Intervju: Ljuba Popovi�
Srbija na ivici
Kad vidim da je �itav intelektualni svet danas u
opoziciji, da napada sistem, da je doista redak intelektualac koji ne osu�uje
re�im, moram da priznam da ne mogu da u�estvujem u tom op�tem urlanju
Povod
ovom razgovoru je izlazak iz �tampe knjige Ljuba
Popovi� � Odiseja jedne senke, u izdanju nakladne ku�e Gradac
(�a�ak, urednik Branko Kuki�). U knjizi nailazimo na 12 reprodukcija u
prirodnoj veli�ini i kao uvod, nadahnuti tekst Jovice A�ina. Vidim da
ste zadovoljni rezultatom.
"Napor koji je ulo�io
izdava�, Branko Kuki�, i cela ekipa, Mile Grozdani� kao dizajner, �tamparija
�igoja, top�iderski Zavod za
izradu nov�anica i, naravno, pisac popratnog teksta, Jovica A�in, dao je
ploda i dobili smo knjigu zaista dobrog kvaliteta. Svaki susret s drugima
koji hodaju meni nepoznatim lavirintima slike za mene je dragocen. Jovica
A�in je u susretu s mojih 12 slika na�eo pitanje mikrokozmosa, i njegovo
lutanje za senkom slika dalo je literarno-poeti�an tekst retke
inspiracije", ka�e za "Vreme Ljuba Popovi�.
U Parizu ste trideset i �est
godina. Francuzi rabe ba� tu znamenku i u zna�enju ne�ega �to je puno,
mnogo, neodre�eno veliko.
Da, i trideset �est godina jeste puno, to je �itav jedan �ivot. No,
za sve to vreme redovno sam odlazio u Jugoslaviju, u Valjevo ili Beograd,
naro�ito u zadnjih petnaestak godina, tako da kontakt nikada nije bio
prekinut. Zbog tog dvostrukog koloseka, �ini mi se da mogu re�i, a da ne
bude pretenciozno, da poznajem i pratim doga�aje koji su se zbili, ili
zbivaju na na�im prostorima, ali i stanje i razvitak zapadne
civilizacije, kulture i dru�tva. No, pre nego �to po�nemo razgovor o
temama koje vas zanimaju, hteo bih re�i nekoliko re�i o sebi, pre svega
zato �to ima mnogo mladih koji me ne poznaju dobro, ili tek povr�no, na
osnovu onoga �to se s vremena na vreme objavi u na�oj �tampi. �iveo
sam u Beogradu u te�kim uslovima, kao i svi studenti tada, u vreme Josipa
Broza. U Pariz nisam oti�ao iz politi�kih razloga. Bitno je da istaknem,
da u vreme Brozove Jugoslavije nikada nisam bio �lan Komunisti�ke
partije, za razliku od mnogih koji se danas bave politikom. Istovremeno,
tu sam komunisti�ku partiju smatrao normalnom pojavom, protiv koje se
trebalo, i moglo, boriti. Ali, ponavljam, u Pariz nisam oti�ao iz politi�kih
razloga, ve� zbog toga da ne�to nau�im i ne�to saznam. To je prvo.
Drugo, spadam u ljude koji ne prave kompromise. Stigao sam u Pariz kad je
apstrakcija bila u punom jeku � o �emu mo�emo kasnije ne�to re�i �
ali nisam pristao na nagodbe i pogodbe trgovaca. Svih tih trideset i �est
godina radio sam ono �to sam smatrao da je moj zadatak na planu
slikarstva. S druge strane, ili bolje re�i, iz drugog ugla, spadam u
ljude koji ne voze automobil. Hvata me u�as od dana�nje civilizacije
koja punom parom uni�tava �ivotnu i prirodnu sredinu. Nikada u �ivotu
nisam stavio ni odelo, ni ma�nu... Nisam, dakle, pravio kompromise ni kad
su bili odlasci na va�ne prijeme i kad je bilo va�no ostaviti o�ekivani
utisak. Sa svojih dvadesetak godina, kajakom sam obi�ao �itav Jadran. I
danas, u �ezdeset i �estoj godini rado vozim kajak, na�alost, po nekim
drugim obalama. To je neka vrsta skice za autoportret. A �to se ti�e
nekih drugih stvari, hteo bih naglasiti da smatram da je kultura daleko
iznad i va�nija od politike. Kad govorim o tim nekim stvarima, poku�avam
da budem objektivan. I "Vreme", list za koji pravimo ovaj
razgovor, neka nastavi tra�iti zlatnu sredinu i objektivnost, jer time
samo dobiva u svemu. Potrebno je smiriti navija�ke strasti i poku�ati da
se pomogne, onoliko koliko se mo�e, da ta na�a dr�ava iza�e nekako na
kraj sa svim tim neda�ama koje je sale�u.
Va�e su slike u poznatim
galerijama svijeta. Kako biste boravak u Parizu ocijenili sa te strane: sa
strane osobne afirmacije kao umjetnika?
Trebalo bi, kao prvo, naglasiti da mi malo patimo od mitomanije, �esto
se u pisanju preteruje. Trebalo bi imati dozu realizma, znati ta�no gde
se nalazimo. Jednom sam to ve� rekao, mi nismo u podsavezu, ali nismo ni
na vrhu prve lige. Zna�i, negde smo dole, u dnu te prve lige, i borimo se
za opstanak. U Parizu ima �itav niz umetnika, znam ih bar desetak, iz
moje generacije, generacije izme�u �ezdeset i sedamdeset godina, �to iz
inostranstva, �to Francuza, koji bi, jer su istrajavali na svom putu i
stvarali delo sa prepoznatljivom sopstvenom logikom, kroz godinu dve,
trebalo da preuzmu kormilo, ukoliko u njima jo� bude snage. Me�u tom
generacijom ima i slikara Jugoslovena, Italijana, ima Francuza, jedan s
Islanda, ima Nemaca i Belgijanaca. Tako da se ta na�a pozicija dr�i.
Uspevamo da �ivimo od onoga �to radimo, a to je, po meni, va�no za
jednog slikara, da mo�e da �ivi od onoga �to radi, ne prave�i
kompromise. To zna�i da ne pristaje na mode, da ne pristaje na ukus
publike, nego da jednostavno svojim stavom, svojim slikama, poku�a da
nametne sam svoju modu, da tako ka�em.
U Parizu je u isto vrijeme �
koju godinu ranije, koju kasnije � stigla skupina afirmiranih
jugoslovenskih umetnika, Dado, Petar Om�ikus, Bata Mihajlovi�, Vlada
Veli�kovi�... �to je, po vama, prednost, a �to hendikep, boravka i
stvaranja u umjetni�kom sredi�tu kao �to je Pariz, koji name�e svoje
kanone, svoju tradiciju, pa i svoju borbu protiv tradicije, a u usporedbi
s va�im kolegama koji su svoje stvarala�tvo nastavili na tlu biv�e
Jugoslavije, Lubarda, Murti� i drugi...
Da bih odgovorio na to pitanje, moram da se vratim u vreme kad sam bio
u Beogradu. Jugoslavija je, iako komunisti�ka, tada bila otvorena zemlja,
jedina � za razliku od svih ostalih isto�no-evropskih zemalja � koja
je odr�avala kulturne veze sa Zapadom. To bi mogla biti posebna tema za
razgovor. Poljaci, Rumuni, Bugari, Ma�ari, pa �ak i Rusi � nisu uop�te
prisutni u Moderni. Za njih je Moderna bila tabu. Svakako, postojala je
ruska Moderna, u po�etku, s grupom slikara koja je od Maljevi�a do
Kandinskog napravila veliki boom
u Moderni, naro�ito apstraktnoj. Me�utim, danas kad posmatrate, svi ti
slikari iz zemalja koje su bile iza gvozdene zavese jednostavno ne postoje
u Parizu. Mi u Beogradu, prelistavaju�i �asopise koji su stizali za na�u
Akademiju: Quadrum, Arts � mi
smo to �to se de�avalo na Zapadu, u takozvanom pokretu Moderne, smatrali
nekim �udom. Kao da je u pitanju bio kompleks ni�e vrednosti. No, kad do�ete
ovde, kada se suo�ite s ovim svetom, kada po�nete da �ivite na ovim
prostorima, taj kompleks nestaje, i �ovek zapo�inje borbu na terenu i,
jednostavno, ima manje respekta i straha prema tom �to se de�ava na
Zapadu. Naravno, bile su dve generacije � generacija Petra Om�ikusa,
Bate Mihajlovi�a, i njihovih supruga, Kose i Ljubinke, tu su, me�u
njima, bili jo� Jovanovi�, Andrejevi� (kasnije oti�ao za Ameriku) i
skulptor Kne�evi�, zvani Knez, koji je nedavno umro. Ta prva generacija
je probijala put i te�ko je izlazila na kraj s Francuzima. Ali, za
razliku od na�ih predratnih slikara koji su do�li u Francusku, mislim tu
na Konjovi�a, �umanovi�a, Marka �elebonovi�a i Mila Milunovi�a, oni
su nekako �iveli pod jakim uticajem francuskog slikarstva i francuskog
impresionizma, trpeli su sna�an uticaj apstrakcije, iako su svi oni bili
figurativci. I to se vidi na njihovim slikama u Narodnom muzeju, i na
svemu onome �to su posle toga radili. Bata Mihajlovi�, Petar Om�ikus i
ta grupa uneli su jednu sve�inu u francusku �kolu, ali pod sna�nim
uticajem te francuske apstraktne �kole. Imali su dosta muke da iznesu na
videlo svoj umetni�ki kredo. Moja generacija: prvi je tu do�ao Dado, pa
To�kovi�, posle sam do�ao ja, Veli�kovi�, i drugi. No za nas trojicu,
Dadu, Vlada i mene, problem je bio �to smo prakti�no do�iveli strujni
udar, izme�u onoga �to smo nosili u sebi, kao mulj, i zapadne,
kultivisane civilizacije, s njenim sopstvenim slikarskim zakonima. Na na�u
sre�u, uspeli smo sa�uvati taj mulj, da poprimimo eventualno neke eti�ke
i estetske vrednosti Zapada, ali taj elektri�ni udar smo izdr�ali, i ve�
trideset i ne�to godina borimo se za neke svoje ideje, koje su delom
suprotne zapadnom razmi�ljanju i na�inu slikanja. �ini mi se, da nismo
izgubili tu prvobitnu energiju, i da i dalje poku�avamo da ostanemo
svoji.
Nikada nam umjetnost nije bila
potrebnija nego danas, umjetnost kao bijeg ili lijek od istine i
stvarnosti. No, ona je u dubokoj krizi, pa ni samoj sebi ne mo�e pomo�i,
a okolo nas pusto�i produktivizam, hedonizam kvantitativne potro�nje,
nizak vodostaj du�evnog i �uvstvenog �ivota. Kako to do�ivljavate?
Pa �itav XX vek je veoma destruktivan vek. S jedne strane destrukcija,
s druge umno�avanje. To zna�i da je XX vek polako ali sigurno napu�tao
duhovnu sferu i ulazio u nezaobilazni proces konzumacije. Na tom planu mo�e
se najbolje pro�itati najve�i slikar XX veka, Pablo Pikaso. Kad
pogledate njegovo delo, na po�etku, ono je klasi�no, ima izvanredne
vrednosti, naro�ito njegov plavi roze period, ima i neke stabilnosti.
Problem kod Pikasa je bio u to vreme problem ljudske tragedije, i
sirotinjstva, da tako ka�em, �to se vidi iz tih ispijenih likova,
klovnova, iz atmosfere koju je verovatno doneo sa sobom iz �panije. Me�utim,
kako je vreme prolazilo, ako posmatrate njegov opus, njegov se rad sve vi�e
ubrzavao, proizvodnja se pove�avala, kao �to se pove�ava na primjer
proizvodnja konzervi, ili bilo �ega drugog u dana�njem produkcionisti�kom
svetu. Duhovno je polako i��ezavalo s njegovih slika, i pojavio se ma�ioni�ar
koji je veoma ve�to pravio i do dve-tri slike svakog dana. Ja sam u
jednom mom nesre�nom intervjuu jedanput bio �ak rekao da je to za mene
bio umetni�ki proliv. Mo�da je to suvi�e jaka re�, jer to je stvaralac
koga XX vek ne mo�e mimoi�i, ali moram da ka�em, da od Pikasa ni�ta
nisam nau�io, sem optike. Ne znam da li je to moja ili njegova gre�ka.
