Vreme broj 493, 17. jun 2000.

Lektori "Vremena" (+ Ljubomir Živkov) imaju pitanje za gđicu Nikolić: kako biste Vi autentično preneli nešto što ste videli ili čuli, a što nije baš po pravilima književnog jezika, u nekakvoj pisanoj formi a da od toga ne napravite mrtvu, bezbojnu parafrazu (navijače ne zanima glagolski način imperativ, pogotovo ne kad pevaju na stadionu)?

Da vas podsetim: parola koja vas je ozlojedila bila je napisana pod navodnicima, a lektori "Vremena" NE OPISMENJAVAJU doslovno prenete tuđe reči, tuđe tekstove, izvode iz tuđih knjiga, sa tuđih transparenata, tuđih parola... Pogotovo ne u tekstovima Lj. Živkova i D. Todorovića. A eto, mogli ste u prošlom broju ("Apel..."; Vreme 491, str. 5) da nađete jednu pravu, krupnu gramatičku grešku, jedan podnaslov u kome piše: "Da mi, građani Beograda ne BI bili žrtve, a vi koji upravljate Beogradom da se ne BI pretvorili..." (velika slova S.M.) – što je, s aspekta pismenosti, nedopustivo. Budite kreativni i jezički gipki tamo gde to traži priroda napisanog, a spočitavajte nam greške koje to zaista jesu. Na kraju, lepo je što se pojavljuju pisma koja svedoče da jezik nekoga ovde ipak i još uvek zanima. Pogotovo ako je taj neko naš čitalac.

S poštovanjem, Staša Mijić, lektor "Vremena"

Gradnja imidža
"Izvinjenje i upozorenje"; "Vreme" br. 492

Javljam se ponovo jer mi namera nije bila da g. Đilasa "trpam u isti koš" s onima koji su politiku sumnjivo unovčili, a pogotovo ne da ga vređam. Od onih sam koji su bili naklonjeni mladom lideru SP'92.

Hteo sam samo da mu skrenem pažnju da treba pažljivo graditi imidž, pogotovo ako se obraća onima koji "nisu budale" i ako postoji namera ponovnog bavljenja politikom (tekst D. Đilasa bio je potpisan sa "trenutno politički neangažovan").

Zaista nisam želeo da budem zlurad ali, objektivno gledano, politička nepodobnost mladih ljudi (naravno, ako se niste rodili u Sijera Leoneu, recimo) donosi u životu više koristi nego štete. Stoga sam siguran da je i supruga g. Đilasa, mada on situaciju sa njenim diplomskim navodi kao njihovo zajedničko loše iskustvo (što je na prvi pogled i u datom trenutku verovatno i bilo), prošla kasnije znatno bolje od mnogih koji su glatko diplomirali te godine. Formalna neprijatnost na jednoj režimskoj visokoškolskoj ustanovi, a politički obojena, koristan je podatak u svačijoj biografiji.

Prosto, ne iznosite argumente koji više zvuče nego što znače, i s kojima, uostalom, pametan čovek mora računati kad reši da izađe iz anonimnosti.

Željko Roje, elektronskom poštom

prethodni sadržaj naredni