Meridijani

Vreme broj 490, 27. maj 2000.

Njujork

Đulijani odustao

Trka za mesto predstavnika države Njujork u Senatu Sjedinjenih Američkih Država biće nešto manje glamurozna i spektakularna nego što su to građani i mediji očekivali. Supruga aktuelnog predsednika SAD Bila Klintona Hilari Klinton, inače kandidat Demokratske stranke, neće za protivnika imati Rudolfa Đulijanija, gradonačelnika grada Njujork, republikanca. Đulijani je nakon nekoliko katastrofalnih vesti za kandidata, poput izveštaja lekara da mu je otkriven rak prostate u ranoj fazi i izjave Đulijanijeve supruge da je njihov brak pred raspadom zbog gradonačelnikove veze sa jednom od službenica u kabinetu, odustao od kandidature izjavivši da su mu zdravlje i privatni život ipak važniji od politike. Ipak, stiče se utisak da je 55-godišnji političar, poznat po svojoj upornosti, bio prinuđen da se odrekne borbe za mesto u Senatu nakon primedbi sopstvenih savetnika da će pomenuti balast biti pretežak u trci sa ženom čije ambicije sežu mnogo dalje od senatorskog mandata. Reakcija Hilari Klinton na vest o Đulijanijevom povlačenju, naročito o razlozima, bila je emotivna. Dirnuta, Hilari je svojim savetnicima rekla da mora da ga pozove i da mu poželi mnogo sreće u borbama na privatnom planu koje mu predstoje. Razgovarali su kratko ali iznenađujuće srdačno.

Iznenađujuće, jer je u dosadašnjoj kampanji, koja se nije čestito ni zahuktala, palo već mnogo teških reči. Demokrate su Đulijaniju prebacivale da je red u najvećem gradu u Americi uveo autokratskim metodima nesvojstvenim američkoj demokratiji (bar kada je američka teritorija u pitanju), dok je Đulijani odgovarao pitanjem da li demokrate stvarno nemaju kandidata među dvadeset miliona Njujorčana, već moraju da ih dovode sa strane (Hilari Klinton se naselila u Njujork tek oktobra prošle godine, mada su Klintonovi tokom mandata u Beloj kući često isticali da je baš to grad u kojem žele da ostare, bilo zajedno bilo odvojeno). Novi kandidat republikanaca predstavljen je dok su agencijski tikeri još otkucavali vest o Đulijanijevom odustajanju. To je Rik Lacio, 42-godišnji kongresmen, inteligentan, televizičan, vešt i što je takođe bitno, jednako ambiciozan kao i Klintonovi.

"Ovo ne vidim kao stepenik ka nekoj višoj funkciji. Ovde sam rođen, ovde sam odrastao, žena mi je iz Njujorka, ovde su mi rođene obe ćerke, znam šta sam – Njujorčanin", prvo je što je Lacio izjavio, nastavivši tamo gde je stao Đulijani. Novi kandidat republikanaca ima nameru da, pored retorike, od Đulijanija preuzme još nešto – novac prikupljen za finansiranje kampanje. Lacio je samostalno prikupio četiri miliona dolara, a sada njegov tim vrši pritisak na gradonačelnika Njujorka da mu prepusti "svojih" devet miliona.

U timu Hilari Klinton još se procenjuje snaga novog protivkandidata i ne daju bilo kakve izjave o njemu, dok politički komentatori i novinari najavljuju da bi meč Lacio – Klinton mogao biti vrlo napet, uzbudljiviji i od samih predsedničkih izbora.

