Politika |
Vreme broj 490, 27. maj 2000. |
Valjevski protokol Opozicija i građani Kad su se građani masovno odazvali na proteste,
opozicija razdruženo uočila da nije sve po planu i sve raspustila. Onda
sve pod pečatima došla do jedinstva, do sledeće prilike i sledećih građana Još je krajem osamdesetih predsednik Nove demokratije Dušan Mihajlović, kao predsednik opštine, dosta učinio da Valjevo postane srpska ”ogledna parcela” iz koje se posezalo za pelcerom. Iza toga je Vuk Drašković vazda prvo i ustaničko Valjevo proglasio prestonicom SPO-a. Pa su se pozicija i opozicija ganjale i usaglašavale, pa je Maki dig’o bunu protiv ’vake vlasti i ’vake opozicije, pa se došlo dotle da je Valjevo ”najbolje svedočanstvo vizije obnove i izgradnje našeg predsednika Slobodana Miloševića”. Na tako uzoranoj parceli i opozicija, što je ima i što se proglasila, uzela da se organizuje i deluje, sve parlamentarno, odgovorno i saopštenjima. Sve samostalno i nacionalno i sveopšte zabrinuto. Sve lik do dela, sve pojava do saopštenja, k'o da su tak’i od rođenja. Očekujući da će car najzad biti sateran do duvara, sve stranaka što ima dobilo ekspoziture i lidere. I u takvoj konkurenciji najveću akciju opozicije u poslednje vreme izvela policija privodeći i ”uvodeći u postupak” desetak otporaša, koji su zgrešili deleći letke. I takav tretman doveo do masovnog učlanjenja dece i roditelja u ”fašiste” mlade. Savez za promene, ispred svoje kancelarije, odmah zab’o zastavu otporaša. Kad su se pristalice SPO-a izobadale po Ravnoj gori, dogodi se miting u samoj ”prestonici”. I to Udružene opozicije. Istog dana, u četvrtak 19. maja, bila sednica SO-a. Na njoj, kako su javili slobodni dnevnički novinari, ”odbornici SPO-a izdali Studio B”. U stvari, socijalisti, koji trenutno nisu imali kvorum, navukli spoovce da zarad ”kvaliteta života” na svojoj teritoriji kompromisno zaborave na Studio B. A baš, ”kao odgovorna stranka, čiji je cilj da ni staklo ni travka ne budu razbijeni ili pogaženi”, pripremili stavove da SO ne odobrava i ograđuje se od postupaka podržavljenja i preuzimanja lokalnih medija, posebno Studija B. Ali, odgovornost je to, nacionalna zabrinutost ne pita za cenu. I bi miting, posećen, preko 5000 građana. Zastava kol’ko ’oćeš, po barjacima najjača Nova demokratija. Najviše aplauza i baš ovacija dobili klinci iz Otpora sa jednom zastavom. Bili govori predstavnika opozicije i Otpora, i ništa. Momak iz Otpora pozvao u akciju, akcija se svela na kratku, ispalo neplaniranu šetnju. Kad je SPO video reakciju građana na Otpor, pa još i zastavu sa pesnicom ispred SZP-a, odmah shvatio da tu nisu čista posla i upozori otporovce da se ne može preko plana. Sledećeg dana bilo oko 3000 ljudi, dva govora lokalnih lidera i opozicije, sto metara šetnje, i više od ništa. Trećeg dana, 500 građana, nema otporaša, ima himna, posle himne ni savezopromenaša. Spikerica, delegirana od SPO-a, saopštava da se mitinzi prekidaju, po odluci svih članica udružene opozicije, dok ne popričaju sa centralama stranaka. Među građanima neverica, koje bre centrale!? Isto veče, od prekida se ograđuju i SZP, i DSS, i Otpor. Slobodni novinar o sramoti opozicije slobodno javlja. Nasta trka, nije važno što je poništena ogromna energija građana, važno je neutralisati objavljene nesporazume opozicije, jerbo informacija je slobodna samo ako je naša. Poziv na konferenciju za štampu udružene opozicije, sve sa četiri stranačka pečata. Svi za zajedničku borbu i međusobno uvažavanje. Ciljevi svima isti, stop teroru, slobodni izbori... I predstavnik Otpora uvučen u priču. U delovanju svi samostalni i nezavisni od centrala stranaka, i odbor SPO-a samostalan u okvirima saradnje koja se ostvaruje u Beogradu. Puno jedinstvo, overeno pečatima. Kad bude trebalo pozvaće građane. Građani će da čekaju. Šta će kad nemaju bolju opoziciju, kakva je takva je, baš je naša. D.T. |