Terorizam u Grčkoj
U čijoj je fioci pištolj
Mediji podsećaju da je pre samo mesec dana u izveštaju Stejt Departmenta o terorizmu u svetu, Grčka bila druga posle Kolumbije, da u novom američkom izveštaju "slavu" deli sa Pakistanom, kao i da je na sam dan atentata politički nedeljnik "Pondiki" objavio intervju u kojem bivši šef CIA-e Džejms Vuslei tvrdi da zna da su nekim članovima grčke vlade poznati bar neki teroristi
Atina
Život
saradnika ekonomske rubrike atinskog dnevnika "Elefterotipija"
V. G. pretvorio se u mali pakao poslednjih dana. Od kada je u četvrtak 8.
juna zazvonio telefon u trenutku dok je ulazio u kuću na povratku s
posla, uleteo je, ni kriv ni dužan, u središte jedne od
najkontroverznijih priča savremene grčke istorije – priče o
terorizmu. Od te večeri, ostao je bez privatnosti – i telefon i svaki
njegov korak bili su pod prismotrom.
Istog jutra u Atini su naime dvojica motociklista na prometnom bulevaru Kifisijas u prolazu pucala na vojnog atašea britanske ambasade Stefana Sondersa (53), koji je izdahnuo na operacionom stolu tri sata kasnije. Iste večeri, nepoznati glas je u slušalicu V. G. izrekao samo jednu adresu nedaleko od centra grada, dodavši – "U kanti za smeće". U nedoumici, zbog čega je za toliko poznat metod notorne terorističke organizacije "17. novembar", dostavljanje proglasa o atentatu ovoga puta izabran baš on, V. G. je posle izvesnog oklevanja obavestio novinu. Nisu ga ozbiljno shvatili, ali je glavni urednik ipak poslao kurira da proveri da li su zaista teroristi ovoga puta odustali od tradicije da o svom proglasu obaveste direktno list. Ispostavilo se da je informacija bila tačna, kurir je u kanti za smeće našao trinaest kucanih stranica proglasa, i javnost je bila upoznata s tim da je Sonders, navodno, stradao kao eksponent zapadne politike u NATO bombardovanju SRJ prošle godine.
Ali i bez proglasa, "rukopis" organizacije potvrđen je onoga trenutka kada su balističari konstatovali da četiri nađene čaure potiču iz poznatog pištolja kalibra 45, kojim je "17. novembar" pre 25 godina započeo krvavu seriju ubivši šefa CIA-e u Atini Ričarda Velša, a potom još sedam ljudi – dvojicu turskih diplomata i petoro Grka – policajce i šofere, izdavača i bankara.
METODI: Druga tehnika koju organizacija koristi je ispaljivanje protivtenkovskih raketa iz priručnih instalacija, uključujući kanalizacione cevi. Rakete – 60 na broju –1989. su ukradene iz vojnog skladišta, a do sada nije iskorišćena ni polovina. Treći metod – izazivanje eksplozija – primenjuje se najčešće kada su vozila u pitanju, bio to automobil žrtve, ili američki vojni autobus.
Teroristička organizacija koja nosi naziv po datumu kada je 1973. godine pukovnička hunta tenkovima slomila studentski protest u Atini, za četvrt veka ostavila je trag u 70 akcija. Neke su bile simbolične, kao na primer raketa na TV stanicu, ili raketiranje nemačke pivare, privatizovane grčke cementare, kancelarije EU – sve bez žrtava, ali sa porukom o "antiimperijalističkim stavovima" organizacije ekstremno levičarske ideologije.
