Bliski istok
Izraelski "Vijetnam"
Izraelski odlazak sa libanskog
juga je dramatičan korak ka miru, ali u pravoj bliskoistočnoj tradiciji
takav potez istovremeno sadrži novu opasnost rata
Stojeći
na ruševinama izraeleske brdske postaje u južnom Libanu, borci Hezbolaha
govore da im je njihova vera u Boga dala snagu da proteraju nadmoćnu
izraelsku armiju. "Naša vera je porazila izraelsku ratnu mašinu",
izjavio je novinarima Abu Husein, borac ove milicije libanskih Šiita.
Dok su se prošle nedelje povlačili preko međunarodne granice, izraelski vojnici su gledali kako iza njihovih leđa islamski gerilci radosno pljačkaju njihove napuštene vojne logore. "Kakavo traćenje života", izjavio je jedan 21-godišnji narednik iz Jerusalima.
Svi učesnici libanske igre visokog rizika imaju svoju verziju poslednjih događaja, ali je danas jedino izvesno da je partija na trenutak prekinuta i da se igrači preračunavaju. Izraelski žurni odlazak sa libanskog juga je dramatičan korak ka miru, ali u pravoj bliskoistočnoj tradiciji takav potez istovremeno sadrži novu opasnost rata.
Armija jevrejske države utaborila se u Libanu pre 22 godine da zaštiti svoju severnu granicu od napada Palestinaca, a kasnije od libanskih gerilaca. Ali, okupacija je postala izraelska mora. Držeći libanski jug Izraelci su izgubili 900 vojnika ali nisu uspeli da eliminišu Hazbolah (Božju partiju).
Izrael računa da će povlačenje uspeti da ubaci krupan adut u partiji sa Sirijom – u okvir šireg mirovnog sporazuma sa Damaskom. Dosadašnji pregovori nisu uspeli, ali je premijer Ehud Barak, pod snažnim domaćim pritiskom, bio primoran da jednostrano okonča krajnje nepopularnu okupaciju libanskog juga.
Ali, Izrael se povukao iz Libana bez sporazuma sa Sirijom, koja traži bezuslovni povratak okupirane, susedne Golanske visoravini i sada je suočen sa zadatkom da spreči raketne napade Hezbolaha ili palestinskih grupa preko granice. Jevrejska država je objavila da će svaki napad biti dočekan snažnim vazdušnim protivudarom i veoma jasno stavila na znanje da će na listi ciljeva biti sirijske vojne baze u Libanu.
Sirijska armija drži pod okupacijom delove Libana gotovo isto toliko dugo koliko je to na jugu radio Izrael. Damask ima de fakto i vojnu i političku kontrolu nad svojim krhkim susedom. Sirijski prvi cilj, kažu analitičari, jeste da zadrži uticaj nad Libanom i nastavi sa pritiskom na Izrael da ga privoli na uslove Damaska za postizanje mirovnog sporazuma. Sirijskom predsedniku Hafezu Asadu izraelsko povlačenje otvorilo je stratešku dilemu. Asad je opomenuo Izraelce da će odlazak iz Libana bez sirijskih garancija bezbednosti ostaviti jevrejsku državu izloženu opasnosti. On sad treba da razmotri da li će dozvoliti nove napade na Izrael, ili će čuvati mir. Iako ne kontroliše neposredno Hezbolah, Sirija podržava pokret i ohrabrivala je napade gerilaca. Istovemeno je Damask govorio da je u stanju i da ih spreči. Asad je doveden u iskušenje da dozvoli razdoblje nestabilnosti duž izlaelsko-libanske granice kako bi podvukao značaj Sirije za izraelsku bezbednost. Ali, opasnost od izraelske odmazde i napad na sirijske ciljeve može da nagna obe zemlje u rat koji nijedna ne želi.
Neki danas Liban zovu "Izraleskim Vijetnamom." Analogija je uglavnom prikladna: mala, ideološki zadojena gerilska armija iscrpla je prvorazrednu silu i naterala je da se pakuje. Gerilci Hezbolaha su bili voljni da umru za svoju stvar, Izraelaci nisu. Arijel Šaron, vođa opoziciong bloka Likud, koji je predvodio invaziju na Liban 1982. godine protiv Palestinske oslobodilačke organizacije Jasera Arafata, nazvao je haotični odlazak izraelskih trupa "sramnim povlačenjem". Ali, vijetnamska analogija tu prestaje. "Razdaljina između Hanoja i Los Anđelesa je 16.000 kilometara", kaže Efraim Sneh, zamenik izraelskog ministra odbrane. "Razdaljina između libanskog sela Adesa i kibuca Misgav Am je nekih 800 metara."
Mirovne snage UN-a i trupe libanske vlade još nisu ušle u vakuum, izazvan munjevitim izraelskim odlaskom, i napetost se pojačava. Takođe i strah za sudbinu hrišćana i onih koji su bili povezani sa Armijom južnog Libana (SLA) koju su Izraelci svojevremeno stvorili na libanskom jugu. Uprkos pretnji osvetom i bekstvu nekih 7000 pripadnika SLA-e i njihovih porodica u Izrael, do sad je samo jedan hrišćanim ubijen otkad su borci Hezbolaha grunuli na jug.
Božja partija pokušava da politički profitira na plenu. Njen regionalni prestiž je uveliko porastao. Duž Bliskog istoka, fundamentalisti govore kako "nikakvi pregovori ne bi dali ovo što je sad dobijeno". Ali, u Libanu današnja slava Hezbolaha najverovatnije će već sutra izazvati ljubomoru. Rivalska šiitska politička sila Amal trudiće se da utvrdi svoje pozicije na jugu, državna libanska armija takođe, a Sirija će svoj autoritet osigurati iza scene.
Izraelska bitka u Libanu, u svakom slučaju, nikada nije vođena protiv Libanaca. Borba se vodila pre svega sa Palestincima, Sirijom i Iranom. Liban je bio samo zgodno mesto za svakoga da vodi svoj rat. Sada su crvene linije koje su decenijama krivudale unutar Libana skrenule duž međunarodnih granica. Nema više zona sigurnosti, nema posrednog ratovanja. Barak kaže: "Stara pravila više ne važe. Od sad će svaki napad na Izrael biti smatran za čin rata." Malo je verovatno, kažu analitičari, da će Hafez Asad, sa 30.000 vojnika u Libanu hteti da izazove neposredni sukob.
U Bejrutu ljudi kažu da je jedan okupator, Izrael, otišao, a da je drugi, Sirija, ostao. Četvrt veka nakon što su sirijske trupe pohrlile na poziv libanskih hrišćana tokom građanskog rata u Libanu, sirijsko vojno prisustvo je stavljeno u pitanje kao retko kad ranije. Studenti bejrutskog univerziteta, koji koji su skandirali "Liban na prvom mestu, Sirijska armija napolje", rastureni su pendrecima. "Izraelci su rekli: 'Vi ste naš neprijatelj', pa su nas okupirali", kaže jedan student bejrutskog univerziteta Sv. Josip. "Sirijci su rekli: 'Vi ste naš prijatelj', pa su nas okupirali. Za Sirijce mi smo samo adut u njihovim pregovorima sa Izraelom. Mi smo ti koji stalno plaćaju ceh."
Miodrag Radović (Beta)
