Gušenje štamparije "ABC Grafika": Novi udar na nezavisne medije
Nož pod grlom
Pitanje je časa kada će država preuzeti jedinu
privatnu štampariju u Srbiji i time onemogućiti svim nevladinim
listovima da se pojave na tržištu
"Jeste
li vi prinudni izvršioci ?" s ovim pitanjem suočavao se svaki
posetilac koji je ovih dana zakoračio u hol zgrade broj 8. u beogradskoj
Vlajkovićevoj ulici, gde je sedište štamparije "ABC Grafika"
i dnevnog lista "Glas javnosti". Dok ovaj tekst nastaje (utorak
27. jun, popodne) radnici u štampariji "ABC Grafika" i novinari
"Glasa javnosti" u tišini i neizvesnosti pakuju ono malo stvari
što mogu da ponesu i pod pretnjom prinudnog iseljenja napuštaju zgradu.
Bivši direktor štamparije i glavni i odgovorni urednik "Glasa
javnosti" Slavoljub Kačarević kaže da bi sudski izvršitelji i
policija mogli svaki čas da uđu u zgradu i isteraju prisutne.
ZAOKRUŽENE ŽELJE: Prema odluci Privrednog suda sva imovina tog preduzeća prelazi u ruke države Srbije i njome se poništavaju svi ugovori i briše vlasništvo u zemljišnim knjigama "ABC Produkta" (firme-majke koja je većinski vlasnik "ABC Grafike") nad zgradom u strogom centru Beograda. Tako nestaje jedina privatna štamparija koja je po kapacitetima mogla da konkuriše državnim štamparijama "Borbe" i "Politike" i prestaje štampanje nekoliko listova koji nisu pod kontrolom režima. Od utorka, srede ili petka, u zavisnosti od ćefa moćnika – "Glas javnosti", "Blic", "NIN", "Vreme", "Srpska reč", "Beogradske novine", "Pravoslavlje", "Književne novine", "Halo oglasi"... ostaju bez mogućnosti da se u planiranim tiražima i na vreme pojave na tržištu. Kad već u protekle dve godine nije uspela da drakonskim Zakonom o informisanju finansijski uništi medije izvan svoje kontrole, vlast u Srbiji potegla je za novim rešenjem – ugasiti štampariju koja štampa drugačije mišljenje. Preuzimanje "ABC grafike" poklopiće se s izglasavanjem pretećeg Zakona protiv terorizma, i time bi se mogla zaokružiti želja srpskog režima da stvori državu u kojoj je istina privilegija samo onih koji njome upravljaju.
U Srbiji u ovom trenutku nema štamparske firme koja bi tehnologijom i kapacitetima mogla da nadomesti "ABC Grafiku", pa se osnovano pretpostavlja da je neminovno gašenje nezavisnih pisanih medija. Svaki od spomenutih listova pokušaće da se privremeno snađe sa nekim mizernim i polovičnim rešenjem, ali čak i kratkoročno (dva meseca) sudbina svakog od njih je potpuno (ne)izvesna.
Šta to faktički znači za političku scenu Srbije videće se veoma brzo. Predizborna kampanja uveliko se zahuktala, i vladajuća koalicija (SPS-JUL-SRS) misli da će zatvaranjem "ABC Grafike" onemogućiti političke protivnike iz opozicije da građanima Srbije preko nevladinih medija saopšte svoje predizborne poruke. To bi opet moglo da znači da socijalisti, julovci i radikali nisu potpuno sigurni u moć vlastite elektronsko-štampane propagande, pa po svaku cenu moraju da uguše političku konkurenciju koja se "oglašavala" preko novina koje su se štampale u "ABC Grafici". Međutim, osim dva-tri skromna saopštenja, opozicija nije pokazala preveliku spremnost da brani i odbrani nezavisne medije i štampariju koja je radila za njih.
