Politika |
Vreme broj 493, 17. jun 2000. |
Ispovest aktiviste Lica sa TV poternice Životi novosadskih studenata Stanka Lazendića i Miloša Gagića pretvorili su se u triler onoga časa kada su, boraveći u Republici Srpskoj kod rodbine, saznali da je na drugom Dnevniku RTS-a objavljena vest da su baš oni osumnjičeni za saučesništvo u ubistvu Boška Peroševića, visokog funkcionera SPS-a Optuživši ih za takvo delo, i to u trenutku kada se nalaze van zemlje, savezni ministar informisanja podsetio ih je na zonu sumraka virtualne zemlje Srbije iz koje su netom otišli. U stvari, biće da je krivica ove dvojice studenata u tome što su članovi Narodnog pokreta Otpor, organizacije koja bi lako mogla da uđe u Ginisovu knjigu rekorda: pod izgovorom borbe protiv terorizma, policija je do sada privela gotovo hiljadu otporaša, mnogima su uzeti otisci, otvoreni dosjei, a da nikome nije nađen ni perorez. "Ni sanjao nisam da ću morati da bežim iz vlastite zemlje", kaže za "Vreme" Stanko Lazendić. "Miloš i ja želimo da se vratimo i dokažemo našu nevinost, ali je problem što u Srbiji trenutno nema pravosudnog sistema. Koliko znamo, prvo bi sud trebalo da za nama raspiše poternicu, a onda da na osnovu toga policija izvrši zadatak. U našem slučaju poternicu nije raspisao sud, nego policija i drugi Dnevnik RTS-a. Na pitanje za šta nas terete, našim advokatima i roditeljima u policiji rečeno je samo da bi trebalo da dođemo na informativni razgovor. Ako se poternice izdaju za ljudima samo zbog jednog informativnog razgovora, onda stvarno ne znam šta da mislim. Znajući za slučaj iz Požarevca, gde nevino optužene ljude drže u zatvoru po mesec dva, plašimo se da dođemo u Srbiju i dopadnemo robije bez prilike da se branimo i dokažemo svoju nevinost redovnim putem." "Ja sam saznao da je Boško Perošević ubijen 13. maja gledajući drugi Dnevnik televizije Republike Srpske", kaže Lazendić. "Dakle, nismo bili tu za vreme zločina, što su znali i oni koji su napisali tu poternicu. Pošto je Goran Matić odmah optužio Otpor, verovatno im je dobrodošlo to što nismo tu i što ne možemo da se branimo. Da smo bili u Novom Sadu, lepo bismo otišli na informativni razgovor, kao i svi ostali koji su privedeni, i objasnili da nemamo nikakve veze sa tim ubistvom. Nismo poznavali Gutovića, niti nam je ikada pala na pamet ideja da učestvujemo u ubistvu čoveka ili da nagovaramo nekoga da to učini." Sagovornik "Vremena" kaže da je Peroševića znao samo kao medijsku ličnost. "Trenutno se 'jedemo' i razmišljamo o narednim potezima režima kada je reč o nama, a i o Otporu", objašnjava Miloš Gagić. "Najavljuje se novi zakon protiv terorizma, nije nemoguće da će pokušati da totalno rasture Otpor, da bukvalno naprave čistku po celoj zemlji. Mi ćemo ostati ovde dok ne vidimo šta će biti s nama. Počinje sezona godišnjih odmora, tako da ne verujem da bi naš boravak u zatvoru u Srbiji bilo šta pokrenuo u vezi sa istragom. Čekamo da se strasti smire i da počne suđenje Gutoviću, ako uopšte počne." Dok sedimo ovde, pristižu nam informacije od naših roditelja sa kojima se čujemo samo telefonom. Strašne su stvari koje smo mi i naši roditelji prošli u tim trenucima. Zamislite, moj otac gleda vesti i saznaje da mu je sin optužen sa saučesništvo u ubistvu Boška Peroševića." Davor Konjikušić |