London

Kriminalci gube "kuće i imanja"  

Velika Britanija uskoro može postati noćna mora za kriminalce i njihove porodice. Njihove vile, skupi automobili i debeli bankovni računi naći će se na udaru novog Zakona o konfiskaciji, kome je cilj da spreči obogaćivanje kriminalnim radnjama. Ministar u vladi gospođa Mo Maulem iznela je detaljan predlog ovog zakona za Englesku i Vels, uključujući i predlog o stvaranju agencije koja bi se bavila otkrivanjem imovine kriminalaca. Ona je takođe rekla da vlada razmatra predloge novih mera sprečavanja tzv. pranja novca, kao i mudrijih rešenja da se smanji zarada nastala kriminalnim radnjama u svim oblastima, ne samo u oblasti prodaje narkotika. "Zašto bi milioni poštenih građana naporno radili za život dok nekolicina kriminalaca živi u luksuzu stečenom na nesreći drugih ljudi? Hapsiti i osuđivati kriminalce nije dovoljno – moramo im uzeti i profit. Sudovi bi morali da konfiskuju nezakonito stečenu imovinu, bez izuzetka."

Gospođa Maulem je BBC-ju izjavila da su milioni funti ostali netaknuti iako su počinioci zločina osuđeni, dodavši da Irska sakupi 12 puta više novca od kriminalaca nego Velika Britanija.

Jerusalim

Povlačenje 

Izraelske trupe napustile su teritoriju Južnog Libana koju je Izrael okupirao 1982. godine, izjavivši da je to način da zadrže palestinske gerilce dalje od svojih granica. Od 1985. godine ova teritorija je proglašena tzv. sigurnosnom zonom, koja je bila poprište dnevnih napada Hezbolaha i u kojoj su poginule stotine izraelskih vojnika. Konvoji izraelskih vojnika u džipovima i na tenkovima prešli su na teritoriju Izraela mašući zastavama i ljubeći zemlju u svojoj domovini. Izraelski premijer Barak izjavio je da će se ove trupe za nekoliko dana pregrupisati na međunarodnoj granici i da oseća olakšanje što je "ova 18-godišnja tragedija okončana". U međuvremenu muslimansko-šiitska gerila Hezbolah zauzima mesta koje je izraelska vojska napustila, uz veliku podršku šiitskog stanovništva i još veći strah hrišćana koji žive u ovoj oblasti. Hrišćansko stanovništvo je delovalo uplašeno i odbijalo razgovor sa reporterima, a mnogi su sa porodicama napustili gradove koje je osvojio Hezbolah i utočište potražili u Izraelu. Saveznička vojska Južnog Libana takođe je napustila svoje pozicije i u strahu od osvete Hezbolaha zaputila se u Izrael. Povlačenje Izraela praćeno je upozorenjem vlade da će u slučaju napada na izraelske vojnike ili kršenja sporazuma o severnim teritorijama "odgovor Izraela biti veoma bolan", i da bi bilo bolje da se ne isprovocira situacija u kojoj će Izrael biti prisiljen na reakciju. Premijer Barak smatra da bi vlade Libana i Sirije snosile odgovornost za takav sukob. Kofi Anan je preporučio povećanje mirovnih trupa UN-a predviđenih za ovo područje sa 4500 na 5600 vojnika koji bi obezbeđivali povlačenje Izraela, a zatim na 7900 kako bi se ponovo uspostavila legalna vlast Libana. Velika opasnost od mogućih sukoba najavljena je i incidentom u kome je libanska vojska, povlačeći se, otvorila vatru na civilno stanovništvo, ubivši šest osoba i povredivši oko 20 civila. Hezbolah ipak nije odgovorio na ovaj incident odašiljanjem raketa na severne teritorije Izraela.

Izraelski ministar pravde Josi Beilin, upitan na lokalnoj televiziji da li situacija može izmaći kontroli, odgovorio je : "Svako povlačenje bez prethodnog sporazuma ujedno je i povlačenje bez oduševljenog dočeka vojnika, i ne može biti jednostavno i lako." Većina veoma mladih izraelskih vojnika odmah po prelasku granice pozvala je mobilnim telefonima svoje roditelje da ih obavesti da su dobro i da su stigli kući.

Priredila: D. Stanojević

prethodni sadržaj naredni

vrh