Primer Štamparije "ABC Grafika" definitivno je potvrdio da informisanje – dakle štampanje i izdavanje novina – može biti samo posao države, a nikako nezavisnih privatnika. No, to nije jedina, iako jeste najveća posledica. Preuzimanjem štamparije u Vlajkovićevoj 8. država Srbija stavlja do znanja svim potencijalnim stranim investitorima da je privatizacija u ovoj državi stvar ličnog nahođenja, a ne sistemska i zakonita pojava. Gore reklame i propagande za odbijanje inostranih ulaganja od ovog poteza – nema.
PREUZIMANJE STRANOG VLASNIŠTVA: Najuspešnija evropska firma u proteklih pet godina jeste italijanska medijska kuća "Grupo editorijale l’Espreso". Listu najuspešnijih pravio je londonski "Fajnenšel tajms", a osnovni kriterijum (prema berzanskim podacima) uspešnosti je koliko su zaradili oni koji su uložili novac. Dakle, ulagačima u italijanski "l’Espreso" u proteklih pet godina jedan uloženi dolar vratio se kao 6.255 zarađenih dolara.
Ovu vest jugoslovenske državne agencije Tanjug objavio je 25. juna dnevni list "Glas javnosti" pod naslovom "Mediji najunosniji biznis". I ništa u svemu tome ne bi bilo čudno, osim jednog paradoksa toliko karakterističnog za zemlju u kojoj živimo – privatni list koji je objavio dotičnu vest već nekoliko meseci nalazi se na udaru države koja je rešila da zatvori i firmu koja izdaje "Glas javnosti", i štampariju koja štampa te novine, i same novine. Vest agencije Tanjug mogla bi da bude sasvim mala, gotovo nikakva uteha većinskom vlasniku štamparije "ABC Grafika" i lista "Glas javnosti" Radisavu Rodiću, koji sada može samo da razmišlja o dve stvari. Prvo, šta mu je trebalo da krajem 1990. godine uđe u medijski biznis kupujući bankrotiranu štampariju "Glas", i drugo, da li bi danas imao uspešnu firmu, poput italijanske "Grupo editorijale l’Espreso", da ga je država Srbija pustila da se normalno bavi biznisom.
A sve je počelo u decembru 1990. godine kada su Radisav Rodić i njegova privatna firma "ABC Produkt" uz stoprocentno ulaganje stranog kapitala firme "Ronako sistems Inc" iz SAD kupio za 5,7 miliona nemačkih maraka bankrotiranu štampariju "Glas", i postao većinski vlasnik. U to vreme Štamparija "Glas" bila je društveno preduzeće sa potpuno zastarelim mašinama i tehnologijom (iz 1915. i 1930. godine) i u kome radnici šest meseci nisu primali plate. Tako je nastalo mešovito preduzeće "ABC Glas" (kasnije promenjeno ime u "ABC Grafika") sa društvenim i privatnim (domaćim i inostranim) kapitalom u kome je odnos bio 5,7 miliona maraka privatnog i 2,3 miliona maraka društvenog kapitala. U osnovnoj glavnici deoničkog društva odnos kapitala bio je 71,25 odsto (privatnog) prema 28,75 odsto (društvenog), a da su procena i podela izvršene po tadašnjem zakonu potvrdio je i Privredni sud u Beogradu.
Država se nikada nije pomirila sa činjenicom da je jedan privatnik došao u posed takve imovine kao što je štamparija. I preko svoje Agencije za procenu vrednosti imovine stalno pokušava da ospori većinsko privatno vlasništvo, tvrdeći da je društveni kapital većinski. Nije pomogla ni stručna ekspertiza Ekonomskog instituta iz Beograda, koji je samo potvrdio uspostavljeni odnos društvenog i privatnog kapitala s početka rada deoničarskog društva. Od prvog dana Radisav Rodić stalno ponavlja da je krajem ’90. kupio bankrotiranu firmu od koje je država imala samo štete, nikako koristi.
SPOTICANJE
NA "PROMENAMA": U međuvremenu je američka kompanija
"Ronako" preko svog jugoslovenskog partnera "ABC
Produkt" za deset godina uložila u Štampariju za nabavku novih mašina
i opreme preko 15 miliona maraka, a u pokretanje i izdavanje dnevnog lista
"Glas javnosti" uloženo je još 12 miliona maraka (plus milion
maraka za plaćanje kazni po Zakonu o informisanju). U Vlajkovićevoj 8.
štampani su nevladini listovi "Demokratija", "Naša
Borba", "24 časa", "NT plus",
"Evropljanin", Bilten "Promene", ali i radikalska
"Velika Srbija" i glasilo kragujevačkih socijalista
"LID".
Ko zna koliko bi još dugo trajalo natezanje oko vlasničkih udela u "ABC Grafici" između državne Agencije za procenu vrednosti kapitala i "ABC Produkta" da se većinski vlasnici Štamparije nisu odlučili prošle jeseni da štampaju bilten "Promene", glasilo opozicionog bloka Savez za promene. To je bio signal vlastima da "intenziviraju" pitanje vlasničkih odnosa unutar Štamparije "ABC Grafika". Za opomenu, prvo je usledilo 38 tužbi zbog štampanja Biltena, a svaka tužba je u proseku bila teška 150.000 dinara. Kad se ta opomena pokazala neefikasnom, Privredni sud je pokrenuo stečajni postupak za Štampariju, čiji je račun bio u blokadi šest meseci. Advokat "ABC Grafike" Aleksandar B. Petrović ukazivao je da u Srbiji ima mnogo većih i značajnijih firmi čiji su računi blokirani i po dve godine, i da nad njima nije pokrenut stečaj, ali to nije mnogo vredelo. Nije pomoglo ni to što su se poverioci Štamparije u predstečajnom postupku saglasili sa prinudnim poravnanjem. Početkom januara je u Vlajkovićevu 8. ušao stečajni upravnik koji stalno novim privremenim merama polako otima privatno vlasništvo. Da bi na kraju sudskom odlukom o iseljenju iz zgrade bili poništeni svi ugovori o većinskom vlasništvu "ABC Produkta" nad zgradom i njegovim brisanjem kao vlasnika iz zemljišnih knjiga. Na osnovu takve sudske odluke proizilazi da u poslednjih deset godina niko ništa nije uložio u ovu štampariju i da se po Zakonu o stranim ulaganjima ne može zaštititi kapital američke kompanije "Ronako".
"ABC Produkt" pokušao je poslednjih dana da iznese štamparsku i redakcijsku opremu iz zgrade u Vlajkovićevoj ulici (po nalogu Suda) i preseli ih u svoje prostorije u Porečkoj ulici, ali sudsko obezbeđenje ne dozvoljava iseljenje. S druge strane, Privredni sud je nedavno pokrenuo predstečajni postupak i za "ABC Produkt", što samo potvrđuje da je država odlučila da temeljno uništi jednu privatnu kompaniju sa inostranim kapitalom, bez obzira na posledice po njen imidž u svetu.
Sa argumentom sile i bez sile argumenata država će isterati svoj naum i zatvoriti "ABC Produkt" i njegovu štampariju "ABC Grafika". Ako onome ko pročita ovaj tekst nije dovoljan državni razlog da gašenjem štamparije onesposobi nevladine medije, pa se zapita ima li još nekog razloga – evo odgovora već spominjanog Slavoljuba Kačarevića:
"Ima tu i mnogo jednostavnijih interesa koji se kriju iza 'visoke' politike. Možda ima nečijih ličnih animoziteta. Ili, nečije lične koristi. Možda je neko bacio oko na poslovni prostor u centru Beograda, a možda neko hoće da uništi konkurenciju. Pa sve to prikriva političkim razlozima".
Miša Brkić
