Smena u Damasku
Asad posle Asada
Arapski analitičari su podeljeni: dok jedni smatraju da će Asad mlađi obezbediti da se nastavi "tridesetogodišnji period stabilnosti", drugi tvrde da je ceo postupak nedemokratski
Hiljade
ljudi na ulicama Damaska, mušakrci i žene u suzama, na sve strane crne
zastave, portreti Hafeza el Asada, ali i transparenti "Bašar, nada
miliona". Poslednji oproštaj naroda sa pokojnim predsednikom na
Omajad trgu i, konačno, sahrana u rodnom selu Kerdah, udaljenom od
Damaska oko 200 kilometara. Sve vodeće televizijske kuće prenosile su u
utorak "uživo" višečasovnu sahranu Hafeza el Asada,
predsednika Sirije. Dr Bašar el Asad, 34-godišnji sin "lava iz
Damaska", satima je primao izjave saučešća od državnika iz celog
sveta: od Olbrajtove, do Arafata i Širaka.
Dvadest i četiri časa posle smrti Hafeza el Asada sve je išlo po strogo isplaniranom scenariju: vođstvo vladajuće sirijske BAAS partije predložilo je da preminulog lidera zameni njegov mlađi sin dr Bašar el Asad (34). Promenjen je Ustav da bi se pomerila granica za nosioca ove funkcije sa 40, na 34 godine. Istog dana Asad je promovisan i u vrhovnog vojnog komandanta, pa je od pukovnika unapređen u generala. Usledila je poseta ministra odbrane i drugih vojnih zvaničnika koji su se Bašaru Asadu zakleli na vernost. Preostaje da se ova godinama smišljana koreografija završi 25. juna kada će se sastati sirijski parlament da bi glasao o predlogu, a onda sledi referendum. Na ovim manifestacijama je Hafez el Asad, podsetimo, pobeđivao i sa 99,9 odsto glasova.
Sirijci su, prema agencijskim izveštajima, gotovo jedinstveni u podršci mladom Asadu za koga misle da obezbeđuje "politiku kontinuiteta", ali i "mirnu i nenasilnu tranziciju vlasti". Jedinu stvarnu opasnost predstavljao bi povratak na političku scenu njegovog strica Rifata Asada, prognanog brata pokojnog predsednika, kome je posle jednog pokušaja puča 1984. zabranjen povratak u domovinu.
DINASTIJE: Arapski analitičari su podeljeni: dok jedni smatraju da će Asad mlađi obezbediti da se nastavi "tridesetogodišnji period stabilnosti", drugi tvrde da je ceo postupak nedemokratski i da utire put takozvanim "republikanskim dinastijama" u arpskom svetu. Sinovi su glatko nasledili očeve u monarhijama Jordanu, Maroku, Bahreinu i Kataru, ali sada se na velikoj političkoj sceni pojavljuju i "naslednici" iz republika: irački predsednik Sadam Husein lansira sinove Odaja i Kusaja, egipatski predsedsednik Mubarak promoviše mlađeg sina Gamala, predsednik Jemena Ahmed Ali Abdulah Saleh uvodi sina Ahmeda, a libijski lider Moamer Gadafi ustoličuje na visoke funkcije dvojicu sinova Sefa Al-Islamna i Al-Saadija.
"Bizarno je da u čitavom nizu ovih zemalja, koje su nominalno republike, sa oca vlast prelazi na sina. To pokazuje koliko su slabe političke institucije i koliko je politika personalizovana", komentariše najnovija zbivanja Viljem Kant, profesor na Virdžinija univerzitetu koji je učestvovao u egipatsko-izraelskim mirovnim pregovorima 1978.
MLAD
I MODERAN: Dr Bašar Asad se spremao za
mirnu karijeru očnog lekara kada je 1994, posle iznenadne smrti svog
starijeg brata Basila koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći, pozvan da
se iz Londona vrati kući da bi počeo da se priprema za očevog
naslednika.
