EURO 2000
Fudbalski krah Anglosaksonaca
Eliminacija Nemačke, Holandije, Danske, Švedske i
Belgije već u prvoj rundi, trijumfi "latinskih Mediteranaca"
(Portugal, Italija, Francuska) i "uspon Balkanaca" (Rumunija,
Turska) svedoče o novom "poretku" u vrhu evropskog fudbala
Od specijalnog izveštača "Vremena" iz Brisela
Dosadašnjih
deset titula prvaka Evrope otišlo je u osam zemalja: Nemačka je bila
najbolja tri puta (i dva puta poražena u finalu), SSSR, Španija,
Italija, Čehoslovačka, Francuska, Holandija i Danska po jednom. Od deset
titula pet je "otišlo kući" posle prvog kruga (Nemačka, Češka,
Danska), nije bilo sigurno da će proći Španija, a Rusija, kao
naslednica SSSR-a, nije se ni plasirala za finalni deo. Kraj je još
daleko, ali zaključak se naslućuje: u vrhu evropskog fudbala nešto se
menja, snagatorski anglosaksonski stil izgubio je primat koji je prešao
na stranu Latina (uzgred, Real Madrid je osvojio Ligu šampiona), pa čak
i Balkanaca (Galatasraj je trijumfovao u Kupu UEFA), koji su svoj uspon
potvrdili prvo samim prisustvom (četiri od 16 ekipa tretira se kao
balkanske, iako se Slovenci strašno ljute kad ih smeštaju sa istočnim
susedima), a potom i plasmanom u četvrtfinale. Ostaju naravno Holanđani,
koji nisu ni Latini ni Balkanci, ali ni tipični Anglosaksonci. Za razliku
od Engleza, oni su, kao Nemci u svoje vreme, znali da čistu
"fiziku" oplemene majstorstvom i talentom jednog Overmarsa,
Bergampa, Sidorfa, Davidsa, Kokua, Zendena, Klajverta...
Odlazak kući aktuelnog prvaka Evrope (Nemačka), vicešampiona (Češka)
i jednog od dva polufinalista (Engleska), eliminacija jednog od domaćina
(Belgija), koji po prvi put u istoriji završnice evropskih prvenstava
nije prošao u drugi krug, ostavlja otvorenim pitanje šta onda da kažu
drugi, manje slavni, manje bogati, sa manjom fudbalskom tradicijom?
GOL KOJI JE SPASIO PRVENSTVO: Kada
je Filip Nevil, levi bek engleske reprezentacije, u 89. minutu meča
Engleska-Rumunija, pri rezultatu 2-2, koji je Engleze vodio u četvrtfinale,
sapleo Dorinela Moldovana i skrivio penal, mnogima je – osim naravno
Englezima – laknulo. Gol koji će koji sekund kasnije postići Jon Ganea
označio je eliminaciju ne samo Engleza već i njihovih huligana. Drugo,
izbegnut je susret koji niko nije želeo: Italija-Engleska na
"Hejselu", koji se sada zove "Kralj Boduen", petnaest
godina posle tragedije na meču finala Kupa šampiona Juventus-Liverpul,
kada je stradalo 39 italijanskih navijača. Italijanska reprezentacija je
pre meča sa Belgijom položila cveće na spomen-ploču kojom je i na
novom stadionu obeležen taj tragični 29. maj 1985.
Možda je malo preterano reći, ali taj gol Ganee možda je spasio
Evropsko prvenstvo. Umesto o engleskim huliganima, koji su, istini za
volju, na dan utakmice sa Rumunijom bili mnogo pristojniji nego uoči i
posle meča sa Nemačkom, kada ih je oko 850 uhapšeno a oko 200 odmah
vojnim avionima transportovano na Ostrvo, pričaće se ponovo o fudbalu, i
to dobrom fudbalu koji se igra u Belgiji i Holandiji. Prosek golova je
zavidan (2,3 po utakmici na prvih 20 mečeva), samo jedna utakmica završena
je bez golova (Švedska-Turska), uzbuđenja je na pretek, a toliko
preokreta ne pamti se na jednom velikom turniru. Meč
Slovenija-Jugoslavija već je ušao u istoriju, jer je naš tim sa deset
igrača za pola sata 0-3 pretvorio u 3-3, Portugalci su od 0-2 sa
Englezima stigli do 3-2, Rumuni su imali 1-0, pa 1-2, da bi na kraju
stigli do 3-2, ušli u četvrtfinale i Engleze poslali kući.
Portugalci su Rumunima dali gol u nadoknadi vremena, što je još jedan
dokaz da se igra do kraja, bez kalkulacija.
Ako je dosad bilo reči uglavnom o krahu velikih, o bezidejnosti
nezapamćeno blede nemačke reprezentacije na jednom velikom takmičenju,
o izgubljenosti Engleza čim pređu Lamanš ili o debaklu Belgijanaca, Šveđana
(nadamo se i Norvežana) koji su odavno u silaznoj liniji, valja nešto reći
i o onima koji su uskočili na njihova mesta ili zadržali svoje pozicije
u evropskom vrhu.
