Mozaik |
Vreme broj 492, 10. jun 2000. |
Monument obesti vladarskog para Veoma skupo ludilo Kako je Čaušesku sebi sagradio palatu od 3200 soba, koja je njegov siromašni narod koštala šest milijardi maraka, da bi posle sa njenog balkona Majkl Džekson pozdravljao – Budimpeštu Za većinu ona predstavlja trn u oku i bolan podsetnik na ludilo Nikolaja Čaušeskua. A rumunska vlada, uprkos svojim novčanim problemima, odbija obnovljene pozive da se otarasi mermerne palate od 3200 soba sa kojom ministri ne znaju šta će niti kako da plate njeno održavanje. Pokušali su da je iskoriste tako što su tamo preselili rumunski parlament, ali to je bilo ravno pokušaju da se Doum (Millenium Dome – novi monumentalni izložbeni prostor u Londonu, op. prev.) ispuni uz pomoć jednih kolica za prodaju hot-doga. Zvaničnici nisu spremni da kažu koliko košta održavanje zgrade koja se nalazi na drugom mestu liste najvećih svetskih zgrada, odmah iza Pentagona. Samo jedno od 11 prostranih predvorja moglo bi lako da proguta stadion Vembli. Protegnuta preko bukureštanskog neba u mnoštvu stubova, balkona i ukrašenih terasa, Čaušeskuova zadužbina je monstruozna, mada na čudan način impresivna građevina koja još nije završena. Deset godina po svrgavanju svog diktatora Rumuni mogu da uđu samo u deo zgrade koji se sada zove Palata parlamenta. Lokalno stanovništvo je naziva manje lepim imenom. Oni su veoma kritični prema vladi koja nameće povećanje cena, smanjenje plata i programe štednje a istovremeno nastavlja da troši bogatstvo na ispunjenje Čaušeskuovog sna. Desetine radnika juče je radilo na sobama čiji su zidovi visoki kao zidovi katedrale i koje će, kada budu završene, ostati prazne. Jedan od izvora bliskih vladi objašnjava: "Verovatno bi nas više koštalo da je srušimo nego da je završimo." Obližnja zgrada koja je bila deo istog grandioznog Čaušeskuovog dizajna nedavno je data u zakup jednom hotelskom lancu, ali ministri neće odobriti prodaju ili izdavanje glavne palate. Neki međunarodni biznismeni, među njima i Donald Tramp i Rupert Merdok, pominjani su kao kupci, ali ministri kažu da bi ta budalaština trebalo da stoji tu kao spomenik demokratiji. Bilo kako bilo, oni ne nameravaju da pitaju glasače šta o tome misle niti da im dozvole da slobodno obilaze ono na šta je potrošen njihov novac. Niko, na primer, ne može da ode pod zemlju gde je Čaušesku navodno gradio prugu koja vodi do aerodroma, nuklearni bunker i lavirint tunela. Rumuni još uvek ne znaju koliko je političkih i drugih zatvorenika umrlo u grupama koje su tu bile na prinudnom radu da bi izgradile ovu palatu u rekordnom roku. Nekih 24.000 radnika rintalo je u tri smene, 24 sata dnevno, čitavih pet godina. Čaušesku je streljan na Božić 1989, nekoliko meseci pre nego što je trebalo da se useli. Procenjuje se da je potrošio dve milijarde funti (oko šest milijardi maraka) na svoju "Narodnu kuću", u koju je namerio da smesti čitav komunistički aparat. On i njegova žena Elena su svakog jutra obilazili gradilište, a jednom su čak naredili da se sruši mermerno stepenište visoko 18 metara zato što im se nije svideo dizajn. Par je naredio da se uništi petnaest gradskih kvartova da bi se napravio prostor za ovu zgradu, koja zauzima površinu od 900.000 kvadratnih metara. Na udaljenosti od 450 metara Elena je gradila svoju palatu. Niko nije dao ime ovoj betonskoj nakazi. Nije ucrtana na mapi i pridržavaju je skele. U palati njenog muža možete preći kilometre a da ne sretnete nikoga. Razmatra se da tri gornja sprata budu namenjena onima koji teže da priključe Rumuniju Evropskoj uniji. Tu se nalazi i jedan hol sa drvenim klizećim vratima visokim desetak metara, i duži je od bilo koje londonske stanice podzemne železnice. Čaušesku i njegova žena imali su moderne apartmane na suprotnim krajevima prvog sprata palate. Njegov privatni apartman sada je klub za narodne poslanike. Senat će se useliti ove godine. U podrumu se nalazi privatno pozorište bračnog para, koje danas posećuju đaci na školskim ekskurzijama da bi testirali njegovu savršenu akustičnost. Na suprotnim krajevima 15,5 metara visokog Hola sindikata nalaze se dva prazna mermerna stuba koja su bila predviđena da drže portrete supružnika. Zvaničnici kažu da ne bi bilo tako lako uhapsiti Ccaušeskua da je uspeo da stigne do ove zgrade u decembru 1989. sa trupama koje su mu još bile lojalne. Čaušeskuova paranoja ugrađena je u palatu. Odbio je ugradnju sistema za rashlađivanje jer je mislio da bi njegovi neprijatelji mogli da ga iskoriste da ga otruju, tako da su ukrasni stubovi izbušeni radi ventilacije, što mu je omogućavalo i da špijunira ljude u susednim prostorijama. Posetiocima je dozvoljeno da stoje na balkonu sa koga se pruža pogled na bulevar koji predstavlja bukureštanski odgovor na Jelisejska polja. Čaušesku se pobrinuo da njegov Bulevar sindikata bude 6,5 kilometara duži. Balkon je trebalo da bude njegov ponos i dika, mada izgleda opasno nizak. Ali nizak je zbog toga što je Čaušesku bio ljut zbog svoje minijaturne pojave. Tome je doskočio balkonom koji bi mu omogućio da izgleda što impresivnije kada se pojavi pred masama. Zvaničnici se smeše dok vam saopštavaju da je Čaušesku streljan pre nego je mogao da se obrati gomili sa tog balkona. Ta čast je pripala pop pevaču Majklu Džeksonu, koji je podigao ruku u rukavici i uzviknuo: "Volim te, Budimpešto!" U sobama nema nikakvih ukrasa – sve fotografije, skulpture i umetničke
slike Čaušeskuovih sakrivene su. "Zvanični razlog jeste to što je
on osramoćen i Rumuni ne žele da ga vide na ovom mestu", rekao je
jedan vladin zvaničnik. "Istina je da stalno moramo biti oprezni da
se ne bi stvorio kult." (The Times) |
Kič dopremljen vozom
|