Mozaik

Vreme broj 492, 10. jun 2000.

Preznojavanje

Jun: od 4°C do 38°C

Sve priče i nagađanja o novim zaverama koje su nam ovih dana donele paklenu vrućinu padaju u vodu: meteorolozi tvrde da je jedini krivac suša, i da su i ranijih godina u junu beležene ovako visoke temperature. To što nam na vrućini u našem gradskom ambijentu temperatura dodatno raste i nadmašuje onu meteorološku, druga je priča

Tri dana zaredom, u prvoj nedelji juna, temperatura u Beogradu prelazi 30 stepeni Celzijusovih. Ako se tome dodaju i topli majski dani i kratko narodno pamćenje svega, pa i vrućina, eto problema. I dok naši sugrađani, čija je izdržljivost na sve, pa i na vrućinu, ozbiljno opala, tvrde da ovo nije normalno, meteorolozi kažu da su temperaturna odstupanja neznatna i normalna za ovo doba godine, pogotovu za jun, kao prvi letnji mesec.

Slobodan Hadživuković, šef Meteorološke opservatorije Beograd, u kojoj se već 113 godina mere temperatura i vlažnost vazduha, obim padavina, kaže za "Vreme" da je jedini razlog pregrejanosti manjak kiše: "Kiša je izostala u najkišnijim mesecima, u maju i junu, i našli smo se u periodu takozvanih vezanih visokih temperatura. Dosad je palo samo 130 litara vode po metru kvadratnom, prema uobičajenom proseku padavina od 300 litara. I to je i odista pravi razlog za visoke temperature. Jun je inače mesec sa najvećom količinom padavina, sa prosečnim brojem kišnih dana od 13, 2. U proseku ima 18 letnjih i pet tropskih dana, dok sunce sija u proseku 260 sati. Maksimalne dnevne temperature, takođe u proseku, iznose 26 stepeni. Prema našim podacima najniža junska temperatura od 4 stepena Celzijusovih zabeležena je u Beogradu 17. juna 1913, a najviša (38 stepeni) 18. juna 1918. godine". Uz priču o evidentnoj suši, naš sagovornik podseća da su ovakve temperature, uz manje oscilacije, normalne, ali da ih, na primer, protekle godine nismo baš toliko osetili jer je početak juna bio vezan za kiše.

"Već smo zaboravili prošlogodišnji jul i žal za letom. Taj letnji mesec bio je izuzetno kišovit. Zabeležen je apsolutni maksimum padavina od 243 litre po metru kvadratnom. To je bio svojevrstan rekord za taj mesec u poslednjih sto godina. Palo je četiri puta više kiše nego što je uobičajeno."

Temperatura se u opservatoriji meri 24 sata dnevno. Beleži se najviša i najniža. U pedesetak stanica na području Beograda svakog jutra se mere padavine od prethodnog dana.

Majske i junske kiše su, po iskustvu stručnjaka, pljuskovite i ne padaju svuda ravnomerno, pa ako kiša padne u centru Beograda ne znači da će je biti i u Bariču. Režim padavina zavisi od globalnih atmosferskih struja. Gospodin Hadživuković podseća na to da je prošla godina bila najkišnija, sa 1050 litara po metru kvadratnom.

Godišnji prosek za Beograd inače iznosi 660 litara.

"Dosad je palo samo 135 litara. I otud promene. Prema našoj periodici svaka treća godina je moguća kao sušna. Dakle, na ovom području postoji ta tendencija, pa još ako ona dođe u inače kišnim mesecima, eto velikih vrućina pre zvaničnog početka leta."

U ovoj sredini, vremenska prognoza je na ceni, pa ako se i propusti TV dnevnik, kad dođe na red prognoza, u kućama nema tolernacije: meteoropate, a oni su na ovom prostoru vrlo uticajna kategorija, što zbog pritiska, što zbog oblačenja, što zbog toga što mogu drugima da saopšte kakvo ih vreme očekuje, zavode atmosferu tišine. Potpuni haos nastaje tek sutradan ako ih meteorolozi "prevare".

U prošloj godini, koja nam je po mnogo čemu, od bombardovanja do kišnog leta, bila specifična, pojedinci su čak nadležne institucije optuživali da kriju temperaturu ili njene oscilacije: "Ljudi nam često iz neznanja ne veruju. Temperature se mere po meteorološkom zakonu. On podrazumeva kućicu sa uređajima koja ima i svoju ventilaciju, i svaki termometar takođe ima svoju ventilaciju. Dakle, mi ne merimo ništa na suncu i na otvorenom, da bi se mogle upoređivati temperature izmerene svuda u svetu. Pod drugim uslovima to ne bi bilo ni merljivo ni uporedivo. Ovde je reč o merenju temperature vazduha, a ne temperature na suncu ili u hladovini. I kad vam stigne podatak da je u Sibiru, na primer, izmerena temperatura od –58 Celzijusovih – i ona je izmerena u kućici a ne napolju ili negde drugde. To su te zablude".

Da li je moguće napraviti preciznu prognozu za duži period?

"Ne. To su ipak samo stare priče o prognozama. U Evropi je pre dvadesetak godina u blizini Londona osnovan institut Reding, kao centar za srednjoročnu prognozu vremena sa osnovnim zadatkom da poboljša kvalitet prognoze, da napravi prognozu koja će biti izuzetno dobra i da njenu tačnost sa sedam dana 'pomeri' na petnaest. Institut je okupio najbolje naučnike sveta, dobili su najviše plate (3500 funti), i oni su uspeli da stvore izuzetno pouzdanu prognozu. Svima koji vam govore o prognozi za mesec ili dva unapred – svaka čast, ali to nema naučne osnove. Ona se može orijentaciono napraviti po nekoj analogiji, ali te prognoze su u principu samo prognoze. U Redingu su krenuli od sedam dana, i za sve ove godine stigli su do dvanaest dana."

Da li sunce samo kod nas ne sija uvek isto i da li nam toplo vreme stiže ranije nego obično? Stručnjaci kažu da su to potpune besmislice i da će sunce i narednih milion godina sijati istom energijom. Negiraju i vanredni početak leta.

Ono što ne spada u meteorologiju, a što nam život, osim vrućine na trideset i kusur stepeni, čini još nepodnošljivijim, jeste zagađen vazduh, prljav grad, isparenja sumnjivog goriva, industrijski dimnjaci bez filtera, pa još maltene u centru grada. Na tridesetak stepeni pride nam dođu čekanje na gradski prevoz, redovi za ulje, mleko, šećer, a od pre neki dan i za dinarsko podizanje devizne štednje. Manimo se svega i štedimo energiju: leto tek dolazi, kao i svake godine. A i vrućine. U mesecu koji nam sledi temperatura se može popeti i do 40 stepeni. Pošto držimo do istorije, daleke 1921. godine u Beogradu je u avgustu zabeležena temperatura od 41,8 stepeni Celzijusovih. Ponovila se septembra 1946. godine.

Branka Kaljević

Kada je jun bio najtopliji u Beogradu

Godine1908. izmerena je temperatura od 34 stepena Celzijusovih, 1927.

godine desetak dana živa u termometru se kretala između 32 stepena i 36,4 stepeni Celzijusovih, juna 1987. godine izmerena je temperatura od 34,5 stepeni, juna

1991. godine 35 stepeni i juna 1993. godine 36,4 stepeni Celzijusovih.

Visoke temperature trajale su uzastopno i po nekoliko dana.

prethodni sadržaj naredni

vrh