Pozadina antiteroristi�kog zakona
Uvod u haos
Dono�enju "zakona o za�titi dr�ave"
prethodio je svojevrstan re�imski propagandni terorizam i javni lin�
svih onih koji ne sede uz skute re�ima. Na osnovu toga bi se dalo
posumnjati kako iza ovog zakona stoji zapravo namera vlasti da se obra�una
sa svim politi�kim neistomi�ljenicima
Vi�emese�ni
napori re�imskih trudbenika da obnove i dograde pravni sistem SRJ trebalo
bi da uskoro daju sasvim konkretne rezultate. U rekordnom vremenu, po
hitnom postupku, i svakako pre roka (pre nego �to je ovde otkrivena
ijedna uverljiva teroristi�ka organizacija i pre nego �to su zaista
dosledno primenjeni postoje�i zakoni koji reguli�u ovu oblast), u petak
30. juna u saveznoj skup�tini bi�e usvojen zakon o borbi protiv
terorizma.
Sve do utorka, tri dana pre najavljenog usvajanja, taj
zakon je �uvan kao najve�a dr�avna tajna. Zahvaljuju�i predstavnicima
vlasti, pre svega onima iz Jugoslovenske levice, ta strogo �uvana tajna
je (bar njena su�tina) ipak dolazila do radoznale javnosti, nagove�tavaju�i
da je pred nama jo� jedan zakon napravljen prevashodno za zadovoljavanje
dnevno-politi�kih potreba, a ne onoga �to na njegovim koricama pi�e. Jo�
jedan zakon koji pokazuje da ovaj re�im �ini apsolutno nesigurnim sve �to
nije pod njegovom stopostotnom kontrolom � vlast, izbori, novac, mediji,
istina, opozicija... Tu nesigurnost ne izaziva izgleda jedino manjak
teritorije, ali to se ionako ne vidi previ�e kada se istina kontroli�e
sa gotovo stopostotnim u�inkom.
SADR�AJ REAKCIJE:
U Predlogu zakona koji je pro�log utorka ponu�en javnosti predvi�ene su
stroge vi�egodi�nje kazne zatvora za, kako je re�eno, "ugro�avanje
ustavnog ure�enja ili teritorijalne celine SRJ", a za najte�e
oblike ovih dela predvi�ena je i do�ivotna robija. Tako se na primer za
lica koja organizuju ili pripadaju grupi �iji je cilj ugro�avanje
ustavnog ure�enja i teritorijalne celovitosti SRJ predvi�a zatvorska
kazna od jedne do osam godina. Prema istom predlogu zakona, najmanje sa
tri godine bi�e ka�njen onaj ko rastura, dr�i u nameri rasturanja ili
�ini dostupnim spise, audiovizuelna, elektronska ili druga sredstva
kojima se poziva ili podsti�e na vr�enje terorizma. Ko takvo delo u�ini
uz pomo� iz inostranstva bi�e ka�njen zatvorom od najmanje pet godina,
dok �e onaj ko saop�ti javnosti da odobrava izvr�enje ovakvih dela biti
ka�njen kaznom od �est meseci do pet godina zatvora. Prema zakonu,
uputstvo o na�inu preduzimanja radnji vezanih za zakon daje savezni
ministar nadle�an za unutra�nje poslove (po svemu sude�i re� je o
velikom povratku ve� zaboravljenog Zorana Sokolovi�a), a o svim
preduzetim merama trebalo bi da bude obave�ten i savezni dr�avni tu�ilac.
Ka�njeni �e ina�e biti upu�ivani u "zavode strogo zatvorenog
tipa", predvi�eno je i preventivno zadr�avanje u zatvoru u trajanju
od 30 dana, a optu�nica se u nekim slu�ajevima mo�e podi�i i bez
sprovo�enja istrage. U obrazlo�enju zakona, savezna vlada kao razlog za
njegovo usvajanje navodi "�elju da se obezbedi adekvatnija krivi�no-pravna
za�tita odre�enih dru�tvenih vrednosti, bezbednost i ustavno ure�enje
SRJ i republika �lanica". Tako�e se isti�e da je zakon pravljen po
ugledu na sli�ne zakone u dr�avama koje imaju poprili�no problema i
iskustva u obra�unu sa terorizmom.
Dono�enju ovda�njeg antiteroristi�kog zakona prethodio
je, me�utim, svojevrstan re�imski propagandni terorizam, neobuzdanost u
izmi�ljanju neprijatelja i javni lin� svih onih koji ne sede uz skute re�ima.
