Vreme broj 495, 1. jul 2000.

Kako pobediti re�im na izborima (12)

Izbora ne�e biti  

Polazim od kraja: izbora ne�e biti. Smatram da se ova stvar pokazuje belodanom i bez sofisticiranije argumentacije. Dovoljne su neke natuknice. U na�oj politi�koj kulturi jo� nije (a kako stvari stoje zadugo i ne�e biti) napravljena su�tinska distinkcija izme�u izbora i glasanja. Danas, pogotovo, ovu razliku niko od politi�kih aktera ne reflektuje. Glas(ov)anja, nekakvih, zacelo �e biti, pre ili kasnije, makar ad callendas graecas. Izbori su, me�utim, ne�to drugo, oni su razme�a i su�eljavanje alternativnih opcija, o kojima se u jasno odre�enom institucionalnom okru�enju periodi�no izja�njava nu�no podeljeni vox populi, tj. bira�i. Hm, institucionalno okru�

enje...To podrazumeva institucije, misaonu imenicu na ovom prostoru. Nadalje, podrazumeva vox (modernu, slobodnu i uticajnu javnost). Napokon, podrazumeva populus � u smislu demos kao politi�ku zajednicu, a ne vulgus, politi�ki nepismenu masu, lako podlo�nu demagozima svih boja. Da li mi i�ta od gore pomenutog imamo na delu? Da, ovo poslednje (vulgus i demagoge), �to obi�no i odlu�uje ishod.

Hm, periodi�no? Koje je vreme u �zaustavnom� i zaustavljenom vremenu pravi period? O tome odlu�uje onaj ko dr�i �topericu. Izbori, napokon, podrazumevaju stabilnu i unapred poznatu proceduru koja va�i za sve. Mo�da najva�niji uslov: kako obezbediti da glasa�i (makar bili i sve same �patriote� ili �izdajnici�) glasaju samo jednom. Kakva procedura?! Dr�anje �zakona kao pijan plota�? Malo morgen!

Dalji korak �unazad�: pobediti. �im se pitamo o pobedniku, podrazumeva se da postoje bar dva takmaca koji se nadme�u po istim pravilima. Svaki od njih trebalo bi da ima svoju strategiju igre i viziju pobede. Kod nas to nije izvesno, bar ne za jednog od takmaca. Onaj drugi zna kako, no ne �eli da se time zamajava, mada ima razloga za optimizam da �e dobiti �ak i izbore. (Know-how je ve� vi�e puta isproban.).

Tre�i stadijum u ra�ijem hodu: kako pobediti? Utakmicu, barem ja�i takmac, mo�e dobiti i par-forfe, bez borbe. Nije li ve� bilo re�eno: �Izme�u mene i naroda ne treba da postoje nikakvi posrednici (u smislu parlamenta).� Historia magistra vitae est. Tako se za�e i zapati Zakon o terorizmu. Dakle, kakvi regularni izbori su mogu�i u uslovima delovanja �zakona o za�titi dr�ave�, ergo, daljeg gu�enja slobode medija i progona politi�kih neistomi�ljenika �ak i za �pretpostavljenu zlomisao, tj. zlonameru�?! (Orvel bi imao materijala za seriju knjiga!) Nemam pravi odgovor, osim istorijskih analogija. Nare�enom zakonu je sledilo ukidanje parlamentarizma i zavo�enje li�ne diktature (da li �emo za to morati �ekati �ak 6. januar prvog leta tre�eg milenijuma?), a potom � Marsej. Po�to se istorija, u pravilu, ponavlja kao farsa, verovatnije je da �e generacije budu�nosti kao novi grad �na�e istorijske golgote� pamtiti holandsku prestonicu. Holandija kao sudbina? Ako je suditi po nedavnom fudbalskom iskustvu, opet smo ispali, dodu�e daleko pre �etvrtfinala. Fudbalski debakl je, valjda, bio (sportsko) otre�njenje. Ho�emo li slediti bolno ali lekovito iskustvo?

Nadalje, �ak i da nekih izbora bude, �ta je na ponudi? Najpre o akterima.

Prvi takmac je galerija likova svetskih parija sa (belo)svetskih poternica; politkapitalisti�ka i nepotisti�ka kamarila ogrezla u plja�ka�ku �prvobitnu akumulaciju�, nemoral i verovatno pone�to jo� gore; oslonjena na ira�ko-kinesko-mjanmarske ideo-demagogije, �sa�eku�u� kao politi�ku praksu i pol-potovsku psihopatologiju (nadolaze�i Zakon!).

Drugi takmac � politi�ka opozicija. Politi�ki neodgovorna i nezrela, mada po obimu �lajpika prezrela (gnjila). Nikad da i Vuk bude sit, a i ostale ovce na broju. �Selo gori, a baba se �e�lja.� Ve�ito krvljenje oko procenata na�eg (njihovog) polit-ekonomskog nemorala, ve�ita (virtuelna) razdeoba �ni�ega� od strane onih koji �ude da budu (i imaju) �sve�. (O, zar se i to mo�e? �Da, mi smo profiteri!�)

Drugi-i-po takmac � �tre�i sektor, NVO�. S retkim �asnim izuzecima, mnogo buke, ali malo muzike.

