Adis Abeba
Kolekcija
Za
afričke prilike Sebatu Gebre Jesus ima neobičan hobi. On je, naime,
kolekcionar, i nedavno je u Adis Abebi otvorio prvi privatni muzej u kome
je izložio svoju zbirku. Ono što privlači najveću pažnju posetilaca i
ljubitelja rariteta jesu lični predmeti bivšeg etiopljanskog vladara
Haila Selasija. Danas osamdesetogodišnjak, gospodin Gebre Jesus veći deo
života proveo je blizu centra moći u Adis Abebi. Njegova sestra bila je
udata za ličnog carevog šofera, a Haile Selasije ga je zbog te okolnosti
školovao. Sebatu se pokazao kao darovit učenik i ubrzo je savladao
engleski, italijanski i francuski. Čak je caru Selasiju prevodio sa
engleskog pravne tekstove i knjige.
Umesto da ostane član vlade tokom vladavine Haila
Selasija, Gebre Jesus izabrao je da bude jedan od njegovih baštovana. Ima
i mnogo fotografija na kojima se vidi kako se car odmara u prekrasnom
vrtu, a u kolekciji se nalazi i stolica za ljuljanje od bambusa u kojoj je
Haile Selasije rado dremao. U muzeju se nalazi još i carev barokni nameštaj,
ali i bizarni predmeti koji nemaju nikakve veze sa carskom palatom, kao što
su dva punjena krokodila i jedna prašnjava preparirana hijena. Ima i
dosta gelera od italijanskih bombi. Zbirku je dopunjavao decenijama, a
kupovao je sve što bi mu se dopalo, bilo u engleskim antikvarnicama, ili
pijacama po zapadnoj Africi. G. Gebre Jesus ne može ni da se seti kada je
počeo da skuplja stvari. Kaže da vrednost predmeta nikada nije bila za
njega glavni kriterijum. Ono što je odlučivalo prilikom kupovine neke
stvari bilo je isključivo to koliko mu se predmet sviđao. U njegovoj
zbirci nalazi se luster iz carske palate, ali i oštećeni afrički
bubnjevi. Poseduje i jednog Monea, ali i hrpu starih fotografija nepoznate
dece. "Svi su mi ovi predmeti podjednako dragi, oni su mi kao
prjatelji", kaže Gebre Jesus.
N'Đamena
Naftovod
Svetska banka odobrila je sredstva za izgradnju naftovoda dugačkog oko 1000 kilometara koji bi prolazio od 300 novih naftnih izvora u Čadu, kroz Kamerun, do Atlantskog okeana. Procenjeno je da izgradnja naftovoda treba da košta preko 4 milijarde dolara, a najveći deo troškova snosiće američki naftni konzorcijum Exxon Mobil. Svetska banka uložiće 200 miliona dolara. Stručnjaci koji su se izborili za finansiranje ovog kontroverznog projekta kažu da bi u narednih 25 godina Čadu donosio više od 2 milijarde dolara godišnje, a Kamerunu oko pola milijarde.
Organizacije za očuvanje okoline oštro su
kritikovale Svetsku banku zbog naftovoda, i tvrde da će njegova izgradnja
ugroziti afričke prašume, retke vrste i afrička plemena čiji opstanak
zavisi od lova divljači koja nastanjuje afričke prašume kroz koje bi
naftovod prolazio. Najugroženiji biće Pigmeji. Kritikama su se pridružile
i međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava zbog toga što će
od naftovoda korist imati režim u Čadu, poznat po brutalnom ugrožavanju
osnovnih ljudskih prava..
Rio de Žaneiro
Boja i nijanse
Brazil
se odavno dičio rasnom jednakošću, a postojeće razlike u društvenom
statusu pripisivale su se ekonomskim, a ne rasnim uzrocima.
Nedavne studije, međutim, pokazuju, da je slika o rasnoj harmoniji daleko od realnosti. Istraživanja su otkrila da se, uprkos velikoj rasnoj raznolikosti, brazilski Crnci nalaze na dnu društvene lestvice. A svaka nijansa boje kože ima u Brazilu određenu društvenu konotaciju.
Tek odnedavno, reklame na televiziji obraćaju se i crnoj populaciji, štampaju se posebni časopisi, a majice sa natpisom "100 odsto crn" postaju sve popularnije u zemlji u kojoj se samo 51 odsto stanovnika izjašnjavaju kao belci. Državne statistike pokazuju da se svega 2 od sto mladih crnaca upiše na fakultet, da od ukupog broja nepismenih (20 odsto) polovinu čine crnci.
Smrtnost je dvostruko veća među crnom populacijom, a otkriveno je da iz rasnih predrasuda policija "puca da bi ubila" gotovo svakog Crnca na koga se nameri. Činjenica je da rasističke organizacije nikada nisu postojale u Brazilu, niti je postojala zvanična segregacija. Ali, istraživanja pokazuju da postoje jake rasne predrasude prema crncima, i da su one proizvod različitih društvenih i ekonomskih faktora. Rezultati su delovali otrežnjujuće za brazilsko javno mnjenje, pa je sada pitanje rasizma u Brazilu postalo deo nacionalnog političkog problema. Pre nekoliko godina Crnci se nisu pojavljivali na televiziji, jer bi se uvek povezivali sa kriminalom, ili sa prljavštinom, s obzirom na to da uglavnom ova populacija naseljava favele", kaže profesor na Univerzitetu u Sao Paolu Antonio Serđo Guimaraeš. "Sada se to menja." U skladu sa tim, i policajci su dužni da pohađaju obuku iz oblasti ljudskih prava, nakon saznanja da crni deo populacije često plati visoku cenu rasnih predrasuda "boraca protiv kriminala".