Na osnovu toga bi se dalo posumnjati kako iza ovog zakona stoji zapravo
namera vlasti da se obra�una sa svim politi�kim neistomi�ljenicima ili
bar proba da na najvulgarniji na�in instrumentalizuje ovakav zakon, bore�i
se tobo�e sa teroristima. Ve�ina opozicionih reakcija posle prvog �itanja
ponu�enog papira svodila se zato na manje-vi�e sli�ne komentare:
"ovim se i fakti�ki uvodi diktatura", "to je zakon protiv
nezadovoljnog naroda", "ovim se ponovo vra�a verbalni delikt i
�titi porodica na vlasti", "zakon �e izazvati nova �ari�ta",
"Srbija ulazi u novo nesre�no i opasno razdoblje represije i
straha"... I kad smo ve� kod straha, na ovom mestu bi mo�da valjalo
podsetiti na onu Staljinovu da je "ljubav prolazna, a strah ve�an".
Dodatna nevolja sa antiteroristi�kim zakonom jeste i to
�to se on usvaja u trenutku kada nadle�ne dr�avne slu�be imaju pred
sobom bar nekoliko desetina nere�enih ubistava i likvidacija bez
vidljivih tragova koji bi vodili ka izvr�iteljima. U mnogima od tih slu�ajeva
naslu�uje se sprega prljavog novca i sumnjive politike, ali za sada nigde
nema potpisa teroristi�kih organizacija koje po pravilu takve stvari �ine
sa sasvim odre�enim ciljem koji uz to i javno obznanjuju. Ovda�nji
"teroristi" tako jo� nemaju prepoznatljivo ime, �to ne zna�i
da re�imska neobuzdanost u lepljenju etiketa ne�e zatrpati sve ove
nelogi�nosti. Razlika je u tome �to se do pre nekoliko dana izjava kako
je Otpor kopija Crvenih brigada mogla smatrati samo ne�ijom li�nom
paranojom, trapavo��u ili politi�ki nesuvislim i sme�nim poku�ajem,
ravnom onom da se ko�a leoparda navu�e na le�a slona. Od petka, kada
antiteroristi�ki zakon bude usvojen, takvim nebulozama, u slu�aju da se
pretvore u politi�ke naredbe i poternice (�to je ovde veoma �est slu�aj),
mogli bi da se u najkra�em roku napune gotovo svi zatvori po Srbiji, i to
uglavnom decom koja �ele da se ovde najzad ne�to promeni. Na nesre�u,
ponajmanje onima koji zaista ubijaju ljude, podme�u eksploziv ispod kola,
hladnokrvno likvidiraju svoje �rtve. Jo� manje onima koji im za tako ne�to
izdaju naloge ili pla�aju.
SKENIRANJE
"TERORISTA": O tome kome je (u nedostatku pravih i
prepoznatljivih teroristi�kih organizacija) zaista namenjen antiteroristi�ki
zakon nema ba� previ�e dilema. Dovoljno je, na primer, da se pro�ita
tekst objavljen nedavno u "Politici" pod naslovom "Tzv.
demokratska opozicija � najve�a prepreka na putu povratka u me�unarodnu
zajednicu". Autor ovog teksta (ina�e visoki funkcioner JUL-a) ka�e
da je samo "zahvaljuju�i doma�im kvislinzima u toku poslednjih
godinu dana, odlo�eno ukidanje sankcija Jugoslaviji, zaustavljen
najavljen priliv pomo�i sa Zapada, pro�irena lista za zabranu putovanja
i po�ela serija ubistava po�tenih i �asnih ljudi, politi�ara i
privrednika, kakva se ne pamti u na�oj zemlji". U tekstu kojim se
indirektno najavljuje antiteroristi�ki zakon, "skeniraju
teroristi" i nadle�ni pozivaju da svim zakonskim sredstvima zaustave
"razne paliku�e" kao �to je tzv. Otpor, izme�u ostalog se ka�e:
"Bez obzira na sve probleme sa kojima smo svakodnevno suo�eni,
mnogo-�ta ukazuje na to da nam predstoje bolji dani... I Evropi postaje
jasno da bez Jugoslavije nema oporavka, po�to je Dunav i dalje blokiran,
a evropska moneta � evro, sve slabija. Zna�i, jedini problem ostaje
izdaja kod ku�e, ali za nju postoji Ustav i zakoni, kao i u slu�aju
nekih, navodno nezavisnih medija. Mi smo svoju slobodu isuvi�e skupo
platili da bismo dozvolili da je pro�erdaju oni �iji je jedini zadatak
da terorizmom, delom i re�ju, uvedu zemlju u haos i bezna�e i predaju je
neprijatelju."
U vreme kada je srpski parlament usvajao novi zakon o
lokalnoj samoupravi beogradski sociolog dr Vladimir Goati je upozoravao
kako to najverovatnije nije kraj i kako, posle zakona o informisanju i
univerzitetu, sledi verovatno jo� pone�to. "Slede�i zakon",
tvrdio je tada dr Goati, "mogao bi biti onaj o zabrani javnih
skupova, posle �ega �e opoziciji najzad postati jasno da je ukinuta.
