Njujork
Đulijani
odustao
Trka
za mesto predstavnika države Njujork u Senatu Sjedinjenih Američkih Država
biće nešto manje glamurozna i spektakularna nego što su to građani i
mediji očekivali. Supruga aktuelnog predsednika SAD Bila Klintona Hilari
Klinton, inače kandidat Demokratske stranke, neće za protivnika imati
Rudolfa Đulijanija, gradonačelnika grada Njujork, republikanca. Đulijani
je nakon nekoliko katastrofalnih vesti za kandidata, poput izveštaja
lekara da mu je otkriven rak prostate u ranoj fazi i izjave Đulijanijeve
supruge da je njihov brak pred raspadom zbog gradonačelnikove veze sa
jednom od službenica u kabinetu, odustao od kandidature izjavivši da su
mu zdravlje i privatni život ipak važniji od politike. Ipak, stiče se
utisak da je 55-godišnji političar, poznat po svojoj upornosti, bio
prinuđen da se odrekne borbe za mesto u Senatu nakon primedbi sopstvenih
savetnika da će pomenuti balast biti pretežak u trci sa ženom čije
ambicije sežu mnogo dalje od senatorskog mandata. Reakcija Hilari Klinton
na vest o Đulijanijevom povlačenju, naročito o razlozima, bila je
emotivna. Dirnuta, Hilari je svojim savetnicima rekla da mora da ga pozove
i da mu poželi mnogo sreće u borbama na privatnom planu koje mu
predstoje. Razgovarali su kratko ali iznenađujuće srdačno.
Iznenađujuće, jer je u dosadašnjoj kampanji, koja se nije čestito
ni zahuktala, palo već mnogo teških reči. Demokrate su Đulijaniju
prebacivale da je red u najvećem gradu u Americi uveo autokratskim
metodima nesvojstvenim američkoj demokratiji (bar kada je američka
teritorija u pitanju), dok je Đulijani odgovarao pitanjem da li demokrate
stvarno nemaju kandidata među dvadeset miliona Njujorčana, već moraju
da ih dovode sa strane (Hilari Klinton se naselila u Njujork tek oktobra
prošle godine, mada su Klintonovi tokom mandata u Beloj kući često
isticali da je baš to grad u kojem žele da ostare, bilo zajedno bilo
odvojeno). Novi kandidat republikanaca predstavljen je dok su agencijski
tikeri još otkucavali vest o Đulijanijevom odustajanju. To je Rik Lacio,
42-godišnji kongresmen, inteligentan, televizičan, vešt i što je takođe
bitno, jednako ambiciozan kao i Klintonovi.
"Ovo ne vidim kao stepenik ka nekoj višoj funkciji. Ovde sam rođen,
ovde sam odrastao, žena mi je iz Njujorka, ovde su mi rođene obe ćerke,
znam šta sam – Njujorčanin", prvo je što je Lacio izjavio,
nastavivši tamo gde je stao Đulijani. Novi kandidat republikanaca ima
nameru da, pored retorike, od Đulijanija preuzme još nešto – novac
prikupljen za finansiranje kampanje. Lacio je samostalno prikupio četiri
miliona dolara, a sada njegov tim vrši pritisak na gradonačelnika
Njujorka da mu prepusti "svojih" devet miliona.
U timu Hilari Klinton još se procenjuje snaga novog protivkandidata i
ne daju bilo kakve izjave o njemu, dok politički komentatori i novinari
najavljuju da bi meč Lacio – Klinton mogao biti vrlo napet,
uzbudljiviji i od samih predsedničkih izbora.
London
Kriminalci gube "kuće i imanja"
Velika Britanija uskoro može postati noćna mora za kriminalce i
njihove porodice. Njihove vile, skupi automobili i debeli bankovni računi
naći će se na udaru novog Zakona o konfiskaciji, kome je cilj da spreči
obogaćivanje kriminalnim radnjama. Ministar u vladi gospođa Mo Maulem
iznela je detaljan predlog ovog zakona za Englesku i Vels, uključujući i
predlog o stvaranju agencije koja bi se bavila otkrivanjem imovine
kriminalaca. Ona je takođe rekla da vlada razmatra predloge novih mera
sprečavanja tzv. pranja novca, kao i mudrijih rešenja da se smanji
zarada nastala kriminalnim radnjama u svim oblastima, ne samo u oblasti
prodaje narkotika. "Zašto bi milioni poštenih građana naporno
radili za život dok nekolicina kriminalaca živi u luksuzu stečenom na
nesreći drugih ljudi? Hapsiti i osuđivati kriminalce nije dovoljno –
moramo im uzeti i profit. Sudovi bi morali da konfiskuju nezakonito stečenu
imovinu, bez izuzetka."
Gospođa Maulem je BBC-ju izjavila da su milioni funti ostali netaknuti
iako su počinioci zločina osuđeni, dodavši da Irska sakupi 12 puta više
novca od kriminalaca nego Velika Britanija.
Jerusalim
Povlačenje
Izraelske
trupe napustile su teritoriju Južnog Libana koju je Izrael okupirao 1982.
godine, izjavivši da je to način da zadrže palestinske gerilce dalje od
svojih granica. Od 1985. godine ova teritorija je proglašena tzv.
sigurnosnom zonom, koja je bila poprište dnevnih napada Hezbolaha i u
kojoj su poginule stotine izraelskih vojnika. Konvoji izraelskih vojnika u
džipovima i na tenkovima prešli su na teritoriju Izraela mašući
zastavama i ljubeći zemlju u svojoj domovini. Izraelski premijer Barak
izjavio je da će se ove trupe za nekoliko dana pregrupisati na međunarodnoj
granici i da oseća olakšanje što je "ova 18-godišnja tragedija
okončana". U međuvremenu muslimansko-šiitska gerila Hezbolah
zauzima mesta koje je izraelska vojska napustila, uz veliku podršku šiitskog
stanovništva i još veći strah hrišćana koji žive u ovoj oblasti. Hrišćansko
stanovništvo je delovalo uplašeno i odbijalo razgovor sa reporterima, a
mnogi su sa porodicama napustili gradove koje je osvojio Hezbolah i utočište
potražili u Izraelu. Saveznička vojska Južnog Libana takođe je
napustila svoje pozicije i u strahu od osvete Hezbolaha zaputila se u
Izrael. Povlačenje Izraela praćeno je upozorenjem vlade da će u slučaju
napada na izraelske vojnike ili kršenja sporazuma o severnim teritorijama
"odgovor Izraela biti veoma bolan", i da bi bilo bolje da se ne
isprovocira situacija u kojoj će Izrael biti prisiljen na reakciju.
Premijer Barak smatra da bi vlade Libana i Sirije snosile odgovornost za
takav sukob. Kofi Anan je preporučio povećanje mirovnih trupa UN-a
predviđenih za ovo područje sa 4500 na 5600 vojnika koji bi obezbeđivali
povlačenje Izraela, a zatim na 7900 kako bi se ponovo uspostavila legalna
vlast Libana. Velika opasnost od mogućih sukoba najavljena je i
incidentom u kome je libanska vojska, povlačeći se, otvorila vatru na
civilno stanovništvo, ubivši šest osoba i povredivši oko 20 civila.
Hezbolah ipak nije odgovorio na ovaj incident odašiljanjem raketa na
severne teritorije Izraela.
Izraelski ministar pravde Josi Beilin, upitan na lokalnoj televiziji da
li situacija može izmaći kontroli, odgovorio je : "Svako povlačenje
bez prethodnog sporazuma ujedno je i povlačenje bez oduševljenog dočeka
vojnika, i ne može biti jednostavno i lako." Većina veoma mladih
izraelskih vojnika odmah po prelasku granice pozvala je mobilnim
telefonima svoje roditelje da ih obavesti da su dobro i da su stigli kući.
Priredila: D. Stanojević