Bilo je i neuspešnih pokušaja likvidacija probranih meta, a među "uspešnim", Sonders je 21. žrtva. Obrazloženja iz proglasa bila su na istoj ideološkoj liniji: 1991, na primer, "17 N" ubio je američkog vazduhoplovnog narednika Ronalda Stjuarta na službi u tadašnjoj američkoj bazi "Helinikon" u Atini, i objavio da će nastaviti "likvidaciju profesionalnih ubica (...) sve dok i poslednji američki plaćenik ne napusti našu zemlju, i dok poslednji turski vojnik ne napusti Kipar". U širem kontekstu, to je bila borba "američkog imperijalističkog neokolonijalnog rata protiv Iraka i zemalja trećeg sveta", čiji je pravi cilj "nametanje američkog poretka u regionu (...) radi kontrole proizvodnje nafte".
Ideološki zaokret zabeležen je 1994, pošto je ubijen savetnik turske ambasade Omer Haluk Sipahioglu: na osnovu analize proglasa, grčka služba bezbednosti zaključila je da je organizacija "napustila levičarske stavove" i da u "više populističkom tonu skreće ka nacionalizmu", uz "očite napore za eksploataciju patriotizma".
MOTIVI:
Sipahioglu je pao kao navodna žrtva licemerja Zapada koji je za etničko
čišćenje optuživao i vazdušnim napadima kažnjavao samo bosanske
Srbe, dok je podržavao istu takvu politiku Turske prema Kurdima, tvrdila
je, ukratko, organizacija u tom proglasu. Utoliko ne treba da bude iznenađenje
što se i povodom poslednjeg ubistva spominju Srbi, ali to ne treba da
bude primljeno "zdravo za gotovo".
Jer, kako je već prvog trenutka ukazao i sam premijer Kostas Simitis, ovoga puta je na glavnom udaru bio ugled Grčke koji je u usponu na međunarodnoj sceni, uoči prijema u Evropsku monetarnu uniju 2001. i Olimpijade 2004. "Tajming" napada se otvoreno povezuje sa previše "slučajnosti da bi bile slučajne", i još jednom zvaničnici upiru prstom u "strane centre destabilizacije", a mediji podsećaju da je pre samo mesec dana u izveštaju Stejt Departmenta o terorizmu u svetu, Grčka bila druga posle Kolumbije, da u novom američkom izveštaju "slavu" deli sa Pakistanom, kao i da je na sam dan atentata politički nedeljnik "Pondiki" objavio intervju u kojem bivši šef CIA-e (1993-95) Džejms Vuslei tvrdi da zna da su nekim članovima grčke vlade poznati bar neki teroristi. Neefikasnost u borbi protiv terorizma – što je i glavna američka kritika – potvrdio je i sam vladin predstavnik Dimitris Repas, dodavši, međutim da je nesporna politička volja Atine da suzbije terorizam. Ona će u narednom periodu biti potvrđena time što će Grčka na insistiranje Vašingtona napokon potpisati tehnički sporazum o policijskoj saradnji i što će uneti izvesne "marginalne" izmene u zakonski okvir za suzbijanje terorizma, kako bi dala veća ovlaštenja sudskim i organima gonjenja.
Analitičari unapred upozoravaju da će veća ovlaštenja policije ići na uštrb demokratskih prava i građanskih sloboda, teško izvojevanih tokom četvrt veka postojanja grčke demokratije (od pada hunte 1974), dok će bilateralni sporazum "napraviti od grčke policije ekspozituru FBI-a", kako tvrde cinici.
U nastojanju da pre svega stranim "posmatračima" pokaže odlučnost i političku volju, vlada namerava da pitanje borbe protiv terorizma uvrsti u prioritete, zajedno sa socijalnom politikom i Olimpijadom. "Treba razbiti indiferentnost, aktivirati lokalne zajednice – od naselja do naselja, borba protiv terorizma treba da postane svakodnevni posao građana", tvrde vladini izvori. I time se još jednom zatvara krug – s jedne strane načelnim osudama i izrazima žaljenja, upiranjem prsta u "međunarodni" terorizam, a s druge prebacivanjem odgovornosti za tako specifičan zadatak na – građane!
