Milioneri srednjoisto�ne Evrope
Prva liga "sve�eg kapitala"
Sve manje �pekulanata, sve vi�e milionera koji su
shvatili zna�aj "nove ekonomije" koja se oslanja na
informatiku, internet i telekomunikacije
Var�ava
Nove
rasko�ne rezidencije podignute u var�avskim predgradjima Konstan�inu i
Anjinu, na jezerima i u �umama u �iroj okolini poljske prestonice, svedo�e
o sve vidljivijem prisustvu nove privredne elite. I ovogodi�nja lista sto
najbogatijih ljudi nedeljnika "Vprost" sastavljena je isklju�ivo
od biznismena, �ime se Poljska bitno razlikuje od drugih postkomunisti�kih
zemalja; tamo se, naime, u milionere ubrajaju ne samo sposobni
preduzetnici nego i politi�ari, sportisti i umetnici, �to pokazuje da je
i u "novom kapitalizmu" nekada�nja elita zadr�ala svoje
privilegije i status dr�avno-privredne oligarhije.
U regionu srednjoisto�ne Evrope prva liga "sve�eg kapitala" menja se u zavisnosti od smena politi�kih stranaka u institucijama vlasti, tempa reformi i privatizacije, kao i od stepena prilagodjavanja zakonodavstva merilima zapadnog sveta. Nije mali broj onih koji naglo nestaju sa rang lista jer su, prekora�iv�i granice dopu�tenog, potra�ili azil u inostranstvu ili zavr�ili karijeru na�av�i se iza re�etaka.
MO� RUSKIH OLIGARHA: U Rusiji su glavne industrijske grane jo� pre nekoliko godina podeljene izmedju 20-30 mo�nika. Ali, na listi vlasnika velikih preduze�a te�ko je na�i ime najbogatijeg Rusa Borisa Berezovskog, "vrednog" najmanje tri milijarde dolara, koji posluje preko "podmetnutih" ljudi, a profit investira u inostranstvu. "Raspu�in na dvoru Jeljcina", "ruski Makijaveli" samo su neki od epiteta kojima mediji �aste Berezovskog, �ije se akcije visoko kotiraju i u ekipi predsednika Putina. Drugi po snazi ruski magnat Vladimir Gu�inski na�ao se u predsedni�koj izbornoj kampanji na "pogre�noj strani", po�to je pru�ao podr�ku gradona�elniku Moskve Juriju Lu�kovu. Predsednik Putin se odlu�no suprotstavio poku�aju Gu�inskog da Kremlju nametne vlast oligarha, finansijski i politi�ki najmo�nijih ljudi Rusije. Optu�en za plja�ku dr�avne imovine i razne zloupotrebe, Gu�inski se na�ao u zatvoru, dok je na njegovu TV stanicu stavljen katanac.
Znatno uzdr�aniji u odnosima sa politi�arima jeste Vladimir Potanin, koji kontroli�e grupu "Interros" sa petrolejskim koncernom "Sidanko" na �elu, vi�e telekomunikacijskih preduze�a i najve�i na svetu kombinat za proizvodnju nikla u Norilsku. U "vrhu�ku" ruskih kapitalista ubrajaju se i �efovi dveju najve�ih energetskih koncerna "Gasprom" i Lukoil � Rem Vjahirjev i Vagit Alekpjerov. Visoke pozicije na rang listi ruskih milionera zadr�ali su "kralj aluminijuma" Roman Abramovi� i finansijer Mihail Hodorkovski.
POLITIKA I BIZNIS: Veze izme�u politike i biznisa najuo�ljivije su u Belorusiji i Ukrajini. Od dolaska Luka�enka na vlast u Belorusiji se niko ne hvali zara�enim milionima. Nekada�nji �ampion u munjevitom pove�avanju bogatstva Aleksander Pupejko pobegao je u inostranstvo, a njegov rival Andrej Klimov sedi u zatvoru. Nesmetano, ipak, posluju biznismeni tesno povezani sa Luka�enkovom ekipom. Me�u njima vode�e mesto zauzimaju vlasnik firme "OMC Motors" Aleksij Vaganov i �ef preduze�a "Trapil" Vladimir �i�. Za jednog od najbogatijih gra�ana smatra se i �ef administracije predsednika Belorusije Mihail Mja�nikovi�, blisko povezan sa ruskim biznismenima. Najbogatiji �ovek Ukrajine, biv�i premijer Pavlo Lazarenko, nalazi se u zatvoru za imigrante u San Francisku i �eka na politi�ki azil i deportaciju u �vajcarsku, gde je optu�en zbog pranja novca. Lazarenko ne gubi vreme ni u zatvoru � preko posrednika je kupio vilu koju je posedovao ameri�ki filmski glumac Edi Marfi. Lazarenko je tipi�an primer politi�ara, koji su u nekim od postkomunisti�kih zemalja izvla�ili ogromnu materijalnu korist od mafija�kog povezivanja prestupni�kih organizacija sa organima dr�avne vlasti. Kao premijer uzimao je proviziju od privatizovanih preduze�a i licenci, a nelegalno zara�eni novac je slagao u strane banke.
Da su u Ukrajini veze izme�u politike i biznisa veoma jake svedo�i podatak da 202 od 450 poslanika spada u najbogatije ljude u ovoj zemlji, u kojoj profesori univerziteta zara�uju manje od sto dolara mese�no. Na �elu parlamentarnog lobija, koji odr�ava na vlasti predsednika Leonida Ku�mu, nalaze se milioneri Aleksander Volkov, Viktor Medvjed�uk i Grigorij Surkis.
POLJSKI E-MILIONERI: Na �elo liste poljskih milionera, kako tvrdi nedeljnik "Vprost", sve br�e se probijaju ljudi povezani sa kompjuterskom tehnikom, kibernetikom, internetom i telekomunikacijama. Budu�im E-milionerima najbolji primer daje Jan Kul�ik, koji se ve� nekoliko godina nalazi na vrhu liste najbogatijih Poljaka. Oslanjaju�i se na "klasi�nu ekonomiju" (pivo, automobili, autostrade, finansije), Kul�ik je investiraju�i u mre�u mobilne telefonije "Era" energi�no zakora�io u modernije forme biznisa. Ukupan prihod Kuli�kovih firmi prekora�io je pro�le godine �est milijardi maraka. Na drugom mestu poljske liste milionera je Aleksander Guzovati, koji je sa �lanovima svoje porodice stekao neprocenjivo bogatstvo trguju�i naftom i gasom. Ali ve� tre�e mesto zauzeo je Ri�ard Krauze, vlasnik grupe "Prokom Software SA" i drugih vode�ih firmi u podru�ju informatike.
Pored njega, me�u najbogatijim Poljacima na�li su se i drugi predstavnici "nove ekonomije": vlasnik privatne TV mre�e "Polsat" Zigmunt Solo� (4. mesto), �ef multimedialne firme "ITI" i stanice "TVN" Jan Vejhert (7), proizvo�a� elektronske opreme Zbignjev Njem�icki (8), �ef "Tele-Fonike" Boguslav Cupjal (12), proizvo�a� kompjutera "Optimus" Roman Kluska (16), �ef "Computer-Landa" Toma� �jelicki i mnogi drugi. U izboru podru�ja ulaganja "sve�eg kapitala" Poljska je "bli�e svetu" od svojih suseda, a sada�nji pozitivan trend pokazuje da se su�ava prostor za delovanje �pekulanata, od kojih su mnogi zauvek napustili rang listu nedeljnika "Vprost". To ne zna�i da u Poljskoj ne funkcioni�e siva ekonomija: mafija�ki organizovane prestupni�ke grupe i dalje se bave pranjem novca, nelegalnom trgovinom alkoholom, cigaretama, oru�jem i drogom, ali su to delatnosti koje sve vi�e ostaju na marginama nacionalne privrede.
REFORMAMA PROTIV MALVERZACIJA: Kao i Poljska, Ma�arska je dobar primer zemlje u tranziciji koja uspe�nim sprovo�enjem reformi potiskuje sklonost malverzacijama i mafija�kom stilu privre�ivanja. Ve� du�e vreme na �elu liste najbogatijih Ma�ara nalazi se Gabor Varszegi, osniva� i vlasnik firme "Fotex", a u poslednje vreme sve vi�e anga�ovan u poslovanje u vezi sa internetom. Me�u najuspe�nije menad�ere ubraja se i informatik Gabor �ele�, koji je po�eo od male kompjuterske firme, a danas kontroli�e proizvo�a�a elektronske opreme "Videoton" i fabriku autobusa "Ikarus".
Ma�arskoj eliti pripada i I�tvan Tama�, vlasnik "Dunaholdinga" i �kole za biznismene. Jedan od najbogatijih �e�kih biznismena je Ivo Luka�ovi�, "vunderkind interneta". On pripada generaciji koja je je potisnula milionere oboga�ene na raznim �pekulacijama u toku procesa privatizacije. Me�u novim ljudima �e�kog biznisa je i 53-godi�nji doktor filozofije Martin Krato�vil, vlasnik multimedialnog holdinga "Bobton". Ali najve�e bogatstvo i dalje pripada predstavnicima "stare ekonomije", kao �to su vlasnik automobilskih firmi Antonin �arouz, �ef firme koja eksploati�e zlato u Ugandi 27-godi�nji Milan Ko�i�ek, kao i 30-godi�nji Karol Komarek, jedan od suvlasnika firme za distribuciju gasa "Bohemia".
U Slova�koj je imovinsko stanje pojedinaca obavijeno velom tajne, ali se pretpostavlja da najmanje 36 ljudi raspola�e imovinom vrednom najmanje milijardu kruna (oko 46 miliona dolara). Me�u najbogatije se ubrajaju Jozef Majski (vlasnik industrijsko-trgova�kog holdinga "Sipox"), Franti�ek Moj�i� (lizing "Drukos"), kao i dvojica Ladislav Kamaras i Ladislav Krajniak, vlasnici kombinata celuloze "SCP". Znatan uticaj i dalje imaju milioneri koji su bogatstvo sticali u specifi�noj sprezi privrede i politike, naro�ito u vreme vladavine Vladimira Me�ijara. Me�u njima su biv�i ministar privrede i vlasnik metalur�kog kombinata VS� Aleksander Reze�, jedan od lidera stranke HZDS Vladimir Poor, doskora�nji suvlasnik rafinerije nafte "Gbeli", i biv�i �ef tajne policije SIS Ivan Leks. Gotovo iz dana u dan, uporedo sa ja�anjem demokratskog sistema, su�ava se podru�je boga�enja na malverzacijama u Bugarskoj i Rumuniji. Nove vlade uspostavile su kontrolu nad poslovanjem privatnih firmi sa inostranstvom, likvidirane su mnoge parabankarske institucije, a postepeno se gasi i jedan od najve�ih izvora nelegalne zarade � �verc robe u Jugoslaviju, obuhva�enu me�unarodnim sankcijama. Na primerima ove dve zemlje mo�e se videti kakav zna�aj za zemlje u tranziciji imaju normalizacija i demokratizacija sistema vlasti, a posebno ambicija njihovih politi�ara da se uklju�e u procese evroatlantske integracije.
Ilija Marinkovi� (Beta)
