Postavljanje spomen-obeliska u Beogradu
Noći i dani Mirjane Marković
Predsednica direkcije JUL-a nije osećala potrebu da svojim rečima upotpuni svečani trenutak – sve što je imala da kaže uklesano je na spomeniku. Naime, ona je napisala tekst "Večna vatra" a potpisala narod Srbije
Dva
dana posle godišnjice završetka NATO intervencije svečano je otkriven
spomen-obelisk i zapaljena "večita vatra" kao simbol odbrane Srbije.
Spomen-obelisk se nalazi u novobeogradskom Parku prijateljstva i mira, na nekih
300 metara od PC "Ušće" (bivši CK SKJ) koji je NATO avijacija
pretvorila u ruinu. Pored Milana Milutinovića, predsednika Srbije, koji je
otkrio obelisk i zapalio vatru, svečanosti su prisustvovali Mirjana Marković,
predsednica Direkcije JUL-a, Milutin Mrkonjić, direktor Direkcije za obnovu
zemlje, Dragoljub Ojdanić, savezni ministar za odbranu i general armije, kao i
mnogi drugi predstavnici državnih i vojnih vlasti.
Ceremoniji paljenja vatre i otkrivanja obeliska prisustvovao je i narod, nekoliko hiljada građana dovezenih autobusima iz raznih krajeva Srbije. Okupljenima se obratio Milutinović rečima: "...Naša moralna snaga, sa kojom smo izašli iz ove NATO agresije, daje nam za pravo da budemo svetla tačka slobodarstva u Evropi. Zato smo trn u oku onih koji silom i jednoumljem hoće da svet uređuju po interesu jedne nacije..." Predsednik je zatim uputio opomenu i poruku svima da izdaja nikada nije mogla da prođe u Srbiji, i da "kvislinzi nikada nisu dugo trajali".
Mirjana Marković, predsednica direkcije JUL-a, nije osećala potrebu da svojim rečima upotpuni ovaj svečani trenutak – sve što je imala da kaže uklesano je na spomeniku. Naime, ona je napisala tekst "Večna vatra" a potpisala narod Srbije: "Ova vatra neka večno gori kao uspomena na rat koji je 19 zemalja NATO pakta – Sjedinjene Američke Države, Kanada, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Italija, Grčka, Turska, Danska, Belgija, Španija, Portugalija, Island, Norveška, Luksemburg, Poljska, Mađarska, Češka – vodilo protiv Srbije od 24. marta do 10. juna 1999. Neka večno gori i kao uspomena na herojsku odbranu Srbije u kojoj je učestvovao ceo narod. Neka večno gori i za ceo svet. Da bi bio slobodan, svet mora da nađe u sebi hrabrost i snagu sa kojim smo se mi borili i odbranili u proleće i leto 1999."
Još rečitije govore stihovi srpskog pesnika Branka Miljkovića koje je Mirjana Marković odabrala, a neimari uklesali: "Sve što nema vatre u sebi sagori, što sagori postaje noć, što ne izgori rađa dan" (B. Miljković "Jugoslavija"); "I kad bi me ubili, volim te" (isti autor – "Domovini").
Novoizgrađeno betonsko spomen-obeležje simbolizuje 78 dana otpora NATO-u. Iako nije visok 78 metara, kako je navodno planirano isprva, obelisk je podignut u prilično rekordnom roku – za deset dana. Obelisk sa kupolom u obliku ruže u kojoj gori "večita vatra" visok je 27 metara, dok je sama kupola visoka oko pet metara. Pored skromnog spomenika, u aleji platana su postavljene i nove drvene klupe.
Autori idejnog rešenja "Večna vatra" i obeliska su akademski vajari braća Radović, arhitekte Marko Stevanović i Miodrag Cvijić, dok su za izgradnju spomenika bili zaduženi firme Mostogradnja, Energoprojekt, Gradsko zelenilo i mnoge druge, sa 160 radnika koji su danonoćno gradili i raščišćavali. "Večna vatra" gori zahvaljujući firmi Energogas, zaduženoj za snabdevanje obeliska, sa čije leve stoje veliki žicom ograđeni rezervoari sa gasom. Inače, park mira i prijateljstva potiče iz Titovog doba, a aleje platana su zasadili predstavnici nesvrstanih zemalja posle samita održanog u Beogradu od 4. do 9. septembra 1989. godine.
Biljana Vasić
Simbolika "večne vatre"
Ako već večna vatra gori u Sankt Peterburgu, Vašingtonu, Parizu ili Sarajevu, zašto sličan spomenik ne bi dobio i narod-heroj kao uspomenu na prošlogodišnji rat (baš tako, "kao uspomenu na rat")? Ono što je za Rusiju bolno podsećanje na one koji su poginuli u revoluciji 1917, za Ameriku "United States Holocaust Memorial Museum" kao upozorenje na ubijene u holokaustu ili za Francusku sećanje na žrtve Gestapoa u "Mont Valérienu", trebalo bi za zemlju Srbiju da bude spomen obeležje "Večna vatra" na čijem su postamentu upisane reči o "uspomeni na rat", kao da se takva vrsta "sećanja" i "uspomena" uopšte može povezati sa ratom bez imena koji je zamenio prošlo proleće.