GNEV: Da bi bilo jasnije u kakvom okruženju vlada najavljuje takve mere, bilo je dovoljno gledati grčke TV stanice koje su opširno slikom pokrile vikend bivšeg konzervativnog premijera Konstandinosa Micotakisa po brdima i gorama rodnog Krita – prvo je malo šišao ovce u svojoj izbornoj jedinici, a onda su njegovi brkati glasači po starom običaju zapucali – ali kalašnjikovima, koji teško da se mogu ubrojati u lovačko oružje.
Utoliko je razumljiv gnev onih koji su spremni da na ulicama brane svoja demokratska prava, a protiv proširenja ovlašćenja policije, uz argumentaciju da se ne sme dopustiti da ceo narod plaća nespremnost ove i bivših vlada da sprovode već postojeće zakone. Jer, uprkos prebacivanju odgovornosti za borbu protiv terorizma na kolektivni međunarodni teren, s jedne, i na civile, s druge strane, i dalje ostaje bez odgovora pitanje: kako to da za 25 godina postojanja "17. novembra" niko nije uspeo da uđe u trag toj organizaciji? Kako to da niko od nadležnih nije podneo ostavku posle ubistva Sondersa?
I tu se stiže do zaludnih spekulacija o tome ko se u stvari krije iza "17. novembra", za koji se veruje da potiče iz oštro politizovane atmosfere druge polovine sedamdesetih godina u Grčkoj. Mala, zatvorena grupa militantnih antihuntističkih levičara koji nisu prihvatili demokratizaciju u vidu čvrste konzervativne desnice "oca nacije" Konstandinosa Karamanlisa? Oruđe stranih službi? Egzekutori po ugovoru, koji se kriju iza anahronog ideološkog paravana? "Unutrašnja stvar" po opštem priznanju jake para-države? Ili sve to zajedno? Ma koje objašnjenje da je po sredi, ostaje činjenica da je kontinuitet organizacije potvrđen bar istim pištoljem, i da se još uvek ne zna u čijoj fioci čeka (nekad nekoliko godina) na sledeću egzekuciju.
Sonja Seizova
Desetak različitih
Osim "17. novembra", u Grčkoj je od 1975. aktivno desetak drugih terorističkih organizacija čiji je ukupni dosadašnji bilans oko 60 ubistava, više od 250 ranjavanja i oko 400 bombaških napada – bilo povezivanjem konzervi sa gasom ili korišćenjem mnogo profesionalnije opreme. Među njima su Revolucionarna narodna borba (ELA), Anti-vojna borba, Grupa revolucionarne narodne solidarnosti, Antidržavna borba, Revolucionarna organizacija "1.maj", Revolucionarna solidarnost, Revolucionarna jezgra. Neke od njih se udružuju (ELA i "1. maj" od 1992. nastupaju kao ELA), članovi jednih prelaze u druge ili ih formiraju, a po nekim verzijama ELA je u stvari organizacija-majka "17. novembra", formiranog po nalogu međunarodnog teroriste Karlosa.
Uzimala – davala
Antiteroristički zakon donesen za mandata vlade konzervativaca, četiri godine nakon pada hunte 1978, zabranjivao je, između ostalog, i objavljivanje proglasa terorističkih organizacija. Demonstrirajući borbu za demokratiju, glavni urednici najtiražnijih atinskih novina su početkom devedesetih prihvatili da odu u zatvor zbog objavljivanja proglasa "17. novembar".
Početkom osamdesetih taj zakon je ukinula socijalistička vlada PASOK-a (koja je prvi put dovela levicu na vlast u Grčkoj), 1990. ga je vratila konzervativna Nova demokratija, da bi bio ponovo ukinut za vlade PASOK-a.
A kao ilustraciju za to šta mogu doneti zakonske promene – još jedna slučajnost – dan posle atentata i u jeku najava zakonskih promena, atinska TV stanica je emitovala film "U ime oca" Džima Šeridana, u kojem previše ažurne engleske vlasti na osnovu novog antiterorističkog zakona pritvaraju i potom osuđuju nevine Irce.