No, u tom Pikasu, iz te faze, ne vidim ni duhovno, ni unutra�nje
nabijenog tenzijama. Vidimo kako se polako u XX veku pojavljuje
destrukcija slike, da bi to kasnije, kod manjih kalibara od Pikasa,
poprimalo groteskne razmere i bilo dovedeno do apsurda: slu�aj Manconija
koji je zavr�io tako �to je izlagao svoja sopstvena govna, zape�a�ena,
valjda da manje zaudaraju, a posle njega je za taj period interesantan Iv
Klajn, koji je farbao �ene u plavo i valjao ih po platnima, da bi kona�no
stigli do Endi Verhola, koji se pretvorio u pravu industriju i nekakav
egzibicionizmom, i Bojsa, koga su Nemci izmislili da bi konkurisali
Amerikancima, i koji je predmete oko sebe umotavao u nekakvu �oju.
Naravno, tu bi se mogao smestiti i Mi�el �urnijak, koga sam poznavao, i
koji je pravio spiritisti�ke seanse tako �to je svoju sopstvenu krv
ubacivao u kobasice � Francuzi to ka�u boudin,
mislim da je na na�em jeziku to bolje re�i krvavica � i tu krvavicu
posetiocima delio na otvaranju kao naforu. Oni, naravno, nisu znali �to
jedu, da se u toj krvavici nalazi krv autora. Nakon tih ekstremnih slu�ajeva
koje vam navodim, XX vek zavr�ava s bombe-artom,
famoznim bombardovanjem Jugoslavije, na na�in koji je naprosto istovetan
s hepeningom. Svi ti egzibicionizmi, hepeninzi i destruktivni vid XX veka
kod mene su stvorili neku vrstu alergije. Francuzi ka�u contre-courant,
�to bismo mi rekli uz dlaku. Suprotno svemu tome, ja sam svoje stvaranje
posvetio unutra�njem raspolo�enju, unutra�njim porivima, poku�avaju�i
da povratim dostojanstvo slike.
Branko Kuki� je tu konstantu u
va�em stvarala�tvu nazvao povratkom faustovskog � misle�i na to
samoosvje��enje Fausta, koji je shvatio da srlja i da usuprot dominaciji
prakti�noga uma treba afirmirati novu osje�ajnost i tra�iti izlaz iz
pakta s �avolom. No, dana�nji je pakt, rekao bih, u mirenju s
hegemonijom, i vi�e nego hegemonijom, jer hegemonija pretpostavlja bar
nekakav otpor, borbu, s apsolutnom vladavinom jedne odre�ene ljestvice
ne-vrijednosti. �to je jo� gore, sve se to zbiva u nekada demokratskom
tradicijom duboko zaoranom prostoru, pa se stje�e dojam da demokracija
danas samu sebe ukida, uvjerenjem da je pobjedni�ka, i da samom �injenicom
da je pobjedila vi�e nema potrebe da se dokazuje, te se prosto name�e
kao jednoumlje, to�nije neumlje. Kako do�ivljavate ovaj paradoks?
