Intervju: Brajan de Palma
Nisam propovednik
�Beograd trenutno ima neke druge konotacije.
Asocira na neke bolne stvari, ali su me jo� neki uveravali da u
Jugoslaviji odli�no poznaju i vole moje filmove. U tom smislu sam veoma
zainteresovan. Da me malo vi�e hvale a malo manje kritikuju�
Animozitet
prema ameri�kom komercijalnom filmu bio je naj�itljiviji na filmskom
festivalu u Kanu, koji nema ni�ta protiv glamura Holivuda i njegovog
gluma�kog sazve��a ali dosledno getoizuje visokobud�etne projekte u po�asne
projekcije, gde je promenada na crvenom tepihu va�nija od samih
ostvarenja. Zvi�dalo se Godzili,
cepani su plakati Armagedona a
godine 2000. red je do�ao na Brajana de Palmu koji je nakon vi�egodi�nje
krize povratio rejting tira�nog autora filmom Nemogu�a
misija.
U poslednjoj mirnoj kanskoj no�i, pred dvonedeljno ludilo koje sledi, sre�em o Brajana de Palmu, prvi put nakon njegovog venecijanskog fijaska sa filmom Odgajanje Kaina (Raising Caine). Obu�en u smoking, sam za�ti�en anonimno��u koja blagoslovi reditelje u odnosu na glumce, �eta Kroazetom.
"I kako Vam se dopao film", pita reditelj nakon novinarske projekcije filma Misija na Mars kada �uje da je gledanje filma bilo pravo zadovoljstvo (�to mo�da i nije kompliment) De Palma postaje bolje raspolo�en i ve� prepoznatljiviji u svom tradicionalnom safari kompletu, koji mu je neka vrsta ikonografskog za�titnog znaka. "Od po�etka sam ube�ivao producente da Kan mo�da i nije najbolje mesto za promociju filma ali oni ka�u da je va�an za evropsko tr�i�te", ka�e De Palma.
"VREME": Va�i filmovi izuzetno dobro prolaze u Evropi, gde imate i veliki broj obo�avalaca. Jedan ste od kultnih autora ve� dvadesetak godina. Da li je zrok va� "intelektualni" bekgraund i na�in na koji koristite tradicionalne �anrovske matrice?
BRAJAN DE PALMA: Film nije bio moj prvi izbor, ali kada sam ga otkrio, ostao sam zarobljen. Radio sam sve od andergraunda pa do bud�eta od sto miliona dolara.
�ta Vas je privuklo projektu Misija
na Mars?
U projekat sam upao u poslednjem trenutku, da zamenim kolegu. Ljudi iz Diznija su mislili da sam ja pravi izbor, iako nikada nisam radio SF film. Neke odluke su ve� bile donesene, ali sam imao odlu�uju�u re� kada je re� o saradnicima i izborom glumaca.
�ule su se kritike da je film kompilatorski, da podse�a na Odiseju u Svemiru i filmove o Marsu iz pedesetih godina.
Ve� mi je muka od kriti�ara koji ne umeju da gledaju filmove kao zasebne celine nego isklju�ivo iz konteksta. Kada neko pomene Hi�koka, di�e mi se kosa na glavi. Ja sam po opredeljenju manirista, ali ne i plagijator. U Misiji na Mars su mi bili va�niji junaci odnosno ideja da je crvena planeta kolevka na�e civilizacije. Kraj filma kao da ima religiozni kvalitet...
... kao Keri ili Nesalomljivi...
Da. Jer klju� svih religija je u ideji o Stvoritelju, a �ovek u stresnim situacijama otkriva svoju su�tinu.
Ali kada svojim junacima kao u
Zmijskim o�ima ponudite iskupljenje, tu ipak ima ironije, makar na
odjavnoj �pici filma.
Ja nisam propovednik nego filmski reditelj. U Misiji na Mars sam mogao da s poigravam sa celokupnom mitologijom Marsa. Ina�e, kao �to verovatno znate, pri�a o licu je autenti�na, i nau�no verifikovana. A da li se radi o ve�ta�koj tvorevini u obliku lica ili o igri svetlosti i senke � to je ve� prostor za umetnike.
Ove godine nas o�ekuju i Svemirski
kauboji. Klint Instvud u svemiru.
Moji momci nisu kauboji i Misija na Mars nije travestija vesterna. Geri Sinis je vrsta momka koja ovu na�u staru civilizaciju tera napred, a Tim Robins je njegov najbolji drug. Jer bez najboljeg druga ne mo�ete daleko da doterate.
Ne
be�ite od specijalnih efekata u filmovima, a ipak glumci u njima
ostvaruju zapa�ene uloge. �on Koneri je dobio svog Oskara zahvaljuju�i
saradnji sa vama.
