Rusko-američki samit u Moskvi
Partneri koji to nisu
Kurioziteti ovakve vrste, koji se uvek pomno beleže, u ovom slučaju nisu pokrili nedostatak spektakularnog rezultata prvog rukovanja novoizabranog ruskog predsednika sa američkim partnerom
Dočekujući
američkog predsednika Klintona u svečanoj dvorani Kremlja, ruski
predsednik Vladimir Putin obratio mu se na engleskom. Kuriozitet koji se,
tvrde brojni novinski izveštači, u ruskoj diplomatiji najvišeg ranga
nije dogodio još od Lenjina. Drugi je, opet, bez presedana uopšte: do
Klintonovog obraćanja poslanicima Dume, koje se odigralo poslednjeg, trećeg
dana zvanične posete Moskvi, nikada u istoriji rusko-američkih odnosa,
neki američki predsednik nije govorio u ruskom parlamentu.
Kurioziteti ovakve vrste, koji se uvek pomno beleže, u ovom slučaju nisu pokrili nedostatak spektakularnog rezultata prvog rukovanja novoizabranog ruskog predsednika sa američkim partnerom. Većina analitičara se slaže da je ishod samita skroman, odnosno da je svako ostao na svojim pozicijama.
Ovo se prvenstveno odnosi na ključnu temu višekratnih susreta i razgovora (ukupno su trajali više od 6 sati) sprovođenje davno (1972) potpisanog Sporazuma o razoružanju, odnosno američkoj nameri da od njega odstupi razvijanjem sopstvenog sistema – štita – protivraketne odbrane. Još pre nekoliko meseci, prilikom ratifikovanja Sporazuma o daljem smanjivanju i ograničavanju strategijskog ofanzivnog oružja, SALT-2, u Državnoj dumi, Putin je javno objavio da će Rusija napustiti ne samo SALT 2, već i sve druge sporazume o ograničavanju i kontroli strategijskog i klasičnog naoružanja ukoliko Amerikanci jednostrano krenu u ostvarivanje plana o razvoju sopstvenog sistema protivraketne odbrane. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa američkim partnerom nije zvučao tako oštro, ali je ostavio utisak da se tokom pregovora iza zatvorenih vrata držao čvrsto. Izrazio je, naime, zadovoljstvo "atmosferom, sadržajem i rezultatom" pregovora, ocenivši da je ključno što je u spornim oblastima bila iskazana želja ne samo da se o njima razgovara, nego i da se "pronađu rešenja".
OBRAĆANJE DUMI: Klinton je tom prilikom obznanio rusku ponudu o uzajamnom smanjenju broja nuklearnih bojevih glava na po ukupno 1500, što je bio prinuđen da odbije. Dodajući da će za sada smanjivanje biti po 2500 na svakoj strani, to je obrazložio stavom da bi se daljnjim smanjivanjem "težilo izmeni strateških planova", a što opet u sadašnjim okolnostima nije moguće. Glavni kamen međusobnog spoticanja, jednostranu američku nameru da "uprkos svemu" razvija tehnološki superioran sopstveni odbrambeni protivraketni štit, Klinton je spomenuo u obraćanju poslanicima Državne dume. Obećao im je, ukratko, da će radeći na tome, Amerika, uz ostale elemente "uvažavati i ruski interes".
Uzajamnu uzdržanost, toliko različitu od nekadašnje prisnosti koju su u zajedničkim javnim nastupima negovali Putinov prethodnik Boris Jeljcin i Bil Klinton, najvećim delom treba pripisati činjenici da novi šef u Kremlju i odlazeći stanar Bele kuće ne računaju na dugotrajni partnerski odnos. Putin koji munjevit uspon na unutrašnjoj sceni duguje između ostalog i stavu da će 2Rusiju ponovo uspraviti na noge" prilikom promotivnog nastupa sa prekookeanskim partnerom, to je obećanje i obavezivalo. A, doslednost će i tako tek imati da dokazuje sa nekim od budućih šefova američke administracije.
OPROŠTAJ: Nekoliko meseci pre isteka drugog poslednjeg mandata, Klintonu je ovo u svakom slučaju bila oproštajna poseta Moskvi, nešto poput sumiranja gotovo jednodecenijskog partnerstva u novim okolnostima. To se najbolje moglo osetiti prilikom njegovog nastupa u Dumi, gde njegove reči da će globalne karakteristike 21. stoleća "u mnogome zavisiti od uspeha Rusije u izgradnji moderne demokratske države", kao da su izašle iz okvira uobičajene kurtoazije. Tom prilikom Klinton je pozvao Rusiju da donese "tešku odluku" o pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji, jer, kako je rekao, "ne bi trebalo da ostane jedina velika industrijalizovana zemlja izvan globalnog trgovinskog sistema."
S.S.
Pokrivanje "slepih tački"
Predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i Bil Klinton potpisali su tokom moskovskog samita više sporazuma, uključujući i tri deklaracije o kontroli naoružanja. Sporazum – zajedničko saopštenje – predviđa nastavak ubrzanih pregovora o daljem smanjenju strateškog nuklearnog oružja i priznanje Sporazuma o balističkim projektilima iz 1972. godine, kao "temelja" procesa razoružanja i globalne bezbednosti. Putin i Klinton dogovorili su i saradnju u razmeni podataka takozvanih sistema za rano upozoravanje na lansiranje projektila, koji će pre svega Rusiji pomoći da pokrije "slepe tačke", odnosno rupe u svom sistemu raketne odbrane. Memorandum o saradnji navodi da informativni centar, koji će trenutno obaveštavati obe zemlje o lansiranju raketa i drugim detaljima, treba da počne da radi za godinu dana. Prema zajedničkom saopštenju obe zemlje obavezale su se da onesposobe po 34 tone plutonijuma korišćenog za oružje, kao i da ga nikada više ne uopotrebe u tu svrhu.
Sloboda štampe
"Da li ste ikada dobili želju da ščepate nekog novinara i da ga istinski protresete", pitao je, između ostalog, novinar Andrej Venediktov američkog predsednika Bila Klintona tokom gostovanja na lokalnoj moskovskoj radio-stanici, u emisiji koja je prošle nedelje išla uživo. Klinton na ovo pitanje nije direktno odgovorio, ali je rekao kako se svakom političaru događa da od štampe doživi ponešto što "ili nije istina", "ili nije fer" i što ga svakako "može naljutiti".
Gostujući na ovoj radio-stanici tokom zvanične posete Moskvi, američki predsednik takođe nije spomenuo nijedno svoje lično iskustvo (sa štampom) vezano za neku od njegovih brojnih afera, od "Vajtvotera", preko Monike Luinski, do postupka impičmenta. Ali govoreći o medijima generalno, izjavio je da je, čak i onda kada su (mediji) neodgovorni, "društvo još uvek stabilnije, jer kada ljudi govore slobodno, a diskusije su bez ograničenja, građani, birači uvek na kraju prepoznaju ono što je ispravno".
