Festival alternativnog i novog teatra
Predeli sećanja
INFANT je duboko ukorenjen u ovu
sredinu; to je mlad festival koji ima sve što treba da ima – vitalnost,
publiku, organizaciju, mlade ljude sa idejama
Daleko
od prestoničkih čaršijskih rovova deluje jedna grupa vrednih pozorišnih
ljudi okupljena oko novosadskog projekta INFANT, koji je posle šest
godina postojanja definitivno izrastao u instituciju nezaobilaznu na
kulturnoj i duhovnoj mapi ove zemlje. Šesti po redu Internacionalni
festival alternativnog i novog teatra, INFANT, koji je u nedelju u Novom
Sadu otvorila američka pozorišna umetnica Keti Randels, i koji će
trajati do 5. jula, najveći je dosad održan u njegovoj kratkoj istoriji.
O tome rečito govori ne samo značajan podatak o preko dvesta učesnika
festivala, od čega više od polovine otpada na strane goste iz petnaestak
zemalja, već i visoki postavljeni standardi onoga što je novosadska
publika imala ili će tek imati priliku da vidi na ovom festivalu. Podvig
je utoliko veći što je ostvaren sa minimalnim sredstvima. Simon
Grabovac, urednik festivala, za "Vreme" kaže da je ovogodišnji
INFANT verovatno najjeftiniji festival ikad održan kod nas. "Uspeli
smo jer smo iskoristili činjenicu da smo zanimljivi svetu, i da ih ovaj
prostor intrigira bez obzira na njihove motive, a naročito za nas važnom
činjenicom da i u ovakvim okolnostima ovde postoje ljudi koji se bave
umetnošću. Čak toliko da je 90 odsto stranih učesnika festivala
pristalo da sebi plati put i vize", kaže Grabovac.
ODVESLAJMO GRAD:
Prvi dan festivala otkrio je koncept po kojem će se odvijati njegovih
sedamdesetak zgusnutih programa, koji uključuju i dvadesetak predstava
(dve na dan) pozorišnih trupa iz Italije, Austrije, Švedske, Argentine,
SAD, BIH, Španije, Mađarske, Gruzije...
Festival je otpočeo na dunavskom keju simboličnom
akcijom novosadskog Interkulturalnog centra Brod "Odveslajmo naš
grad na bolje mesto", u kojoj je u senci srušenog Varadinskog mosta
stotinak učesnika spustilo vesla, daske i priručni materijal u reku u
nameri da "odveslaju grad", demonstrirajući "svest o tome
da imamo sva prava da živimo bolje, ali i rešenost da se borimo za
to". Posle otvaranja izložbe total dizajna predstave Sedmorica
potiv Tebe mlade Lidije Jovanović, u galeriji Kulturnog centra Novog
Sada, sledio je nesvakidašnji "spektakl" koji su priredili
Austrijanci Kris Haring, koreograf i igrač, i Klaus Obermajer, kompozitor
i reditelj predstava D.A.V.E., koja se igrala na velikoj sceni Kulturnog
centra Novog Sada. U spretnoj kombinaciji klasičnog teatra tela i
kompjuterskih i svetlosnih efekata, Kris Haring je, praćen pulsirajućom
Obermajerovom muzikom, u minucioznoj režiji priređivao čudesne
transformacije sopstvenog tela koje se pred zatečenom publikom na volšeban
način istezalo, multipliciralo, pretvaralo u telo starca i žene. Između
grča ljudskog tela u potrazi za prostorom i potrage za sopstvenim bićem
izgubljenim u svetu virtuelnih projekcija i identiteta, D.A.V.E. je zastrašujuće
demonstrirao činjenicu da se "tehnologije više ne šalju na drugu
planetu – one započinju invaziju na samog čoveka, koji više ničim
nije zaštićen, ni moralom ni biopolitičkim principima".
BOLNA ISKUSTVA:
Ovom šoku, a posle već tradicionalnog infantskog koncerta Obojenog
programa, sledila je potpuno drugačije koncipirana predstava Predeo
Sećanja (Landscape of memories)
rediteljke Dah Teatra Jadranke Anđelić, internacionalna festivalska
produkcija nastala u saradnji ljudi iz naše zemlje, Španije i Italije.
Tragajući za mehanizmima i dramaturgijom sećanja, u kamernoj atmosferi
čiji je tempo i smer umnogome određivala sjajna živa muzika Borisa Kovača
i Miloša Mitića, ravnopravnih nosilaca predstave, španski glumci Huan
Loriente Zamora i sugestivna Nekane Santamarija, izgovarajući tekstove
Izabele Aljende i Hozea Valentea i vezujući fragmente bolnih iskustava u
"pejzaže sećanja", razrešavali su usamljenost i borhesovsku
nostalgiju za sadašnjošću u otvaranju velikog prostora dobrih namera.
Kao što nam potvrđuje Simon Grabovac, program ima
svoju dramaturgiju, koja se zapaža već od prvog dana festivala. S jedne
strane predstava čoveka mašine, često samo proteze u igri finih
tehnologija, koji koristi sve medije da se umetnički izrazi, a sa druge
svedena, elementarna predstava koja se bavi ljudskim arhetipovima.
"Festival pokušava da prati moderne tendencije u alternativnom i
novom teatru. Ove godine se bavi magistralnim tokom postmodernog teatra,
onim šta se desilo posle velikih otkrića Euđenija Barbe i sličnih, ali
i svim onim skrajnutim oblicima teatra. I, naravno, mogućnostima kako
teatar da učestvuje u emancipaciji i u razrešenju nekih problema
savremenog društva", kaže Grabovac, podsećajući da je moto
ovogodišnjeg festivala i tema međunarodne konferencije(Radikalnog američkog
teatra) i simpozijuma koji će se održati u toku INFANT-a: "Svedoci
mira". U tome je onaj suštinski dosluh sa ovim vremenom i prostorom,
ali ne samo to. Uz prezentacije, edukaciju, kreativne radionice i
festivalske produkcije, koje afirmišu INFANT kao značajan
prezentaciono-produkcijski centar, ovaj festival definitivno igra značajnu
aktivnu ulogu u kreiranju sopstvenog pozorišnog i svakog drugog okruženja,
i čiji će pravi uticaj tek da se vidi.
IGNORISANJE:
"INFANT je duboko ukorenjen u ovu sredinu; to je mlad festival koji
ima sve što treba da ima – vitalnost, publiku, organizaciju, mlade
ljude sa idejama, i šteta je samo što ne nailazi na prave odjeke u
medijima i u rangiranju festivala u nas", kaže Simon Grabovac.
"Ali INFANT, bez obzira na sve, radi i deluje na duge staze, mada se
njegovi efekti već danas mogu meriti vrlo konkretno. Ako festival
opstane, a nema razloga da tako ne bude, sigurno je da će oni koji ga
ignorišu ipak morati da ga vide i promene mišljenje."
Privilegiju praćenja novih pozorišnih tendencija za
sada imaju samo Novosađani, ali priliku da neke predstave iz produkcije
INFANT-a vidi i beogradska publika ukazaće se na sledećem Belefu.
Nebojša Grujičić
