Vreme broj 491, 3. jun 2000.

Apel "Vremena" Vojislavu Mihailoviću i Spasoju Kruniću

Ukinite taksu “tri odsto”

Da mi, građani Beograda ne bi bili žrtve, a vi koji upravljate Beogradom da se ne bi pretvorili u saučesnike jedne nenarodne i antigrađanske politike – apelujemo na vas, gospodo, da inicirate hitno ukidanje takse od tri odsto

Vlada Republike Srbije 6. marta ove godine blokirala je račun na kome je Skupština Beograda držala novac prikupljen od Beograđana taksom, poznatijom kao tri odsto. Formalno obrazloženje Marjanovićevog kabineta bilo je da republička vlada nema uvid u trošenje ovih para, iz čega se mogao izvući zaključak da administracija koja upravlja Beogradom nenamenski troši ova sredstva. Iza ove odluke krila se suštinska namera vladajuće koalicije (socijalisti-radikali-julovci) u Srbiji da ukine i ono malo vlasti lokalne samouprave, i time veže ruke političkim protivnicima (Srpskom pokretu obnove) koji upravljaju glavnim gradom Jugoslavije na osnovu rezultata na lokalnim izborima 1996. godine (uz podršku Demokratske stranke u gradskom Parlamentu). Istina, ondašnja koalicija “Zajedno” svoju izbornu pobedu na tim izborima temeljila je, između ostalog, i na obećanju da će ukinuti taksu od tri odsto koju je pre njih u Beograd uvela tada vladajuća socijalistička vlast. Ali, vrlo brzo po preuzimanju vlasti i sagledavanju očajnog stanja u gradskim komunalnim sistemima, koalicija “Zajedno” odlučila je da nastavi sa “praksom tri odsto”.

Tog 6. marta na posebnom računu Beograd je, naplatom takse od tri odsto od početka 2000. godine, imao sakupljenih oko 340 miliona dinara. Prema planu koji su usvojili gradski odbornici za čitavu ovu godinu trebalo je da se sakupi milijardu i 655 miliona dinara. Postoji i plan kako će se taj novac trošiti – za izgradnju magistralnog vodovoda Makiš – Mladenovac potrošilo bi se 25 miliona dinara, za kolektor na Adi Huji 5,5 miliona dinara, za komunalnu infrastrukturu pored autoputa Beograd-Pančevo 77 miliona... Bilo je planirano da se od takse “tri odsto”, za koju Beograđani izdvajaju kad god nešto plaćaju, kupe novi autobusi za javni gradski prevoz i rezervni delovi za održavanje starih vozila gradskog prevoznika, da se poprave beogradske ulice, da se poboljša održavanje vodovodne mreže, da se nastavi izgradnja Železničkog čvora, da se završi nova zgrada u požaru nestalog Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Od tog 6. marta, Beograđani svakog dana, kao svojevrsni vid samodoprinosa za kvalitetniji život u svom gradu, izdvoje iz skromnih porodičnih budžeta oko četiri miliona dinara. A da o sudbini tog novca ništa ne znaju.

Predsedniku Skupštine Beograda gospodinu Vojislavu Mihailoviću
Predsedniku Izvršnog odbora Skupštine Beograda gospodinu Spasoju Kruniću

Poštovana gospodo,

obraćamo vam se u nadi da ćete u skladu sa svojim ovlašćenjima, inicirati ukidanje takse od tri odsto. Pokažite tom političkom odlukom da Beograđani ne pristaju ni na kakvu vrstu tutorstva koje im je bahato, pre tri meseca, nametnula vladajuća koalicija u republičkoj vladi, još jednom ih kažnjavajući zato što su svoje glasove na izborima ’96. godine poverili vama, demokratskoj opoziciji.

Građani Beograda pristali su još pod “onom” vlašću da sa tri odsto pomognu svom upropašćenom gradu, a oprostili su i vama odustajanje od izbornog obećanja da ćete tu taksu ukinuti čim osvojite vlast u Starom dvoru. Oprostili su vam samo zato jer su svesni u kakvom im je stanju grad u kome žive. Odvajajući tri procenta od svojih skromnih kućnih budžeta zarad opšteg dobra, Beograđani su želeli da imaju život dostojan stanovnika evropske metropole – da se pristojno (a ne kao stoka) voze u autobusima javnog gradskog prevoza, da imaju dovoljno vode za piće, kuvanje i kupanje čak i u letnjim mesecima, da bez straha voze gradskim ulicama svoje automobile ne plašeći se da će ih uništiti upadom u neku od udarnih rupa, da će moći komotno da se kreću trotoarima na kojima nema nepropisno parkiranih limuzina... Živeti u prestonom gradu nije lako ni jeftino, i Beograđani su toga bili svesni kad su prihvatali ovu vrstu samodoprinosa za pomoć svom gradu. Svoja politička uverenja i mišljenja o političkim upraviteljima gradom građani su saopštili na izborima. Beograđani nisu glasali za socijaliste nezadovoljni načinom njihove vladavine, ali su odlučili da zadrže njihov izum – taksu od tri odsto – i kad je u Stari dvor zasela nova politička opcija. To je samo znak da je Beograd Beograđanima nešto više od političkog opredeljenja – način, stil i kvalitet života.

Vlast u Srbiji odlučila je da Beograđanima ukine pravo da na nivou lokalne samouprave odlučuju o kvalitetu gradskog života. Toj vlasti, po prirodi njenog unutrašnjeg bića, ne odgovara razvijen urbani mentalitet.

Ona bi da od beogradskih “tri odsto” oprema i snabdeva Policiju, koju će onda da pošalje da batina one od kojih je otela pare. Dakle, Beograđane.

Da mi, građani Beograda ne bi ispali budale, a vi koji upravljate Beogradom da se ne bi pretvorili u saučesnike jedne antigrađanske politike – apelujemo na vas gospodo da ukinete taksu od tri odsto. Jedino tako ćemo se mi, građani i vi, naši izabrani predstavnici u gradskom parlamentu distancirati i politički suprotstaviti onima koji žele da pridave naš grad. Svesni smo da bi ukidanjem takse od tri odsto beogradski komunalni sistemi i službe zapali u još veće nevolje. Ali, onog trenutka kad je republička vlada blokirala (zapravo prisvojila) račun sa tim novcem, ona je praktično ukinula taksu od tri odsto. To beogradska skupština sada mora i da formalizuje i potraži neki originalniji način da uz pomoć građana sačuva grad od namera onih koji bi da ga upropaste.

U Beogradu, 31. maja 2000.

Redakcija nedeljnika “Vreme”

prethodni sadržaj naredni