Pozori�te: Slu�aj Jugoslovenskog dramskog
�ta radi nova uprava
Nizak umetni�ki nivo novih predstava, prouzrokovan
repertoarom koji nije opravdan rediteljskim konceptima i rizi�nim izborom
ve�ine saradnika, pokazuje da napredovanje nove zgrade na�eg
najuglednijeg pozori�ta nije pra�eno i umetni�kim usponom. Naprotiv
Iz
odre�enih razloga, koji su mo�da i objektivne prirode, neka na�a pozori�ta
su o�igledno nespremna u�la u ovu sezonu, jer kako druga�ije objasniti
�injenicu da posle vi�emese�ne potpune neaktivnosti, tek u drugom delu
sezone po�inju da "izbacuju" premijere. Jugoslovensko dramsko
pozori�te je u poslednjih mesec i po dana imalo �ak tri premijere na
sceni Teatra "Bojan Stupica", a jo� jedna se o�ekuje. S druge
strane, ova zbijenost i nije tako lo�a jer nam pru�a izo�treniju i
pregledniju sliku repertoarskog i umetni�kog profila pozori�ta. Pa kakav
zaklju�ak, na osnovu tih nedavnih premijera, mo�emo da steknemo o
profilu Jugoslovenskog dramskog pozori�ta, koji poslednjih godinu dana
gradi nova uprava na�eg najuglednijeg teatra?
"�KOLSKA LEKTIRA":
Odmah se prime�uje da je u izboru repertoara naglasak stavljen na
proverene vrednosti dramske klasike, ono �to bi cinik nazvao "�kolska
lektira"; ne treba zaboraviti da je, pored nedavno izvedenih komada �ekaju�i
Godoa Semjuela Beketa" i Ko�tana
Borisava Stankovi�a, u februaru postavljen i �ehovljev Vi�njik. Ovakav, izuzetno ambiciozan repertoar mo�e da se odr�i,
ali bi iza njega trebalo da stoje osmi�ljeni i zao�treni rediteljski
koncepti, koji u vi�ezna�nosti velikih dela pronalaze teme, zna�enja i
ose�anja bliska "duhu vremena", koji imaju neki su�tinski
razlog postojanja.
Predstava �ekaju�i Godoa
dobija taj razlog postojanja tek u poslednjih nekoliko minuta; mlada
rediteljka Bojana Lazi�, �iji je ovo diplomski rad, zavra�ava predstavu
pozivom zlostavljanog Lakija na pobunu, koju sme�ne kreature Vladimir i
Estragon ne mogu da prihvate. Ovo zna�enjsko pomeranje deluje banalno ne
samo zato �to je tako o�igledno i povr�no aktuelno ve� prevashodno
zato �to je, drasti�nim dramatur�kim intervencijama, spolja nametnuto i
zato �to se ostvaruje samo na kraju predstave. Pre toga predstava hramlje
od jednog do drugog proizvoljnog i izolovanog scenskog re�enja, u kojima
se �esto previ�aju neke od najubojitijih misli teksta, recimo ona
"mi uvek na�emo ne�to da nam se �ini da smo �ivi".
Tako dobijamo predstavu kojoj nedostaje uznemiruju�e ose�anje
besmisla, usamljenosti, bezna�a, u kojoj rediteljski i gluma�ki
konvencionalno postavljene komi�ke figure � Estragon (Ivan Bekjarev) i
Vladimir (Slobodan Te�i�), kao sitni, servilni hoh�tapleri, i Poco
(Nikola Simi�) kao neki va�arski maestro � jedva ostvaruju komi�ke
efekte. �ini se da se su�tinski problem nalazi u pogre�nom shvatanju
rediteljskog koncepta: �ekaju�i Godoa je komad otvorene metafori�ke strukture, iz koje
kritika godinama i��itava najrazli�itija zna�enja (od mitskog obrasca
o smeni godi�njih doba do �ekanja u Danteovom predvorju �istili�ta),
te zato ovu dramu, da bi se do�lo do druga�ijeg a relevantnog tuma�enja,
ne treba nasilno prekrajati, ve� samo izo�treno i dosledno �itati.