PORTUGALSKI
"ČILEANCI": Jugoslavija je 1987. imala juniorske prvake
sveta, od kojih je sada u Belgiji igrao samo Peđa Mijatović. Portugal je
dve godine kasnije, u Saudijskoj Arabiji, preuzeo titulu od Jugoslavije sa
generacijom koju je predvodio Žoao Pinto. Dve godine kasnije, kod kuće,
Portugal je odbranio titulu sa budućim zvezdama Luisom Figom i Ruiom
Kostom. Pre toga ista generacija je bila prvak Evrope do 16 i do 18
godina. Međutim, kiksevi u kvalifikacijama za svetska prvenstva u SAD ´94.
i Francuskoj ´98. i epizodna uloga na Evropskom šampionatu 1996. u
Engleskoj doveli su u pitanje rezultate cele generacije, jer talenat bez
titula ne vredi mnogo. Možda Portugalci ni odavde neće otići sa nekom
titulom, ali način na koji su isprašili Engleze i Nemce, uz pomalo srećnu
pobedu protiv Rumuna, dostojan je divljenja. Jedna generacija u punoj igračkoj
zrelosti, između 27 i 30 godina, na putu je da nadoknadi mnogo propuštenog
i da svojoj zemlji, koja će 2004. biti domaćin Evropskog prvenstva,
donese mnogo radosti.
A ako se pitate ko je Serđio Paulo Marseneiro Konseisao, čovek koji
je retko kompletnim het-trikom (glava, leva noga, desna noga) fudbalski
ponizio Nemce, podsećamo da je to onaj igrač koji je u Laciju u finišu
prvenstva igrao više od Dejana Stankovića. Ima 26 godina, prošao je sve
portugalske selekcije, a u Lacio je došao iz Porta u kome je sa Žardelom
i Drulovićem činio najopasniji trio portugalskog fudbala. Konseisao i
Drulović neumorno su "gađali u glavu" Žardela, dve godine
najboljeg evropskog strelca, začuđujućom preciznošću i nije čudo što
obojica blistaju na EP. Naš Drula je posle mečeva sa Slovenijom i Norveškom
za mnoge bio pravo otkrovenje.
BALKANSKA VEZA: Od tri
debitanta na evropskim prvenstvima, Turske, Slovenije i Norveške, prva
dva su ostavila odličan utisak. Veliko iznenađenje su Turci, ali ako se
ima u vidu da je Galatsaraj osvojio Kup UEFA i da se poslednjih godina ulažu
ogromne pare u dovođenje inostranih igrača i trenera, nije čudo što je
turski fudbal toliko napredovao da je stigao do izvoza u Italiju (novi
trener Mijatovića u Fiorentini je dosadašnji trener Galatsaraj), a
golgeter Hakan Šukur je potpisao za Inter, dok su Tajfun Korkut i Arif
Erdem (sjajan igrač!) postali članovi Real Sosiedada iz San Sebastijana.
O Zlatka Zahovića otima se pola Evrope, a njegov nekadašnji klub
Porto kupio je Mirana Pavlina ne bi li u njemu našao "drugog Zahovića".
Bar sedmorica slovenačkih reprezentativaca promeniće klubove jer im je
skočila cena posle igara na Evropskom prvenstvu, baš kao i selektoru Srećku
Katanecu. O Slovencima se više nikada neće govoriti kao o "skijašima
u kopačkama", a podatak da je meč sa Jugoslavijom dostigao
"share" od 33 odsto, čak deset odsto više od dosadašnjeg
rekorda gledanosti (poseta Klintona Sloveniji) potvrđuje da su se i
Slovenci, definitivno, inficirali fudbalom. Recimo, finale svetskog kupa u
smučanju u martu, kada je Špela Pretnar postala pobednica u generalnom
plasmanu u slalomu, pratilo je direktno samo 17 odsto gledalaca.
"TRIKOLORI" FAVORITI:
Među onima od kojih se očekivalo da opravdaju ulogu favorita najbolje su
to uradili svetski prvaci Francuzi, bar u prve dve utakmice. Čini se da
sa Anelkom u napadu igraju još bolje nego pre dve godine kada su postali
šampioni sveta. Uostalom, među 22 igrača je 18 iz mondijalskog tima.
Italijani su, kao i uvek, počeli traljavo (jedva 2-1 sa Turskom), ali su
lako dobili i oba preostala meča i istakli kandidaturu za najviši
plasman. Holanđani su se provukli protiv Čeha, ali su slabi Danci
platili ceh. Ove tri ekipe, uz Portugalce, najbolje su stajale na
kladionicama posle prvog kruga, ali na "šampionatu iznenađenja"
nisu bila isključena nova... Ko zna, možda Evropa dobije i devetu zemlju
evropskog prvaka.
A ako se možda pitate zašto u ovom tekstu nema ni reči o Jugoslaviji
i Španiji, objašnjenje je prosto i neumoljivo: tehnologija. Tekst ide u
štampu pre meča koji je odlučivao plasman ove dve selekcije, a za
hvaljenje (nadamo se) ili kuđenje utisak i učinak sa tog meča ipak će
biti presudni. Dakle, o tome u narednom broju uz nadu da će u njemu biti
reči i o četvrtfinalnom meču igranom 25. juna protiv Francuza ili Holanđana.
Vladimir Stanković