Problem koji se tu postavlja jeste onaj koji je u svoje vreme postavio
Pol Gogen: Ko smo, �ta smo i kuda idemo? U bezna�u koje se u �oveku ra�a,
i nu�no ra�a, pred neizmerno��u kozmi�kog prostora, on nema onu pomo�
koju mu je dugo pru�ala religija, koja je stvarala neku iluziju, govorila
mu o tome da postoji �ovek-bog, neka veza izme�u �oveka i Boga. Danas
na pragu XXI veka ona bledi, jer �ovek vi�e ni u �ta ne veruje. Postoje
oni koji poku�avaju da veruju, ali mislim da se toj situaciji ne mo�emo
odupreti trikovima i samozavaravanjem. Bog moje majke, Onaj koji je �iveo
na oblacima, nije i bog koji mo�da odnegde diriguje celim ovim kozmi�kim
mehanizmom, oni su veoma razli�iti. Drugi faktor je taj da polako nestaje
i umetnost, ono �ime se bavila suptilna du�a, zahvaljuju�i pre
spomenutoj destrukciji. Zamenjuje se ma�inama, kompjuterima, i nekim
novim programima koji �oveka sve vi�e udaljavaju od senzibilnog na�ina
razmi�ljanja i njegove unutra�nje pri�e, koja je, u svakom slu�aju, za
mene kao slikara, umetnika, najzanimljivija. Ipak, odgovori na bitna
pitanja, na skrivene tajne, trebalo bi da budu u nama. Evo male
ilustracije, nije to moj obi�aj, ali navodim ovu re�enicu iz Velike
antologije fantastike: "Posle nemo�nog �oveka-boga,
iskasapljeni �ovek-mesto: umetnik se vi�e ne obmanjuje kad je smisao
njegovog dela u pitanju. Ne tr�i za banknotama, izra�ava se autenti�no,
stvara likove koji su steci�ta njegovih poriva (uklju�uju�i i one
najagresivnije) i tu se nesporazum za�inje". U trenutku kada se
nalazim pred belinom platna, po�injem da postavljam pitanja i tra�im
odgovore na Gogenovo pitanje. No, filozofiji, filmu, pozori�tu,
literaturi i slikarstvu nedostaje danas zajedni�ki imenitelj. Slikarstvo,
ono dana�nje, nije vezano sa stvarno��u, sa stvarnim strahom �oveka.
Ako to pitanje ponovno postane aktuelno, ako do�e na videlo, na dnevni
red onih koji se bave kreacijom, bit �e i neke nade za budu�e stvarala�tvo,
za umetnost.
Srbiju vidite kao prostor na
kojem se reflektiraju Istok i Zapad i njihovi utjecaji. Kako vidite ovaj
problem na relaciji Pariz-Beograd?
Pa pre nego �to poku�am da odgovorim na to pitanje, rekao bih da se
Srbija nalazi na ivici �ileta. To je slovenski narod koji je s vremena na
vreme trpio te uticaje Zapada. Nosimo neke taloge, neku te�inu slovenske
du�e, koja dakako, poti�e iz velikih ruskih prostora, polako se odvaja i
ide prema jugu. Nije �udno da se taj prostor zvao Jugoslavijom. Ta ju�noslovenska
plemena su na toj ivici koja je veoma opasna, i zato �to se nalaze izme�u
dveju kultura, ali ovo bi moglo biti i pozitivno, pod odre�enim
okolnostima, pozitivno je moglo biti samo u celini, kad je postojala ta dr�ava
koja je bila stvorena nakon Prvog svetskog rata i zvala se Kraljevina
Srba, Hrvata i Slovenaca. Posle toga, dolaskom Broza, odr�ala se, na sre�u,
i jedno vreme, kao celina. Ja nisam ro�en na politi�kom, nego na
kulturnom prostoru koji se zvao Jugoslavija. Moje obrazovanje je
obuhvatalo sve krajeve te zemlje. Tu Jugoslaviju sam gotovo celu obi�ao
� napomenuo sam na po�etku da sam Jadransko more pro�ao kajakom i tako
ga zavoleo � i odatle su poticali razli�iti uticaji. �itaju�i
literaturu, hrvatsku, slovensku i makedonsku, sticao sam obrazovanje koje
nije bilo isklju�ivo nacionalno ome�eno u�im prostorom koji se zove
Srbija. Po�eo sam da slikam pod uticajem nekih slika Miljenka Stan�i�a,
posebno njegove slike Mrtvo dete.
Ona je na mene, kad sam do�ao u Beograd, izvr�ila preloman uticaj.
Shvatio sam da postoji kreativnost, da postoji ne�to iza tog hodnika, te
njegove �ute svetlosti. Slede�a slika koja je na mene dosta uticala bila
je �ejkina Muzejska postavka, i
naravno, posle toga, neke slike Igora Vasiljeva, kao �to je Utopljenica. U Srbiju je sada u�la postmoderna, posebno me�u
piscima, �to nu�no nije lo�e, ali taj sukob, koji se stvara izme�u te
dve kulture, odra�ava se u politici. Tako da je politika u stvari dete
tih sukoba. S jedne strane, zapadna civilizacija, koja ima i vrednosti
koje su strane na�em �oveku, i s druge, na�a balkanska, ili slovenska
civilizacija. Me�utim, ako se na� �ovek preseli u ove prostore, i
ukoliko ima snage i inteligencije, on mo�e da odabere ono �to je
najkvalitetnije na Zapadu, �uvaju�i tu osnovu u sebi. Tako eventualno mo�e
da do�e do nekog vi�eg stepena kreativnosti. Hteo bih da ka�em i ne�to
�to mi se u ovom trenutku �ini bitno, i, ako bi mi netko i postavio to
pitanje...
