuću još dok se
nije bio vratio s puta. Gutović ga je samo naveo kao poznanika sa kojim
je najčešće razgovarao o opštim političkim prilikama.
Advokat Dušan Uzelac kaže da je
stekao utisak da je Milivoje Gutović osoba izuzetno depresivna, ali veoma
inteligentna, te da je na saslušanju delovao koncentrisano i sabrano –
uprkos lako vidljivom ogromnom pritisku koji se na njega vrši. On čak kaže
da Gutovića u istražnom zatvoru tretiraju kao čoveka koji je osuđenik
na smrt – što je neprimereno, te da će zbog toga uputiti protest
ministru pravde Srbije. Kao da se ovim pritiskom pokazuje, kaže Uzelac,
da okrivljeni nije ispričao celu priču koja se od njega očekuje.
Advokat Uzelac u toku svoje
dosadašnje duge prakse (koliko je poznato potpisanom novinaru) nije bio
eksponiran u odbrani nekih “boraca za demokratiju” i nije se oglašavao
kao simpatizer opozicionih pokreta (kao dosta širok krug njegovih kolega)
– pa valjda zbog toga mnogi u Novom Sadu zaključuju da se teško može
očekivati da Gutović, koji je ubistvo navodno izvršio iz političkih
pobuda, tu svoju političku akciju eventualno poentira nekom “prkosnom
političkom odbranom” pred “nenarodnim sudom” (što je obično
“glavna tačka” političkih ubistava na javnim mestima, sa kojih
praktično ne postoji mogućnost bekstva). Uostalom, na pitanje očekuje
li neki Gutovićev politički pledoaje na suđenju, Uzelac je oprezno
primetio da to “ne očekuje, ali se ništa ne može isključiti”.
Zanimljivo je u dosadašnjem
pravnom manevrisanju oko slučaja Perošević primetiti izvesnu promenu
“kvalifikacije” ovog ubistva. U početku je navodno policija prijavila
kvalifikovano ubistvo, a to bi značilo eventualno suđenje za ubistvo
“na svirep i podmukao način”, za koje je po Krivičnom zakonu Srbije
moguća i smrtna kazna (pucanj u potiljak). Okružno javno tužilaštvo
je, međutim, zatražilo istragu nad Gutovićem povodom terorizma, koji je
opisan u 125. članu Krivičnog zakona SR Jugoslavije, sa dodatnom najtežom
kvalifikacijom u članu 139 (kada je terorizam “imao za posledicu smrt
jednog ili više lica”, itd.), što može doneti kaznu između 10 i 20
godina zatvora – ali ne i smrtnu kaznu. Advokat Uzelac ne isključuje
utisak da kvalifikovanje ubistva Peroševića kao dela terorizma možda
odgovara i nekim širim političkim zahtevima vlasti – naročito s
obzirom na donošenje najavljenog srpskog zakona protiv terorizma.
Dimitrije Boarov
