Pacifik Harbor
Kitov zub
Vojni vrh Fidžija saopštio je 29. maja da je izvršen vojni udar zbog ustavne krize i zbog toga što premijera ove zemlje od 19. maja drže naoružani otmičari.
Vanredno stanje proglasio je komandant vojnih snaga Frank Bainamarama a uveden je 24-časovni policijski čas. Bainamarama je izjavio da vojska zadržava pravo da upotrebi silu ukoliko se policijski čas ne bude bio poštovao. “Zemljom će vladati vojna vlada. Glavni cilj je da se zavede mir i bezbednost na Fidžiju”, izjavio je na konferenciji za štampu. U medijima se navodi da se predsednik Ratu Sir Kamisese Mara sreo sa vojnim zvaničnicima koji su mu uručili kitov zub – što po tradiciji Fidžija predstavlja molbu poglavaru da podnese ostavku. Šef predsednikovog kabineta izjavio je agenciji Rojter da su ga vojni predstavnici obavestili da je predsednik Mara pristao da podnese ostavku kako bi omogućio uvođenje vanrednog stanja.
U prestonici Suvi već se mogu videti vojnici naoružani automatskim puškama kako patroliraju ulicama i uspostavljaju kontrolne punktove.
Vanredno stanje uvedeno je kao odgovor na haos koji je nastao kada je
naoružana grupa predvođena Džordžom Spajtom upala u parlament gde u
zarobljeništvu drži premijera Mahendru Čaudrija i još tridesetak
osoba. Među njima je i predsednikova ćerka Adi Nailatikau Mara, ministar
turizma u Čaudrijevoj vladi. Čaudri je, inače, pripadnik indijske
manjine na Fidžiju, a odmetnik Spejt tvrdi da je akciju izveo u ime
starosedelaca Fidžija kojima smeta što vladom dominiraju Indijci. Prvog
dana krize Spajtovi ljudi zauzeli su TV Fidži, i tom prilikom poginuo je
jedan policajac, a više njih je ranjeno.
Zalambesa
"Oslobođena"
Nakon
napada etiopskih snaga na Eritreju, od pograničnog grada Zalambese nije
mnogo toga ostalo. Prodavnice su opljačkane a kuće oštećene ili srušene.
Etiopljanske snage zauzele su grad protekle nedelje, i mada zvaničnici
Etiopije tvrde da su se oko grada koji se nalazi 600 kilometara severno od
Adis Abebe vodile teške borbe, izgleda da su se stanovnici Zalambese
povukli pre napada, pa je etiopljanska vojska zauzela prazan grad.
Osvajanje Zalambesija ulilo je nadu da je dvogodišnji konflikt na “Rogu
Afrike” okončan jer su snage Eritreje najavile povlačenje sa
etiopljanske teritorije. Zakazani su mirovni pregovori pod
pokroviteljstvom Organizacije afričkog jedinstva.
Adis Abebu je zahvatila euforija nakon vesti o zauzimanju Zalambese. Na kompjuterima u vladi pojavljivali su se natpisi “Zalambesi je oslobođen”, a portparol vlade je otvorio etiopljanski šampanjac.
Za to vreme, u glavnom gradu Eritreje Asmari vladala je tuga. Italija
je započela osvajanje Etiopije, tada Abisinije 1935. godine sa eritrejske
teritorije, ali kada je Italija izgubila rat u istočnoj Africi 1941,
Eritreja je postala britanski protektorat. Postala je autonomna federalna
jedinica Etiopije 1952, ali je 10 godina kasnije car Hajle Selasije
Eritreji ukinuo autonomiju i proglasio je pokrajinom. Od tada se razvio
secesionistički pokret koji se najpre borio na strani etiopljanskog
Oslobodilačkog fronta protiv komunističkog diktatora pukovnika Mengiste.
Kada je pukovnik svrgnut, Eritreja je dobila nezavisnost 1993. Međususedski
odnosi su najpre bili prijateljski, ali su zahladneli povodom korišćenja
luke Asab u Eritreji. Sukob u kome su obe strane koristile avione tipa
MIG-29, raketne bacače i helikoptere rasplamsao se 1998.. Vojni analitičari
procenili su da su obe zemlje, inače među najsiromašnijim na svetu, trošile
preko milion dolara dnevno na ratovanje. Teritorijalni spor neće biti
lako rešiti jer su obe strane etnički čistile pogranične teritorije.
Bajkalsk
Jezero
Ruski
i svetski stručnjaci za ekologiju smatraju da fabrika papira u Bajkalsku
zagađuje Bajkalsko jezero, koje čini petinu sveže vode na planeti.
Organizacija Greenpeace
finansira kampanju za zatvaranje fabrike, tim pre što se u okolini nalaze
dve manje fabrike za preradu celuloze koje ne rade punim kapacitetom. No,
ostaci sovjetske industrije prete okolini i na drugim mestima. U
Vladivostoku se otpaci iz pilane izbacuju direktno u zaliv, a Aralsko more
lagano nestaje. Sovjetska mornarica izbacivala je radioaktivni otpad u
Belo i Japansko more.
Danas se u Bajkalskom jezeru nalaze retke životinjske i biljne vrste,
poput slatkovodnih sunđera i foka. Nadežda Bašarova, profesor biologije
na Univerzitetu u Irkutsku, kaže da je 1989. zabeležen veliki pomor
slatkovodnih foka. Utvrđeno je da su foke bile zaražene parazitima, za
koje se veruje da su nastali kao posledica izlivanja hlora i ostalih
otrovnih supstanci u jezero.