Smatrajte da vam je to pitanje
postavljeno...
... za�to recimo meni nikada ne pada na pamet da kritikujem dana�nji
re�im u Srbiji? Kad vidim da je �itav intelektualni svet danas u
opoziciji, da napada sistem, da je doista redak intelektualac koji ne osu�uje
re�im, moram da priznam da ne mogu da u�estvujem u tom op�tem urlanju.
Ne �elim da u�estvujem iz prostog razloga �to mi se �ini da je Srbija
slaba i ugro�ena. Mislim da joj treba pomo�i, a pomo�i joj mo�emo ako
se ujedinimo. �injenica je da je bila bombardovana, da je pod sankcijama,
i sve to �ini da postajem nekako sentimentalan i
"antiprotivan". Ne mogu nikoga da napadam u Srbiji, nemam prosto
za to snage, niti morala. Ne mogu iz prostog razloga �to mislim da je to
nemoralno, mislim da Srbi treba da sami re�avaju svoj problem, da se
jednostavno oslobode isku�enja koje im se nudi zveckanjem novcem,
zveckanjem oru�jem, zatvaranjem granica, napadima koji vi�e nemaju
nikakvog smisla, a dolaze iz civilizovanog sveta. Taj civilizovani svet,
koji sve manje dokazuje svoju civilizovanost, naprosto se uputio bio u
nepotrebno uni�tavanje jedne teritorije, koja nije uni�tavana samo u
fizi�kom smislu, nego je i zaga�ena. Nijedan narod na svetu ne zaslu�uje
takvu egzibicionisti�ku kaznu.
Mi slikari spadamo, tako bar pretpostavljam, u one ljude koje sve
partije i frakcije poku�avaju uvesti u svoje redove. Potrebni su im
umetnici, potrebni slikari, pisci i tako dalje. Tamo mi nije mesto. U
svakom slu�aju, ne pada mi na pamet da napadam, niti da branim vlast. To
je pitanje koje me na eti�kom planu ostavlja ravnodu�nim. Osim toga, ti
koji su danas na vlasti, pre dvanaest godina su govorili suprotno.
Politika se menja. Opozicija isto tako. Ima jedan detalj koji bih hteo da
naglasim, jer ilustruje ovo �to �elim da ka�em. �ak �irak, u vi�e
navrata je u poslednju godinu dana ponovio da je Slobodan Milo�evi�
diktator, i da on s diktatorima ne�e da ima posla. Kad Srbi shvate �to
je demokratija, on �e tada da pomogne srpskom narodu. To je izjava
predsednika francuske republike. Me�utim, isti �irak odlazi na sahranu
jednog od najve�ih diktatora sveta, onog u Siriji, koji nikada nije biran
na izborima, koji je �ak i�ao dotle da postavi svoga sina na prestolje.
Zna�i, za �iraka, Asad nije diktator, diktator je jedino Slobodan Milo�evi�.
Ne ulazim je li to ta�no o Milo�evi�u ili nije, ali �injenica je da su
Srbi za tog Milo�evi�a ipak glasali, a Sirijci nisu birali Asada, ili
njegovog sina. Drugo, isti �irak prima onog ljudo�dera Kabilu � stalno
se na televiziji vrti spot gde se oni srda�no rukuju � onog koji je
pobio tolike ljude bacaju�i ih krokodilima u reke. Krokodili su postali
toliko debeli da vi�e i ne jedu ljudsko meso. �ivimo u potpunom apsurdu,
politi�kom apsurdu, kako u odnosu Zapada prema nama, tako i u odnosu nas
prema Zapadu.
Frano Cetinic