"Sada
ćemo da upalimo", obratio se posle podužeg govora predsednik Srbije Milan
Milutinović nevelikoj grupi građana okupljenih u sparnoj julskoj noći, ne
skrivajući radost kada je nakon pritiska na dugme, na vrhu spomenika zatreperio
plamen, rečit dokaz da se rodilo još jedno zdravo čedo strasne i nepomućene
ljubavi između obnove i izgradnje.
Obasjan svetlošću reflektora, obelisk "Večna vatra" postao je simbolička kompenzacija spaljene zgrade Centralnog komiteta na Ušću koja se nalazi u blizini, njena virtuelna kopija, nesavršena reinkarnacija, ali i neprijatan dokaz za tvorce nove srpske realnosti da se ne mogu izbrisati svi tragovi rata u koji su uvukli zemlju. Bele površine i ravne ivice spomenika zamenjuju ravni crne zidove i pocepane spratove višespatnice koju neće zakrpiti ni poslednja faza obnove.
"Večna vatra" dodatno je poslužila da pojača premisu koja je neophodna da se izvede zaključak konačne sudbine ove zemlje. Ako je narod heroj (što se tokom otvaranja spomenika često ponavljalo) i ako je Slobodan Milošević heroj (pitanje je dana kada će to postati), nije teško izvući zaključak da je narod = Slobodan Milošević tj. da je njegova volja narodna volja. Kada se dođe do takvog zaključka, postaju suvišne sve nove premise, drugi zaključci i poigravanja sa nepotpunim silogizmima.
Osim toga, dr Mira Marković je smislila tekst na spomeniku i potpisala ga kao "Narod Srbije" proširujući prethodni silogizam: Ako je "narod heroj", "Slobodan Milošević heroj" i "dr Mira Marković narod" (jer se tako potpisuje) iz toga slede dve stvari: da je dr Mira Marković isto tako heroj i da je dr Mira Marković = Slobodan Milošević. To je kraj svega.
Zato se čitava zamisao o "večnoj vatri" rodila u krugu vladajuće porodice, prema poznatom dramoletu: dr Mira Marković smišlja, suprug se slaže, grupica poslušnih ostvaruje, nekolicina zanesenih prisustvuje, radoznali obilaze, a zabludeli veruju, dok magično isijavanje TV ekrana prekriva čitav događaj senkom interpretacije koja se vremenom zgušnjava i zamenjuje samu stvar.
Slobodan Kostić
Upotreba Miljkovića
Dr Mira Marković je izabrala i stihove Branka Miljkovića iz pesama Domovini ("I kad bi me ubili/volim te") i Jugoslavija ("Sve što nema vatre u sebi sagori/Što sagori postaje noć/Što ne izgori rađa dan").
Kada bi pesnika mogle da dodirnu "stvari zemaljske", verovatno bi imao štošta da primeti o upotrebi stihova posvećenih onoj domovini u kontekstu ove "domovine" i pevanja onoj Jugoslaviji u kontekstu ove "Jugoslavije", jer njegova domovina nije ova "domovina", niti je svaka "Jugoslavija" Jugoslavija.
Budući da pesnik nije živ, njegova poezija je postala potrošni materijal o čemu će verovatno nešto reći nosioci autorskih prava Miljkovićevog dela, kao što će dani koji dolaze, otvoriti određene probleme sa obeliskom "Večna vatra".
Junski protokol direktorke JUL-a
Dani Mirjane Marković (7-14. jun 2000)
Petak,
9. jun 2000: Proširena sednica Direkcije JUL-a povodom godišnjice pobede našeg
naroda i države nad NATO agresorom, sa zaključcima.
Istog dana republička vlada odlučila je da se povodom godišnjice prestanka agresije ubuduće svake godine u Aleksincu održava manifestacija "Spomen i nada". Za predsednika Počasnog odbora Vlada je imenovala Mirjanu Marković.
Subota, 10. jun: Manifestaciji "Spomen i nada" u Aleksincu prisustvovala Mirjana Marković, predsednik Počasnog odbora ove svečanosti.
Ponedeljak, 12. jun: Predsednik Srbije Milan Milutinović otkrio je u Parku mira i prijateljstva na Novom Beogradu spomenik "Večna vatra" kao simbol odbrane zemlje u vreme agresije NATO-a. Milutinović je potom u podnožju 27 metara visokog obeliska zapalio Vatru večnog prijateljstva, koja treba da simbolizuje otpor naroda agresiji NATO. Tekst na obelisku napisala je profesor Mirjana Marković, koja je, takođe, odabrala i rodoljubive stihove pesnika Branka Miljkovića koji su uklesani u spomenik.
Ponedeljak, 12. jun: Milošević primio u Belom dvoru predsednika Stalnog komiteta Svekineske narodne skupštine Li Penga, kome je uručio Orden velike jugoslovenske zvezde. Nakon razgovora, Li Peng i njegova supruga Džu Lin ostali su na večeri kod predsednika Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković.
Protokol sačinio
Dokumentacioni centar "Vreme"
Na osnovu pisanja lista "Politika" i agencije Tanjug