MESEC NA SCENI: Sli�an poku�aj
rediteljskog pomeranja naslu�ujemo i u Ko�tani; reditelj Jug Radivojevi� (kome je ovo tako�e diplomska
predstava) �eli da oslobodi Stankovi�ev "komad iz vranjanskog �ivota
s pesmama" lokalnog, folklornog kolorita tako �to ga postavlja na
praznu scenu, gde je veliki Mesec jedino scenografsko re�enje (scenograf
Dejan Panteli�). Ovim, naravno, �eli da se izdvoji univerzalno zna�enje
dela, da se istaknu zaumnost i iracionalnost strasti koje vladaju u svetu
Stankovi�evih junaka.
Me�utim, ovo rediteljsko-scenografsko re�enje, koje i samo
predstavlja op�te mesto, ostaje jedini poku�aj odvajanja od
konvencionalnog tuma�enja dela. U gluma�koj igri, naprotiv, preovla�uje
konvencionalno shvatanje derta. Umesto da sa glumcima poku�a da dramski
zgusne i izo�tri Stankovi�ev tekst, koji ima dramatur�ke probleme,
Radivojevi� se opredeljuje za spoljna re�enja, za prenagla�enu i
neutemeljenu ekspresivnost u gluma�koj igri (vika, pla�, presami�ivanje,
bacanje po tlu, itd.). Umerenije, komi�ki intonirano, pa zato na momente
i ne�to ubedljivije gluma�ko ostvarenje pru�io je �ika Milenkovi� kao
Mitke. Mlada glumica Milena Vasi�, koja je tuma�ila Ko�tanu, nije mogla
u ovakvim uslovima da ostvari ozbiljniju ulogu, ali je ipak uspela da poka�e
scenski �arm i temperament, peva�ke i igra�ke sposobnosti. Njene igra�ke
sposobnosti treba posmatrati odvojeno od kvazimoderne, dramski
neutemeljene i u osnovi provincijalne koreografije Pjera Rajkovi�a.
Jedini savremeni komad koji je u toku ove sezone postavljen ne
repertoar Jugoslovenskog dramskog pozori�ta je Jedanaest nedelja Radoslava Pavlovi�a, �ija je osnovna tema, o�igledno,
vezana za pro�logodi�njih jedanaest nedelja bombardovanja. Cinik bi
rekao da je to ujedno jedino �to mo�emo da tvrdimo o sadr�aju ovog
komada; sve ostalo, njegove situacije, likovi, odnosi, a prevashodno zna�enja
ostaju vi�e nego magloviti. Komad se zasniva na dramski neutemeljenim
situacijama i odnosima, koji se pravdaju nenormalno��u �ivotne
situacije (situacije bombardovanja) i tendencioznim,
"trbuhozbornim" dijalo�kim tiradama, koje ne izra�avaju toliko
likove koliko autorova razmi�ljanja o politici.
POVR�NA KOMIKA: Rediteljka
Irena Risti� poku�ala je da u radu sa glumcima dramu u�ini ne�to
uverljivijom, ali je taj poku�aj poni�ten povr�nom komikom, koja naro�ito
dolazi do izra�aja u drugom delu predstave. U tuma�enju Dragana Petrovi�a
drasti�no je parodiran lik Nenada, domara engleske ambasade, a time i
njegova politi�ka uverenja, njegovo zalaganje za �ivot, budu�nost,
evropsku orijentaciju Srbije. Tako je naru�ena ravnote�a izme�u
"nacionalisti�kih" i "evropejskih" pozicija, koja se
ipak naslu�uje u tekstu, pa bi neko neoprezan mogao da ka�e da smo
dobili pravu "promilo�evi�evsku" predstavu. Ovakav zaklju�ak
bio bi gotovo kompliment, jer bi svedo�io da predstava ima bar neki stav;
naprotiv, njene osnovne odlike, koja sjajno ocrtava op�te stanje svesti
na ovim prostorima, jesu nerazmrsiva misaona konfuzija i povr�nost.
Zaklju�ak, na�alost, nije potreban: nizak umetni�ki nivo ovih
predstava, prouzrokovan repertoarom koji nije opravdan rediteljskim
konceptima i rizi�nim izborom ve�ine saradnika, pokazuje da napredovanje
nove zgrade na�eg najuglednijeg pozori�ta nije pra�eno i umetni�kim
usponom. Naprotiv.
Ivan Medenica
