Gu�enje �tamparije "ABC Grafika": Novi udar na nezavisne medije
No� pod grlom
Pitanje je �asa kada �e dr�ava preuzeti jedinu
privatnu �tampariju u Srbiji i time onemogu�iti svim nevladinim
listovima da se pojave na tr�i�tu
"Jeste
li vi prinudni izvr�ioci ?" s ovim pitanjem suo�avao se svaki
posetilac koji je ovih dana zakora�io u hol zgrade broj 8. u beogradskoj
Vlajkovi�evoj ulici, gde je sedi�te �tamparije "ABC Grafika"
i dnevnog lista "Glas javnosti". Dok ovaj tekst nastaje (utorak
27. jun, popodne) radnici u �tampariji "ABC Grafika" i novinari
"Glasa javnosti" u ti�ini i neizvesnosti pakuju ono malo stvari
�to mogu da ponesu i pod pretnjom prinudnog iseljenja napu�taju zgradu.
Biv�i direktor �tamparije i glavni i odgovorni urednik "Glasa
javnosti" Slavoljub Ka�arevi� ka�e da bi sudski izvr�itelji i
policija mogli svaki �as da u�u u zgradu i isteraju prisutne.
ZAOKRU�ENE �ELJE: Prema odluci Privrednog suda sva imovina tog preduze�a prelazi u ruke dr�ave Srbije i njome se poni�tavaju svi ugovori i bri�e vlasni�tvo u zemlji�nim knjigama "ABC Produkta" (firme-majke koja je ve�inski vlasnik "ABC Grafike") nad zgradom u strogom centru Beograda. Tako nestaje jedina privatna �tamparija koja je po kapacitetima mogla da konkuri�e dr�avnim �tamparijama "Borbe" i "Politike" i prestaje �tampanje nekoliko listova koji nisu pod kontrolom re�ima. Od utorka, srede ili petka, u zavisnosti od �efa mo�nika � "Glas javnosti", "Blic", "NIN", "Vreme", "Srpska re�", "Beogradske novine", "Pravoslavlje", "Knji�evne novine", "Halo oglasi"... ostaju bez mogu�nosti da se u planiranim tira�ima i na vreme pojave na tr�i�tu. Kad ve� u protekle dve godine nije uspela da drakonskim Zakonom o informisanju finansijski uni�ti medije izvan svoje kontrole, vlast u Srbiji potegla je za novim re�enjem � ugasiti �tampariju koja �tampa druga�ije mi�ljenje. Preuzimanje "ABC grafike" poklopi�e se s izglasavanjem prete�eg Zakona protiv terorizma, i time bi se mogla zaokru�iti �elja srpskog re�ima da stvori dr�avu u kojoj je istina privilegija samo onih koji njome upravljaju.
U Srbiji u ovom trenutku nema �tamparske firme koja bi tehnologijom i kapacitetima mogla da nadomesti "ABC Grafiku", pa se osnovano pretpostavlja da je neminovno ga�enje nezavisnih pisanih medija. Svaki od spomenutih listova poku�a�e da se privremeno sna�e sa nekim mizernim i polovi�nim re�enjem, ali �ak i kratkoro�no (dva meseca) sudbina svakog od njih je potpuno (ne)izvesna.
�ta to fakti�ki zna�i za politi�ku scenu Srbije vide�e se veoma brzo. Predizborna kampanja uveliko se zahuktala, i vladaju�a koalicija (SPS-JUL-SRS) misli da �e zatvaranjem "ABC Grafike" onemogu�iti politi�ke protivnike iz opozicije da gra�anima Srbije preko nevladinih medija saop�te svoje predizborne poruke. To bi opet moglo da zna�i da socijalisti, julovci i radikali nisu potpuno sigurni u mo� vlastite elektronsko-�tampane propagande, pa po svaku cenu moraju da ugu�e politi�ku konkurenciju koja se "ogla�avala" preko novina koje su se �tampale u "ABC Grafici". Me�utim, osim dva-tri skromna saop�tenja, opozicija nije pokazala preveliku spremnost da brani i odbrani nezavisne medije i �tampariju koja je radila za njih.
Primer �tamparije "ABC Grafika" definitivno je potvrdio da informisanje � dakle �tampanje i izdavanje novina � mo�e biti samo posao dr�ave, a nikako nezavisnih privatnika. No, to nije jedina, iako jeste najve�a posledica. Preuzimanjem �tamparije u Vlajkovi�evoj 8. dr�ava Srbija stavlja do znanja svim potencijalnim stranim investitorima da je privatizacija u ovoj dr�avi stvar li�nog naho�enja, a ne sistemska i zakonita pojava. Gore reklame i propagande za odbijanje inostranih ulaganja od ovog poteza � nema.
PREUZIMANJE STRANOG VLASNI�TVA: Najuspe�nija evropska firma u proteklih pet godina jeste italijanska medijska ku�a "Grupo editorijale l�Espreso". Listu najuspe�nijih pravio je londonski "Fajnen�el tajms", a osnovni kriterijum (prema berzanskim podacima) uspe�nosti je koliko su zaradili oni koji su ulo�ili novac. Dakle, ulaga�ima u italijanski "l�Espreso" u proteklih pet godina jedan ulo�eni dolar vratio se kao 6.255 zara�enih dolara.
Ovu vest jugoslovenske dr�avne agencije Tanjug objavio je 25. juna dnevni list "Glas javnosti" pod naslovom "Mediji najunosniji biznis". I ni�ta u svemu tome ne bi bilo �udno, osim jednog paradoksa toliko karakteristi�nog za zemlju u kojoj �ivimo � privatni list koji je objavio doti�nu vest ve� nekoliko meseci nalazi se na udaru dr�ave koja je re�ila da zatvori i firmu koja izdaje "Glas javnosti", i �tampariju koja �tampa te novine, i same novine. Vest agencije Tanjug mogla bi da bude sasvim mala, gotovo nikakva uteha ve�inskom vlasniku �tamparije "ABC Grafika" i lista "Glas javnosti" Radisavu Rodi�u, koji sada mo�e samo da razmi�lja o dve stvari. Prvo, �ta mu je trebalo da krajem 1990. godine u�e u medijski biznis kupuju�i bankrotiranu �tampariju "Glas", i drugo, da li bi danas imao uspe�nu firmu, poput italijanske "Grupo editorijale l�Espreso", da ga je dr�ava Srbija pustila da se normalno bavi biznisom.
A sve je po�elo u decembru 1990. godine kada su Radisav Rodi� i njegova privatna firma "ABC Produkt" uz stoprocentno ulaganje stranog kapitala firme "Ronako sistems Inc" iz SAD kupio za 5,7 miliona nema�kih maraka bankrotiranu �tampariju "Glas", i postao ve�inski vlasnik. U to vreme �tamparija "Glas" bila je dru�tveno preduze�e sa potpuno zastarelim ma�inama i tehnologijom (iz 1915. i 1930. godine) i u kome radnici �est meseci nisu primali plate. Tako je nastalo me�ovito preduze�e "ABC Glas" (kasnije promenjeno ime u "ABC Grafika") sa dru�tvenim i privatnim (doma�im i inostranim) kapitalom u kome je odnos bio 5,7 miliona maraka privatnog i 2,3 miliona maraka dru�tvenog kapitala. U osnovnoj glavnici deoni�kog dru�tva odnos kapitala bio je 71,25 odsto (privatnog) prema 28,75 odsto (dru�tvenog), a da su procena i podela izvr�ene po tada�njem zakonu potvrdio je i Privredni sud u Beogradu.
Dr�ava se nikada nije pomirila sa �injenicom da je jedan privatnik do�ao u posed takve imovine kao �to je �tamparija. I preko svoje Agencije za procenu vrednosti imovine stalno poku�ava da ospori ve�insko privatno vlasni�tvo, tvrde�i da je dru�tveni kapital ve�inski. Nije pomogla ni stru�na ekspertiza Ekonomskog instituta iz Beograda, koji je samo potvrdio uspostavljeni odnos dru�tvenog i privatnog kapitala s po�etka rada deoni�arskog dru�tva. Od prvog dana Radisav Rodi� stalno ponavlja da je krajem �90. kupio bankrotiranu firmu od koje je dr�ava imala samo �tete, nikako koristi.
SPOTICANJE
NA "PROMENAMA": U me�uvremenu je ameri�ka kompanija
"Ronako" preko svog jugoslovenskog partnera "ABC
Produkt" za deset godina ulo�ila u �tampariju za nabavku novih ma�ina
i opreme preko 15 miliona maraka, a u pokretanje i izdavanje dnevnog lista
"Glas javnosti" ulo�eno je jo� 12 miliona maraka (plus milion
maraka za pla�anje kazni po Zakonu o informisanju). U Vlajkovi�evoj 8.
�tampani su nevladini listovi "Demokratija", "Na�a
Borba", "24 �asa", "NT plus",
"Evropljanin", Bilten "Promene", ali i radikalska
"Velika Srbija" i glasilo kragujeva�kih socijalista
"LID".
Ko zna koliko bi jo� dugo trajalo natezanje oko vlasni�kih udela u "ABC Grafici" izme�u dr�avne Agencije za procenu vrednosti kapitala i "ABC Produkta" da se ve�inski vlasnici �tamparije nisu odlu�ili pro�le jeseni da �tampaju bilten "Promene", glasilo opozicionog bloka Savez za promene. To je bio signal vlastima da "intenziviraju" pitanje vlasni�kih odnosa unutar �tamparije "ABC Grafika". Za opomenu, prvo je usledilo 38 tu�bi zbog �tampanja Biltena, a svaka tu�ba je u proseku bila te�ka 150.000 dinara. Kad se ta opomena pokazala neefikasnom, Privredni sud je pokrenuo ste�ajni postupak za �tampariju, �iji je ra�un bio u blokadi �est meseci. Advokat "ABC Grafike" Aleksandar B. Petrovi� ukazivao je da u Srbiji ima mnogo ve�ih i zna�ajnijih firmi �iji su ra�uni blokirani i po dve godine, i da nad njima nije pokrenut ste�aj, ali to nije mnogo vredelo. Nije pomoglo ni to �to su se poverioci �tamparije u predste�ajnom postupku saglasili sa prinudnim poravnanjem. Po�etkom januara je u Vlajkovi�evu 8. u�ao ste�ajni upravnik koji stalno novim privremenim merama polako otima privatno vlasni�tvo. Da bi na kraju sudskom odlukom o iseljenju iz zgrade bili poni�teni svi ugovori o ve�inskom vlasni�tvu "ABC Produkta" nad zgradom i njegovim brisanjem kao vlasnika iz zemlji�nih knjiga. Na osnovu takve sudske odluke proizilazi da u poslednjih deset godina niko ni�ta nije ulo�io u ovu �tampariju i da se po Zakonu o stranim ulaganjima ne mo�e za�tititi kapital ameri�ke kompanije "Ronako".
"ABC Produkt" poku�ao je poslednjih dana da iznese �tamparsku i redakcijsku opremu iz zgrade u Vlajkovi�evoj ulici (po nalogu Suda) i preseli ih u svoje prostorije u Pore�koj ulici, ali sudsko obezbe�enje ne dozvoljava iseljenje. S druge strane, Privredni sud je nedavno pokrenuo predste�ajni postupak i za "ABC Produkt", �to samo potvr�uje da je dr�ava odlu�ila da temeljno uni�ti jednu privatnu kompaniju sa inostranim kapitalom, bez obzira na posledice po njen imid� u svetu.
Sa argumentom sile i bez sile argumenata dr�ava �e isterati svoj naum i zatvoriti "ABC Produkt" i njegovu �tampariju "ABC Grafika". Ako onome ko pro�ita ovaj tekst nije dovoljan dr�avni razlog da ga�enjem �tamparije onesposobi nevladine medije, pa se zapita ima li jo� nekog razloga � evo odgovora ve� spominjanog Slavoljuba Ka�arevi�a:
"Ima tu i mnogo jednostavnijih interesa koji se kriju iza 'visoke' politike. Mo�da ima ne�ijih li�nih animoziteta. Ili, ne�ije li�ne koristi. Mo�da je neko bacio oko na poslovni prostor u centru Beograda, a mo�da neko ho�e da uni�ti konkurenciju. Pa sve to prikriva politi�kim razlozima".
Mi�a Brki�
