Novi album Darka Rundeka
Skice i akvareli
Svim onim čime je nekada zračio Haustor, danas zrači Rundek. U širokom svijetu trebalo bi deliti kao lek protiv beznađa koje se širi Srbijom kao kuga
Zna
se da je najbolje raditi remek-dela, ali lakoća s kojom to polazi za
rukom Darku Rundeku, nekadašnjem frontmenu zagrebačkog sastava Haustor,
svih ovih godina, pravo je čudo. Ovoga puta radost ponovnog otkrivanja
smisla popularne muzike priuštio nam je na svom novom albumu U
širokom svijetu koji se nedavno pojavio u Hrvatskoj u izdanju Jabukatona,
a od skoro i na beogradskim ulicama zahvaljujući brzini i bezobzirnosti
beogradskih pirata. Oni se, za razliku od zvaničnih distributera, ne
povode za interesima i interesovanjima ružičastih radija i televizija,
već za zakonima ponude i potražnje, pa su i do sada ekspresno izbacivali
sve što ima veze sa Haustorom i
Rundekom. Tako su još grozne 1993. sva četiri albuma Haustora sa ploča
prebacili na dva kompakt-diska, a munjevito su reagovali i na pojavu zvanične
kompilacije Croatia recordsa, live albuma Ulje
na vodi i prvog solo albuma Darka Rundeka Apokalipso 1996. To bi trebalo da znači da Rundek ovde ima povlašćeni
status kultnog autora, jer ovakvo interesovanje pirata nikad nije slučajno,
ali je i mnogo više od toga – lozinka normalnog sveta, odziv na pitanje
sa albuma ''Halo, ja sam ovdje, koga tu još ima?''
Iako Haustor nikad nije imao velike tiraže, niti se bavio smišljanjem viceva (a nema dobrih viceva) koji će privući tzv. širi auditorijum, on je predstavljao onu tačku koja je razdvajala krdo razarajuće banalnosti primitivne balkanske muzičko-političke industrije, od smislene upotrebe instrumenata u kreiranju autentičnog pogleda na svet. Otuda su sva četiri albuma Haustora bila više od oblika sreće u sazrevanju ovdašnjih (k)iks generacija (neko je izračunao da je to godište 63-73), kojima mitske novotalasne žurke nisu bile vrhunac umetničkog angažmana, baš kao ni tomovi Ćosićevih Vernika, Grešnika i Otpadnika.
Od četiri albuma, koliko je Haustor objavio, kao ključni njihov album nametnuo se drugi po redu – Treći svijet (1984). Njega je, kao i prvi album grupe (1981) potpisao autorski tandem Srdan Žljebačić Saher – Darko Rundek. Nepogrešiv Saherov osećaj za melodiju, naslonjen na rege postulat da je bas-linija misao pesme, i naglašeni Rundekov artizam, sa glasom kao najvažnijim instrumentom benda, uz obostrani talenat da svedenim stihovima daju gotovo vizuelni doživljaj jednog sveta iscrtanog izmedu kontura biblijskih motiva, dubokih senki Pratovih stripova, i očaja jutarnjih tihih kolona radničke klase na izlasku iz povijesti – dali su najbolji album SFRJ roka.
Ako je Treći svijet ustoličio Haustor kao jedan od najvažnijih domaćih bendova koji se nije bavio populističkim politiziranjem već upozoravao na opasnost od njega (poslušati samo Patuljke u vrtu), i ne glumljenjem večitih adolescenata već kardiogramom sopstvenog sazrevanja (''ripeness is all''), veliki korak dalje predstavljao je sledeći album Bolero (1985). Bez Sahera, Haustor je zvučao potpuno drugačije, a Darko Rundek je, isteravši sopstveni koncept koji je izvirao iz njegovog interesovanja za pozorišne forme i urbane kodove masovne kulture, napravio, opet daleko od svih trendova i opet u suštinskom dosluhu sa svojim vremenom i pretećim okruženjem (Sejmeni) – savršenu ploču. Posle nje dolazi za nijansu bleđi, ali i dalje jako dobar Tajni grad (1988), a uoči rata Haustor sprema i peti album radno nazvan Dovitljivi mali čudaci, koji nikada neće snimiti. Rat rastura Haustor, i sve one bolje varijante koje je on predstavljao i podrazumevao. Darko Rundek jedno vreme radi kao muzički urednik na Radio-brodu, koji je krstario međunarodnim vodama Jadrana ometan od svih i svakoga, očajnički pozivajući raspomamljena plemena da prestanu da se kolju, a posle toga odlazi u Pariz, što će mu do danas ostati stalno mesto boravka i bavi se pozorištem i muzikom.
Godine 1996. Rundek je niotkuda banuo u Hrvatsku sa svojim prvim solo albumom Apokalipso, koji je tada predstavljao pravo čudo, i koji je ubrzo proglašen za hrvatski album desetljeća, dok je ovde tiho postajao najdraži ilegalac, dok su se čežnjivo gledali snimci koncerata obnovljenog Haustora oko Srbije i dozivali u sećanje nezaboravni poslednji beogradski koncerti Haustora u Beogradu – u SKC-u, na Pravnom fakultetu i u KST-u.
Kao tada Apokalipso, i danas je pravo čudo U širokom svijetu.
Ne jednom, Rundek je govorio da bi kao pasionirani radijski slušalac voleo da napravi album koji bi zvučao kao uzorni odsečak muzičkog programa savršenog radija, sa pesmama koje prolaze kroz razne stilove, ali ispod kojih se oseća jasan senzibilitet muzičkog urednika. Celokupni ugođaj albuma U širokom svijetu je upravo to. Rundekov glas vodi kroz čudnu mešavinu roka, popa, džeza, regea, šansone, ruskih, zagorskih, ciganskih, južnoameričkih, mađarskih, španskih-revolucionarnih tradicionala, koristeći sve ove žanrove ne kao povođenje za aktuelnim world music trendovima, već ih ironično preuzimajući kao deo sopstvene muzičke baštine. Ovaj mini-koncept zaokružuje naslovna pesma sa morikoneovskim gitarskim lajtmotivom i stihom "mučno je i tužno u širokom svijetu".
Dok su na prethodnom albumu Apokalipso pesme uglavnom bile zatvorene, savršene pop forme, ovde su te klasične forme razgrađene, otvorenije, na nivou "skica i akvarela" kako je i glasio radni naslov albuma, što pesme još više udaljava od potrošnosti dosetke. Tako se album može pedeset puta zaredom slušati, a da ne dosadi. Uz to svaka od petnaest pesama je savršena mini radio-drama, sa pažljivo građenom atmosferom, dramaturgijom, obaveznim obrtom i katarzom.
Pored autorskih pesama tu su i neodoljivi zagorski tradicional Ljubav se ne traži sa kordiljerskim premazom, (ovu pesmu su snimile i Vještice na svom poslednjem albumu Kradljivci srca), obrada španske revolucionarne Ay Carmela, iz istoimene predstave zagrebačkog pozorišta Rugantino, koje je sa njom nedavno gostovalo i u Srbiji, zatim Hijavata iz Haustor zaostavštine, i pesma Otok urađena po motivima belafonteovskih evergrin standarda Islands in the sun i Jamaica Farewell.
Sve ono čime je nekada zračio Haustor, danas zrači Rundek. U širokom svijetu trebalo bi deliti kao lek protiv beznađa koje se širi Srbijom kao kuga. Rundekov glas opet čudesno žonglira gorkim emocijama da bi ih, uprkos svemu, na kraju ipak doveo do nade. S one strane države, politike i banalnosti.
Nebojša Grujičić