Bašar je zamenjivao oca u brojnim diplomatskim misijama, a na domaćoj političkoj sceni ovaj mladi čovek koji pored arapskog tečno govori i engleski i francuski, najviše poena je dobio kampanjom protiv korumpiranosti. Njegov otac Asad je, napomenimo, živeo u vrlo skromnoj kući, nikad se nije preselio u luksuznu predsedničku palatu.
Bašar Asad je moderan mlad čovek: između ostalog je i "haker", opsednut je idejom da i običnim Sirijcima, u gradovima, ali i selima, budu dostupni kompjuteri. Počasni je predsednik Sirijskog kompjuterskog društva, vladine organizacije koja obučava Sirijce elementarnoj kompjuterskoj pismenosti. U Siriji je do sada internet bio dostupan samo društvenoj eliti, a satelitske antene su bile zabranjene.
Bašar Asad nasleđuje zemlju koju muče sve bolesti ovog dela sveta: korupcija, posustala ekonomija, zatvorenost.
Mnogi, poput Ahmeda al-Jaralaha, glavnog urednika kuvajtskog lista "Al-Sijašah", procenjuju da Bašaru u prilog ide njegov "moderan mladalački mentalitet, spremnost na promene, sklonost globalizaciji i svetskoj kulturi".
Hafez el Asad, "lav iz Damaska" (Asad na arapskom znači "lav") je bio jedan od lidera ovog regiona koji su se najduže zadržali na vlasti: preživeo je poraz u ratu sa Izraelom 1967. Izgubio je Golan, ali se konačno dočepao vrha vlasti. Siriju je pretvorio u bastion omraze prema Izraelu. Kada je Sadat 1979. sklopio mir sa Izraelom, stavio se na čelo Fronta odbijanja okupivši oko sebe radikalne Palestince. Iako je imao panarapske ambicije, zalagao se za sekularnu Siriju, socijalističku državu svih Arapa, za povratak stare slave arapskih zemalja, za beskompromisan obračun sa zapadnim kolonijalnim uticajem, ipak, nije uspeo da postane lider svih Arapa, kao što je bio Gamal Abdel Naser. Insistirao je na "pravdenoj borbi za palestinsku stvar". Posle raspada SSSR-a, napravio je zaokret prema SAD: tokom Zalivskog rata 1991. pridružio se koaliciji protiv svog dugogodišnjeg suparnika, iračkog predsednika Sadama Huseina (protiv njega je bio i za vreme iransko-iračkog rata). Po opštem uverenju bio je ključna figura u sklapanju izraelsko-arapskog mirovnog sporazuma. Asad je počeo pregovore 1995, koji su ubrzo doživeli fijasko. Ni susret sa Klintonom prošlog proleća u Švajcarskoj nije značajnije promenio odnos snaga: Asad je insistirao na povratku čitavog Golana. Izrael se podelio oko formule "land for peace". Da li će mladi Bašar, koji nije vaspitavan da bude diktator i koji nikad nije imao neku istaknutu političku funkciju, biti dovoljno mudar, dovoljno vešt i dovoljno jak da nastavi tamo gde je njegov otac stao i da povrati Golan? Kako će se snaći u fotelji iz koje je tri decenije njegov otac autokratski vladao, često primenjujući surove mere da bi ugušio svaku opoziciju? Da li će neizbežni tokovi demokratizacije, liberalizacije, vladavine prava sada brže krenuti? Mnogi smatraju da ključno pitanje ostaje da li će smrt Hafeza el Asada usporiti ili ubrzati mirovne razgovore između Izraela i Sirije? To će tek vreme pokazati. Izraelski premijer Ehud Barak je umereni optimista: na sednici kabineta on je Asadovu smrt označio kao "kraj jedne ere":
"Suočavamo se sa novim Bliskim istokom koji tek treba da proučimo".
Izveštavajući ovih dana iz Damaska reporter CNN-a Brent Sadler nije krio iznenađenje zbog činjenice da su i on i drugi novinari, imali potpuno odrešene ruke u izveštavanju. Prvi put posle 20 godina otvoreno je mogao da izveštava "uživo, sa ulica Damaska". Iskusni analitičari kažu – dobar znak.
Slobodanka Ast