Naravno, ako bude imala gde da pro�ita tu vest." Zakon o borbi
protiv terorizma mogao bi u prili�noj meri da nas primakne ovakvom
stanju. Dr Vojin Dimitrijevi�, profesor me�unarodnog prava i jedan od
onih koji izuzetno dobro poznaju svetska iskustva u ovoj oblasti (uklju�uju�i
i zloupotrebe takvih zakona), tvrdio je pre nekoliko dana u intervjuu
listu "Danas" kako vlast izgleda namerava da ovde zapati tzv.
isto�nonema�ki vi�epartizam. "Tamo su", podsetio je dr
Dimitrijevi�, "postojale Komunisti�ka partija i jo� dve-tri
stranke koje, tobo�, nisu bile komunisti�ke. Njihovi predsednici su
imali �ofera i sekretaricu, i kad je trebalo pojavljivali su se da podr�e
'liniju'. Mislim da je kod nas �elja vlasti da postoji jedna vladaju�a
stranka sa dva lica, uz njih dve-tri pitome opozicione partije koje �e,
zapravo, lojalno sara�ivati."
SAMOUVERENOST:
Jedna od zanimljivosti ovog zakona je svakako i to �to �e ga usvojiti
savezna skup�tina, i �to �e na njemu pisati da va�i za �itavu
teritoriju SRJ. U redovima trojne koalicije bilo je izgleda dosta dilema
da li je bolje usvajati ovaj zakon samo na republi�kom nivou, ili
usvojiti jo� jedan za koji �e vlast u Crnoj Gori unapred re�i da je, �to
se nje ti�e, bezvredan, besmislen i neva�e�i. Crnogorski premijer Filip
Vujanovi� ve� je saop�tio da se ovakav zakon ne�e primenjivati u Crnoj
Gori, i istovremeno prili�no samouvereno utvrdio kako ne o�ekuje da �e
zakon o antiterorizmu dodatno pogor�ati ionako nizak nivo odnosa izme�u
dve republike. Za razliku od Vujanovi�a, mnogo je onih koji smatraju da
je upravo ovim zakonom zami�ljeno da se istim kamenom poskida ili o�erupa
bar nekoliko ptica. Opozicija koja ne�e da kupi mrvice sa stola vlasti,
Otpor, nezavisni mediji, nevladine organizacije i, ako kamen dobaci
dovoljno daleko, mo�da i pone�to po Crnoj Gori. Ako ne odmah, onda mo�da
kasnije. Zato �e u tuma�enjima ovog zakona biti prili�no zanimljivo
pitanje nadle�nosti. U nekim najavama pominje se i vaskrs savezne
policije, ukinute pre mnogo godina za vreme vlade Milana Pani�a i pojava
nekih, navodno "specijalnih saveznih snaga bezbednosti".
Zanimljivo je svakako i kako �e vojska pro�itati ovaj zakon, tim pre �to
se poprili�no prostora ostavlja i za rad vojnih sudova. Zvani�na Crna
Gora ina�e tvrdi da su postoje�i zakoni sasvim dovoljni. Ako se atentat
na Vuka Dra�kovi�a ozna�i kao teroristi�ki akt, ako je tamo�nja
policija prona�la izvr�ioce i tra�i od svojih kolega iz Srbije da
uhapse i izru�e ljude za koje se sumnja da su izvr�ili ovo delo, sve se
to mo�e u�initi i po postoje�im propisima.
Dan posle havarije jugoslovenske reprezentacije na
Evropskom prvenstvu u fudbalu i poraza sa 6:1 od Holandije, i dan pre nego
�to �e predlog zakona o borbi protiv terorizma biti obelodanjen, ve�ina
listova razvukla je preko cele strane naslov "Jugoslavija osma u
Evropi". Oni �to su tog dana de�urali u re�imskom razglasu
najverovatnije su sugerisali da se, uprkos svemu, izvr�i novo ulivanje
optimizma narodu. Da je u trenutku odigravanja ove utakmice ve� postojao
zakon o borbi protiv terorizma (po svemu sude�i neka vrsta replike davnog
Zakona o za�titi dr�ave iz vremena kralja Aleksandra), de�urni u
razglasu ne bi morali da i�ta sugeri�u. Svako "dobronameran"
sam bi razvukao naslov "Veliki uspeh � Jugoslavija osma u
Evropi" ili "Jugosloveni bolji od Nemaca i Engleza". Zakon
bi bio tu samo da spre�i pominjanje imena terorista Klajverta i Overmarsa
i propagiranje njihovog na�ina igre.
Nenad Lj. Stefanovi�
