Festival alternativnog i novog teatra
Predeli se�anja
INFANT je duboko ukorenjen u ovu
sredinu; to je mlad festival koji ima sve �to treba da ima � vitalnost,
publiku, organizaciju, mlade ljude sa idejama
Daleko
od prestoni�kih �ar�ijskih rovova deluje jedna grupa vrednih pozori�nih
ljudi okupljena oko novosadskog projekta INFANT, koji je posle �est
godina postojanja definitivno izrastao u instituciju nezaobilaznu na
kulturnoj i duhovnoj mapi ove zemlje. �esti po redu Internacionalni
festival alternativnog i novog teatra, INFANT, koji je u nedelju u Novom
Sadu otvorila ameri�ka pozori�na umetnica Keti Randels, i koji �e
trajati do 5. jula, najve�i je dosad odr�an u njegovoj kratkoj istoriji.
O tome re�ito govori ne samo zna�ajan podatak o preko dvesta u�esnika
festivala, od �ega vi�e od polovine otpada na strane goste iz petnaestak
zemalja, ve� i visoki postavljeni standardi onoga �to je novosadska
publika imala ili �e tek imati priliku da vidi na ovom festivalu. Podvig
je utoliko ve�i �to je ostvaren sa minimalnim sredstvima. Simon
Grabovac, urednik festivala, za "Vreme" ka�e da je ovogodi�nji
INFANT verovatno najjeftiniji festival ikad odr�an kod nas. "Uspeli
smo jer smo iskoristili �injenicu da smo zanimljivi svetu, i da ih ovaj
prostor intrigira bez obzira na njihove motive, a naro�ito za nas va�nom
�injenicom da i u ovakvim okolnostima ovde postoje ljudi koji se bave
umetno��u. �ak toliko da je 90 odsto stranih u�esnika festivala
pristalo da sebi plati put i vize", ka�e Grabovac.
ODVESLAJMO GRAD:
Prvi dan festivala otkrio je koncept po kojem �e se odvijati njegovih
sedamdesetak zgusnutih programa, koji uklju�uju i dvadesetak predstava
(dve na dan) pozori�nih trupa iz Italije, Austrije, �vedske, Argentine,
SAD, BIH, �panije, Ma�arske, Gruzije...
Festival je otpo�eo na dunavskom keju simboli�nom
akcijom novosadskog Interkulturalnog centra Brod "Odveslajmo na�
grad na bolje mesto", u kojoj je u senci sru�enog Varadinskog mosta
stotinak u�esnika spustilo vesla, daske i priru�ni materijal u reku u
nameri da "odveslaju grad", demonstriraju�i "svest o tome
da imamo sva prava da �ivimo bolje, ali i re�enost da se borimo za
to". Posle otvaranja izlo�be total dizajna predstave Sedmorica
potiv Tebe mlade Lidije Jovanovi�, u galeriji Kulturnog centra Novog
Sada, sledio je nesvakida�nji "spektakl" koji su priredili
Austrijanci Kris Haring, koreograf i igra�, i Klaus Obermajer, kompozitor
i reditelj predstava D.A.V.E., koja se igrala na velikoj sceni Kulturnog
centra Novog Sada. U spretnoj kombinaciji klasi�nog teatra tela i
kompjuterskih i svetlosnih efekata, Kris Haring je, pra�en pulsiraju�om
Obermajerovom muzikom, u minucioznoj re�iji prire�ivao �udesne
transformacije sopstvenog tela koje se pred zate�enom publikom na vol�eban
na�in istezalo, multipliciralo, pretvaralo u telo starca i �ene. Izme�u
gr�a ljudskog tela u potrazi za prostorom i potrage za sopstvenim bi�em
izgubljenim u svetu virtuelnih projekcija i identiteta, D.A.V.E. je zastra�uju�e
demonstrirao �injenicu da se "tehnologije vi�e ne �alju na drugu
planetu � one zapo�inju invaziju na samog �oveka, koji vi�e ni�im
nije za�ti�en, ni moralom ni biopoliti�kim principima".
BOLNA ISKUSTVA:
Ovom �oku, a posle ve� tradicionalnog infantskog koncerta Obojenog
programa, sledila je potpuno druga�ije koncipirana predstava Predeo
Se�anja (Landscape of memories)
rediteljke Dah Teatra Jadranke An�eli�, internacionalna festivalska
produkcija nastala u saradnji ljudi iz na�e zemlje, �panije i Italije.
Tragaju�i za mehanizmima i dramaturgijom se�anja, u kamernoj atmosferi
�iji je tempo i smer umnogome odre�ivala sjajna �iva muzika Borisa Kova�a
i Milo�a Miti�a, ravnopravnih nosilaca predstave, �panski glumci Huan
Loriente Zamora i sugestivna Nekane Santamarija, izgovaraju�i tekstove
Izabele Aljende i Hozea Valentea i vezuju�i fragmente bolnih iskustava u
"pejza�e se�anja", razre�avali su usamljenost i borhesovsku
nostalgiju za sada�njo��u u otvaranju velikog prostora dobrih namera.
Kao �to nam potvr�uje Simon Grabovac, program ima
svoju dramaturgiju, koja se zapa�a ve� od prvog dana festivala. S jedne
strane predstava �oveka ma�ine, �esto samo proteze u igri finih
tehnologija, koji koristi sve medije da se umetni�ki izrazi, a sa druge
svedena, elementarna predstava koja se bavi ljudskim arhetipovima.
"Festival poku�ava da prati moderne tendencije u alternativnom i
novom teatru. Ove godine se bavi magistralnim tokom postmodernog teatra,
onim �ta se desilo posle velikih otkri�a Eu�enija Barbe i sli�nih, ali
i svim onim skrajnutim oblicima teatra. I, naravno, mogu�nostima kako
teatar da u�estvuje u emancipaciji i u razre�enju nekih problema
savremenog dru�tva", ka�e Grabovac, podse�aju�i da je moto
ovogodi�njeg festivala i tema me�unarodne konferencije(Radikalnog ameri�kog
teatra) i simpozijuma koji �e se odr�ati u toku INFANT-a: "Svedoci
mira". U tome je onaj su�tinski dosluh sa ovim vremenom i prostorom,
ali ne samo to. Uz prezentacije, edukaciju, kreativne radionice i
festivalske produkcije, koje afirmi�u INFANT kao zna�ajan
prezentaciono-produkcijski centar, ovaj festival definitivno igra zna�ajnu
aktivnu ulogu u kreiranju sopstvenog pozori�nog i svakog drugog okru�enja,
i �iji �e pravi uticaj tek da se vidi.
IGNORISANJE:
"INFANT je duboko ukorenjen u ovu sredinu; to je mlad festival koji
ima sve �to treba da ima � vitalnost, publiku, organizaciju, mlade
ljude sa idejama, i �teta je samo �to ne nailazi na prave odjeke u
medijima i u rangiranju festivala u nas", ka�e Simon Grabovac.
"Ali INFANT, bez obzira na sve, radi i deluje na duge staze, mada se
njegovi efekti ve� danas mogu meriti vrlo konkretno. Ako festival
opstane, a nema razloga da tako ne bude, sigurno je da �e oni koji ga
ignori�u ipak morati da ga vide i promene mi�ljenje."
Privilegiju pra�enja novih pozori�nih tendencija za
sada imaju samo Novosa�ani, ali priliku da neke predstave iz produkcije
INFANT-a vidi i beogradska publika ukaza�e se na slede�em Belefu.
Neboj�a Gruji�i�
