Puč na Fidžiju
Premijer kao talac
Spajt, poslovni čovek koji se bavi preradom drveta,
imenovao je sebe za predsednika republike, a nacionalističkog poslanika
Ratu Tiocija za privremenog premijera
Predsednik
vlade Fidžija Mahendra Čadri dovučen je na travnjak zgrade parlamenta
sa prištoljem pritisnutim na čelo. Džordž Spajt, vođa tekućeg državnog
udara u ostrvskoj republici južnog Pacifika, opisao je prizor kao dokaz
njegove odlučnosti da ustreli premijera i članove njegove vlade u slučaju
da vojska ili neko drugi pokuša da ih spase.
Čadri, prvi premijer Fidžija koji je poreklom Indijac, zarobljen je pre pet dana u parlamentu zajedno sa 30 svojih ministara.
Dramatično izvođenje na travnjak izvedeno je posle glasina da je neko prosekao ogradu bašte parlamenta u glavnom gradu Suvi, dok je pučista držao konferenciju za štampu.
Kriza sa taocima na Fidžiju i dalje je (dok ovaj tekst u utorak odlazi u štampu) u ćorsokaku, jer je Spajt odbio ponudu predsednika republike Ratu Sir Kamisesea Marae da oslobodi zarobljenike, a da za uzvrat bude amnestiran. Na kraju četvrtog dana od oružanog upada u parlament – tokom koga se pucalo iz pušaka uz Spajtovu navodnu pretnju da će pobiti taoce – fidžijski nacionalista je objavio da kompromis sa predsednikom Maraom nije prihvatljiv.
Predsednik Fidžija proglasio je u prošli petak vanredno stanje nakon što je Spajt zarobio premijera i objavio da preuzima vlast u ime starosedelaca Fidžija. Pučista je u petak sa sedmoricom naoružanih ljudi napao parlament, osvojio zgradu i u sobi na spratu zatvorio Čadra, njegove ministre i pedesetak poslanika.
Za upad je iskoristio antivladine demonstracije koje su okupile nekih 5000 ljudi. Demonstranti su ispred parlamenta burno pozdravili vest o udaru. Ubrzo su počeli pljačka i spaljivanje indijskih radnji u gradu. Pokušaj udara izazvao je talas međunarodne osude. Britanija, Novi Zeland, Australija i Indija izrazili su "zaprepašćenje zbog dovođenja u opasnost demokratskog procesa na Fidžiju", koji je član Komonvelta.
PROTIV DOMINACIJE INDUSA: Spajt, poslovni čovek koji se bavi preradom drveta, imenovao je sebe za predsednika republike, a nacionalističkog poslanika Ratu Tiocija za privremenog premijera. Spajt je iz okupiranog parlamenta objavio da je preuzeo izvšnu vlast, da je poništio ustav i da sve to radi jer je protiv vlade kojom dominiraju etnički Idijci.
Građane Suve ovi događaji podećaju na dva udara 1987. godine, kada je general Stivieni Rabuka obarao tadašnje vlade i raspuštao parlament. U ironičnom obrtu, Rabuka, koji je vladao Fidžijem 12 godina, sada posreduje između predsednika i pobunjenika.
Ibia Mataitoga, etnički Fidžijac, vozač autobusa iz Nadija, kaže: "Mislim da je pravo da Fidžijem upravljaju Fidžijci. Ali, premijer Čadri je dosad dobro radio. Snizio je cene, sagradio puteve i pomogao ljudima u nevolji."
Zagonetni populista Spajt u ponedeljak je u zgradu parlamenta pozvao novinare, koji su to njegovo kraljevstvo opisali kao i jezivo i komično. Njegovi naoružani ljudi pod maskama izvinili su se što nose maske. "Nemojte se uzbuđivati", rekli su novinarima. "Mi smo profesionalci, a ne siledžije."
O Spajtu pišu da je "bistar i očajan čovek", koji ponavlja da je zastupnik interesa domorodačkih Fidžijaca. Kaže da je njegova pobuna "građanski državni udar, a ne teroristički čin". Nije jasno koliku podršku Spajt u ovom trenutku ima. Udar nije bio neočekivan, ali – uprkos Spajtovim tvrdnjama da iza njega stoji autohtoni živalj arhipelaga – armija, policija i sindikati su izgleda na strani predsednika.
Vojska, koja je 1987. godine podržala državni udar protiv parlamenta kojim su tad dominirali etnički Indijci, ostala je u kasarnama, da bi se pojavila na ulicama da pomogne policiji u održavanju reda kada je počela pljačka. U Suvi, koja privlači desetine hiljada turista godišnje, radnje su zatvorene, ali je početni talas tuča, provala i paljevina prošao. Nema izveštaja o eventualnim žrtvama nereda. Šteta je procenjena na oko deset miliona dolara.
VANREDNO STANJE: "Tražim od ljudi koji sada uništvaju imovinu i pljačkaju u Suvi da prestanu, odu kući i tamo ostanu. Proglašavam vanredno stanje da bi se očuvali zakon i red", objavio je preko radija predsednik Mara.
Na vebsajtu Fidžija može se pročitati da su dva bataljona vojske raspoređenja u ključnim delova grada kao pomoć policiji. Vojni rezervisti su pozvani da se jave na dužnost, ponesu odeću i lične stvari "da im potraju najmanje 21 dan". Predsednik Mara je apelovao na "sve umešane" da "oslobode članove vlade i puste ih da se sastanu sa svojim porodicama". Među taocima, sa Čadrom, našla se i predsednikova kćer Adi Koila Mara.
Australija i Novi Zeland osudili su zarobljavanje talaca "kao ilegalno", i objavili da situaciju na Fidžiju razmatraju sa predstavnicima SAD, Južnopacifičkog foruma, Komonvelta i Britanije. Indijci čine 44 odsto od 800.000 stanovnika Fidžija, ali su ekonomski daleko jači od autohtonog življa i drže u rukama ključne grane industrije, kao što je proizvodnja šećera.
Lokalni mediji kažu da su odmah posle upada u parlament na slobodu pušteni opozicioni poslanici, kao i grupa od 60 đaka i nastavnika koji su se zadesili u poseti. Sada se pažnja usredsredila na specijalni sastanak Velikog saveta poglavica, skupa plemenskih vođa Fidžija, koji obećava moguće rešenje. Spajt je u sredu obećao da će "podneti ostavku" ako uticajni Savet poglavica ne podrži njegovu akciju. Takođe je rekao da će pustiti na slobodu taoce ako poglavice to zatraže. Spajtove izjave su izazvale nagađanja da pučista traži izlaz iz stupice u koju je upao. Međutim, mnoge njegove dosadašnje objave pokazale su se samo kao poza.
Izgleda da pučistu najviše brine mogućnost da ga napadne vojska.
Zato je otvorio kapiju bašte parlamenta i pustio stotine autohtonih Fidžijaca, svojih pristalica, da uđu. Lokalni mediji tvrde da je time Spajt broj svojih revolveraša uvećao sa početnih sedam na bar 60. Novodošle pristalice kažu da će biti "živi zid" oko Sajta ako dođe do "glupe vojne akcije".
Miodrag Radović (Beta)