�ta programski nude takmaci? Skromne alternative, izbor izme�u dugog doma�eg pendreka i dubokog svetskog jendeka, u kojem se, uostalom, ba�karimo u blatu i prljavoj vodi ve� du�e od decenije. O�ito je da mnogima prija.

Napokon, glasa� (pardon, bira�). Odavno svestan gde je gazda i kako se konj ve�e, dakle svestan da se politi�ka stvarnost kuje u stanovitoj obnovljenoj �hi�i� u Komrovcu ob Mlavo i sli�nim porodi�nim hacijendama, potrudi�e se da ponovo potvrdi Hegela obrnutog naglavce: �Vlast ima narod (vulgus) kakav zaslu�uje.� Usput, i dalje �e igrati �murke sa dr�avom (�vla��u�), varati je gde god mo�e, ali od nje istovremeno tra�iti ekonomsku i svaku drugu sigurnost. Dakle, kao ve�no vra�anje istog, bi�e skloniji rajinski mudroj �formuli� iskusnog individualnog poljoprivrednog proizvo�a�a koji mi je, tokom jednog istra�ivanja, na pitanje �kada �e glasati za opoziciju�, lakonski odgovorio: �Pa onda, sinko, kada bude na vlasti!�

(Autor je sociolog, vi�i nau�ni saradnik u Institutu za filozofiju i dru�tvenu teoriju u Beogradu)

Mini intervju
Otac Sava Janji�, �lan Srpskog nacionalnog ve�a Kosova i Metohije

Retorika ne menja realnost  

Otac Sava Janji�, protosin�el manastira De�ani i �lan SNV-a, govori za "Vreme" da se od ulaska u PAVK o�ekuje pre svega po�etak hitne implementacije projekata koji su ve� zapo�eti.

"To je aktivnije u�e��e Srba u lokalnim kancelarijama u podru�jima gde Srbi �ive da bi se �to bolje organizovao �ivot u srpskim sredinama, zatim aktivno u�e��e u diskusijama oko organizacije �ivota na Kosovu, po�to bi bez u�e��a Srba u tim telima bile donesene odluke sa dalekose�nim posledicama po nas. Glavni primer za to je insistiranje Albanaca da Srbi u�estvuju u op�tinskim telima, a na� stav je da zbog bezbednosnih razloga � jer nema slobode kretanja � mi ne mo�emo u�estvovati u njihovom radu, ve� jedino u radu lokalnih kancelarija na podru�jima gde Srbi �ive. Takve kancelarije bi bile povezane i s tim op�tinskim telima, ali bi to omogu�ilo Srbima neku vrstu lokalne samouprave.

Nastavili bismo i sa pripremom programa za bezbednost na�eg naroda, lokalnom stanovni�tvu bismo organizovali razgledanje terena, borili se za ve�e u�e��e Srba u kosovskoj policiji i raspore�ivanje posebnih policijskih snaga. Nastavili bismo sa radom na povratku na�ih ljudi, sa razvojem nezavisnih medija i sa niz drugih projekata", ka�e otac Sava.

"VREME": Da li vam je �ef civilne uprave na Kosovu Bernar Ku�ner dao neka konkretna obe�anja?

OTAC SAVA: Gospodin Ku�ner je spreman da u �etvrtak 29. juna potpi�e dokument u sedam ta�aka iza koga ne stoji samo UMNIK ve� i me�unarodna zajednica i pre svega ameri�ka administracija kojim se misija UMNIK-a obavezuje na sve ovo �to sam vam naveo kod prethodnog pitanja. To �e biti dokument na koji �emo uvek mo�i da se pozovemo, tra�e�i da se odluke sprovedu.

�ta je uzrok izlaska Mom�ila Trajkovi�a iz SNV-a, i �ime obja�njavate sukobe me�u Srbima na Kosovu?

Odnosi su najvi�e poreme�eni jer jedan broj Srba nije u stanju da shvati da na Kosovu treba da postoji jedna realnost koja se ne mo�e promeniti retorikom, niti izlivima gneva i jednom nekonstruktivnom politikom kritike, ve� pre svega aktivnim trudom da se situacija pobolj�a u na�u korist. S jedne strane imamo one koji podr�avaju politiku re�ima koja vodi ote�avanju polo�aja Srba i konfrotaciji sa KFOR-om i UMNIK-om. Gospodin Trajkovi� i trojica drugih poslanika u ponedeljak su napustili sednicu, jer nisu mogli da prihvate odluku ve�ine, a 83 poslanika je dalo mandat predstavnicima SNV-a da predstavlja Srbe u telima Ujedinjenih nacija. Gospodin Trajkovi� se napadima na pojedine �lanove SNV-a isklju�io iz rada SNV-a u kojem ni ne u�estvuje od aprila meseca, i oduzeto mu je pravo da koristi ime i ugled SNV-a u svojim daljim aktivnostima. Moramo da ka�emo i da nismo primetili da on ima neko drugo re�enje, ve� da jedino kritikuje ono �to radimo.

Jelena Gruji�

sadr�aj naredni