Mirovni sporazum Etiopije i Eritreje
Dve godina besmisla
Oko 1,1 milion od ukupno 3,5 miliona stanovnika
ionako siromašne zemlje pobeglo je iz domova i sa farmi, i mnogi sada žive
u isušenim rečnim koritima, pećinama i pod prirodnim nadstrešnicama od
kamena
Šefovi
diplomatije Etiopije i Eritreje Sejum Mesfin i Hajle Voldensaje stisnuli
su jedan drugom ruku u nedelju u Alžiru, po potpisivanju mirovnog
sporazuma koji bi trebalo da okonča dvogodišnji rat. Prethodno su
diplomati Organizacije afričkog jedinstva (OAU) nedeljama trčali od
jednog do drugog, jer njih dvojica nisu želeli direktno da razgovaraju i
pregovaraju.
Pravi posao, izgradnja trajnog i stabilnog mira, tek predstoji.
Ministri su obećali da će njihove vlade da se potrude. Konačan cilj
jeste eliminacija uzroka ili povoda rata, odnosno definisanje granice,
sporne od nezavisnosti Eritreje 1993: "Bićemo verni i lojalni
sporazumu o prekidu neprijateljstava", rekao je Sejum. "Sada,
posle dve godine besmislenog rata, sigurni smo da problem ne može biti rešen
ratom", rekao je Voldensaje.
Uopšteno, sporazum predviđa trenutni prekid svih neprijateljstava,
garancije međunarodnim humanitarnim organizacijama da će njihovo osoblje
i oprema svuda imati slobodan pristup i postavljanje mirovnih snaga pod
komandom Ujedinjenih nacija u 25 kilometara dubokoj tampon zoni unutar
Eritreje, uz granicu sa Etiopijom.
Detalji, međutim, otvaraju široki prostor za sporove i natezanje –
UN bi, prvo, definitivno trebalo da se složi sa formiranjem misije, potom
bi Etiopija i Eritreja trebalo da se dogovore o njihovom sastavu, a ako i
kada misija bude na mestu, Etiopljani bi u roku od dve nedelje trebalo da
se povuku na položaje koje su zauzeli pre februara prošle godine.
Eritrejci – koji su prihvatili odredbu da povlačenje Etiopljana ne
prejudicira konačni status sporne teritorije na zapadu njihove zemlje,
kao i da tamo neće slati vojsku, nego samo civilne vlasti i lokalnu
policiju – ne veruju napadačima.
NEPOVERENJE: U svakom slučaju,
niko u Eritreji, čak ni među onima koji su čuli za sporazum (mediji u
obe zemlje uskratili su svojim javnostima vest o tome), nije bio raspoložen
za slavlje dok njihovi južni susedi drže deo njihove teritorije.
"Ne verujemo Etiopljanima, oni uvek puno obećavaju, ali nikada ne
održe reč", rekao je jedan stanovnik Asmare. "Niko u Eritreji
ne veruje da će se mir dostići. To ne može da bude tako jednostavno i
rat sigurno još nije gotov", ocenio je jedan mladi vojnik.
Mnogi u toj zemlji zato veruju da će, u mesecima postavljanja mirovnih
snaga između pola miliona sučeljenih vojnika, sigurno biti incidenata,
kao uvoda u obnavljanje rata. Inače, vojske Etiopije i Eritreje
najbrojnije su u Africi.
Strani diplomati u Adis Abebi, mada pozdravljaju primirje, upozoravaju
da je ono krhko i da je ono samo početak. "Sjajno je to što su
potpisali, ali sukob nipošto nije definitivno gotov", rekao je jedan
zapadni diplomata u glavnom gradu Etiopije.
Amerikanci, Rusi, Savet bezbednosti i generalni sekretar UN-a Kofi Anan
pozdravili su sporazum i kraj krvoprolića, obećavši dojučerašnjim
ratnicima saradnju i pomoć u nastavku mirovnog procesa.
Za početak, delegacija UN-a sa funkcionerima Eritreje i Etiopije u Alžiru
razmatra uslove za slanje misije i radi na tom planu, koji potom treba da
prođe u Savetu bezbednosti. Konačno, ako sve bude u redu, UN će na
teren poslati eksperte za utvrđivanje konačnih detalja. Prema prvim
neformalnim procenama, u tampon-zonu bi trebalo da ode između dve i četiri
hiljade vojnika.
Anan, koji se u vreme sporazuma zatekao u Kairu, rekao je da se nada da
su "vlade zainteresovane da podrže misiju i odvoje za to potrebna
sredstva". Zapadni diplomati ocenjuju da će misija biti brzo
odobrena, ali da svejedno na terenu ne može da se nađe još mesecima.
SREĆNICI:
U međuvremenu, trećina Eritrejaca suočava se sa glađu, žeđu, životom
na otvorenom i bolešću, ocenila je početkom nedelje Karol Belami, šefica
agencije UN-a za decu (UNICEF).
Oko 1,1 miliona, od ukupno 3,5 miliona stanovnika ionako siromašne
zemlje, pobeglo je iz domova i sa farmi, i mnogi sada žive u isušenim rečnim
koritima, pećinama i pod prirodnim nadstrešnicama od kamena.
Oni srećni smešteni su po izbegličkim kampovima, mada ni tamo većina
nema krov nad glavom.
Pritom se iduće nedelje u istočnoj Africi očekuje početak kišne
sezone, a sa njom će doći i strah od dizenterije, malarije, kolere i
drugih bolesti.
U logoru Barva, tridesetak kilometara jugozapadno od Asmare, oko 65.000
izbeglica može da računa na pomoć samo medicinskih sestara, od kojih
svaka obradi 300-400 pacijenata dnevno.
"Najviše ima dizenterije, od prašine i nečiste vode", kaže
šef medicinskog centra logora Josid Tespamariam. "Bez mreža protiv
komaraca i lekova uskoro se može očekivati i malarija."
Belamijeva je, po obilasku dva kampa u Eritreji, rekla da zdravlje i
opstanak stotina hiljada ljudi zavisi od međunarodne pomoći, ne toliko u
hrani koliko u drugim potrepštinama.
Prema njenim rečima, donatori Programa za hranu UN-a poslednjih meseci
dali su znatan doprinos u namirnicama, reagujući na sušu i glad u istočnoj
Africi; ali na zahtev UNICEF-a za 30 miliona dolara drugih oblika pomoći
za sada je odgovoreno sa svega šest miliona.
Boris Babić (Beta)
Krhki mir
Posle dve godine rata oko granice, desetina
hiljada mrtvih, razaranja gradova i sela iz vazduha i sa zemlje, Etiopija
i Eritreja potpisale su mirovni sporazum. Topovi su zaista utihnuli, ali
mir je krhak i moraće da preživi mesece napetosti, dok Ujedinjene nacije
ne sastave i na teren ne pošalju mirovnu misiju da razdvoji dve ogromne
vojske.
Patnja stotina hiljada raseljenih, gladnih, žednih
i bolesnih Eritrejaca, izbeglih pred nadirućom armijom Etiopije, sigurno
će da potraje znatno duže.
