Gregori Pek za "Vreme"
Čovek koji je zalutao u XX vek
Nije
lako razgovarati sa legendom. Gregori Pek, idol iz pedesetih godina
dobrodržeća je ikona, vitke i prepoznatljive astenične siluete, a u
Kanu je bio povodom dokumentarca Razgovor sa Gregori Pekom Barbare Kolpi. I među novim zvezdama on
je sijao svojim postojanim sjajem.
"VREME": Poslednji put ste se pojavili pred kamerama pre tačno deset godina u rimejku filma Cape Fear, u kome ste nekad igrali glavnu ulogu?
G. P.: Verujem u profesionalizam, a snimanje filma je prevelik zalogaj za gospodina mojih godina. Ipak, poslednji put sam bio pred televizijskim kamerama u još jednom rimejku filma Mobi Dik Frenka Rodama. Još uvek mi nije jasno kako je Barbara uspela da me nagovori da snimimo ovaj dokumentarac.
Kapetan Ahab u Mobi Diku Džona Hjustona jedna je od vaših uloga koje se najviše pamte. Možete li uopšte da izdvojite vama najdraže ostvarenje?
Definitivno je to uloga južnjačkog advokata Atikusa Finča u filmu Ubiti pticu rugalicu, za koju sam se mnogo pripremao, verovao u nju i na kraju, što se retko dešava, dobio i Oskara.
Dva puta ste sarađivali sa Hičkokom...
Od njega sam naučio sve o svetlu, a od njega i Selznika sve što uopšte može da se nauči o filmu, odnosno o hemiji po kojoj se veliki filmovi razlikuju od onih drugih.
Odbili ste ulogu u filmu Tačno u podne koja je proslavila Garija Kupera...
Ronald Regan je odbio ulogu u Kazablanki; zamislite koliko se tek on kaje. Ali, u ovom poslu nikada nema kajanja. Glumio sam i u filmu Mekenino zlato, koji mnogi smatraju jednim od najlošijih filmova u istoriji, a svakako najgorim vesternom ikad snimljenom.
Bili ste na filmskom platnu i romantični ljubavnik, čovek od akcije, ratni zločinac (Mengele u Momcima iz Brazila), stari Gringo... Ko je u stvari Gregori Pek.
Čovek XIX veka koji je zalutao u XX, a sada se nekako obreo i u XXI veku. Ja sam pre svega otac, deda koji obožava svog unuka i neko koga mladi Amerikanci znaju kao čoveka iz crno-belih filmova koji se prikazuju za Božić.
D.T.