�ivimo u svetu predrasuda. Dugo je trebalo da kritika prepozna neosporan talenat �ona Konerija. Imao sam sre�u da u mojim filmovima zapo�nu karijere Sisi Spejsik i D�on Travolta. Dobar glumac igra dobro i pred plavom zavesom za specijalne efekte jer se kreacija de�ava u njemu.
Va�na komponenta filma je i
muzika Enija Morikonea.
Enio je pri�a za sebe. Njegova muzika daje slikama transcendentnost.
Kjubrik je svojevremeno odbacio
njegovu muziku za Odiseju u svemiru.
Padao sam u isku�enje da na nekom mestu provu�em taktove Na lepom plavom Dunavu ali bi to bio suvi�e jeftin vic. Odiseja..., voleli je ili ne, ostaje kao parametar za ovu vrstu filma, pa mi pore�enja sa Kjubrikom i gode i nerviraju me.
Bili ste pomalo nervozni na
konferenciji za �tampu?
Ose�ao sam se kao hri��anin pred lavovima. Ponekada sam imao ose�aj da ba� svi i nisu gledali film. I koliko se god Anri Bear, voditelj konferencije trudio, pitanja su bila ili salonska ili eseji na temu, a onda je De Palma ovako ili onako citirao Hi�koka. Najmanje je pominjana upravo Misija na Mars. I onda opet citat Kjubrika, pa citat Spilberga... Stra�no.
Po�to je D�on Vu snimio Nemogu�u
misiju 2, kakvi su va�i planovi za budu�nost?
Pa mo�da me opet neko ovako iznenada pozove. Ne be�im od nastavaka ali mi je drago �to je D�on Vu usko�io u serijal Nemogu�a misija. Nakon ovog "svemirskog" iskustva rado bih se prizemljio u neki dobar triler. U pri�u o nekom gre�niku koji se iskupi.
Da li biste do�li u Beograd,
ako bi vas neko dovoljno ozbiljno pozvao.
Va� grad trenutno ima neke druge konotacije. Asocira na neke bolne stvari, ali su me jo� neki uveravali da u Jugoslaviji odli�no poznaju i vole moje filmove. U tom smislu sam veoma zainteresovan. Da me malo vi�e hvale a malo manje kritikuju. Malo sam suvi�e star za pedagogiju.
Razgovor nastavljamo ispred bioskopske dvorane Debisi.
Brajan de Palma stoji u redu za projekciju filma �ena odozgo (Woman on top), prvog velikog ameri�kog projekta Penelope Kruz. Obezbe�enje festivala hladnokrvno pu�ta gomilu novinara ali ne i De Palmu.
Da li vas ne�to specijalno
privla�i u ovom filmu?
Kada sam na festivalima, koristim priliku da vidim �to vi�e filmova. Ovaj mi je preporu�io moj agent zbog Penelope Kruz.
Imate li neke planove sa njom?
U ovom trenutku ne�to konkretno ne. Ali evropske glumice daju holivudskim filmovima neki specifi�an �arm.
(malo kasnije)
Kako vam se dopao film?
Koji?
Pa
�ena odozgo...
Nisu me pustili da u�em. Rekli su da vi�e nije bilo slobodnih mesta.
Anri Bear interveni�e kod obezbe�enja i De Palmu ovaj put pu�taju na novinarsku projekciju filma Rekvijem za san Darena Aronofskog.
(Epilog: nakon projekcije)
I...?
Tiho. Reditelj je iza nas. (Smeh) �alim se. Daren je izuzetno talentovan momak. Iako moram da priznam da mi se mnogo vi�e dopao njegov prvi film. Ipak Rekvijem za san sjajno demonstrira njegov stil, �to je najva�nije da bi se reditelj izdvojio iz gomile.
Da li postoji stil Brajana de
Palme?
Te�ko je re�i. Ali radio sam na svom filmskom rukopisu, iako sam uvek poku�avao da to bude iznutra, iz �anra a ne povodom njega. Samo se nadam da moj epitaf ne�e biti "trudio se da li�i na Hi�koka ali"...
I to je kraj pri�e o reditelju iz generacije "novog Holivuda" koja ve� tri decenije dominira Holivudom. Za razliku od Spilberga, Lukasa ili Kopole nikada nije postao mogul, ali na imaginarnom tasu mo�da bi upravo preteglo na njegovu stranu zbog filmova kao �to su Keri, Opsesija, Furije, Pucanj nije brisan... Iako su ga smatrali modernistom, njegov poslednji film Misija na Mars izgleda pomalo arhai�no u najboljem smislu re�i, kao i sam De Palma u svom safari kompletu.
Dinko Tucakovi�
