Milioneri srednjoistočne Evrope
Prva liga "svežeg kapitala"
Sve manje špekulanata, sve više milionera koji su
shvatili značaj "nove ekonomije" koja se oslanja na
informatiku, internet i telekomunikacije
Varšava
Nove
raskošne rezidencije podignute u varšavskim predgradjima Konstanćinu i
Anjinu, na jezerima i u šumama u široj okolini poljske prestonice, svedoče
o sve vidljivijem prisustvu nove privredne elite. I ovogodišnja lista sto
najbogatijih ljudi nedeljnika "Vprost" sastavljena je isključivo
od biznismena, čime se Poljska bitno razlikuje od drugih postkomunističkih
zemalja; tamo se, naime, u milionere ubrajaju ne samo sposobni
preduzetnici nego i političari, sportisti i umetnici, što pokazuje da je
i u "novom kapitalizmu" nekadašnja elita zadržala svoje
privilegije i status državno-privredne oligarhije.
U regionu srednjoistočne Evrope prva liga "svežeg kapitala" menja se u zavisnosti od smena političkih stranaka u institucijama vlasti, tempa reformi i privatizacije, kao i od stepena prilagodjavanja zakonodavstva merilima zapadnog sveta. Nije mali broj onih koji naglo nestaju sa rang lista jer su, prekoračivši granice dopuštenog, potražili azil u inostranstvu ili završili karijeru našavši se iza rešetaka.
MOĆ RUSKIH OLIGARHA: U Rusiji su glavne industrijske grane još pre nekoliko godina podeljene izmedju 20-30 moćnika. Ali, na listi vlasnika velikih preduzeća teško je naći ime najbogatijeg Rusa Borisa Berezovskog, "vrednog" najmanje tri milijarde dolara, koji posluje preko "podmetnutih" ljudi, a profit investira u inostranstvu. "Raspućin na dvoru Jeljcina", "ruski Makijaveli" samo su neki od epiteta kojima mediji časte Berezovskog, čije se akcije visoko kotiraju i u ekipi predsednika Putina. Drugi po snazi ruski magnat Vladimir Gušinski našao se u predsedničkoj izbornoj kampanji na "pogrešnoj strani", pošto je pružao podršku gradonačelniku Moskve Juriju Luškovu. Predsednik Putin se odlučno suprotstavio pokušaju Gušinskog da Kremlju nametne vlast oligarha, finansijski i politički najmoćnijih ljudi Rusije. Optužen za pljačku državne imovine i razne zloupotrebe, Gušinski se našao u zatvoru, dok je na njegovu TV stanicu stavljen katanac.
Znatno uzdržaniji u odnosima sa političarima jeste Vladimir Potanin, koji kontroliše grupu "Interros" sa petrolejskim koncernom "Sidanko" na čelu, više telekomunikacijskih preduzeća i najveći na svetu kombinat za proizvodnju nikla u Norilsku. U "vrhušku" ruskih kapitalista ubrajaju se i šefovi dveju najvećih energetskih koncerna "Gasprom" i Lukoil – Rem Vjahirjev i Vagit Alekpjerov. Visoke pozicije na rang listi ruskih milionera zadržali su "kralj aluminijuma" Roman Abramovič i finansijer Mihail Hodorkovski.
POLITIKA I BIZNIS: Veze između politike i biznisa najuočljivije su u Belorusiji i Ukrajini. Od dolaska Lukašenka na vlast u Belorusiji se niko ne hvali zarađenim milionima. Nekadašnji šampion u munjevitom povećavanju bogatstva Aleksander Pupejko pobegao je u inostranstvo, a njegov rival Andrej Klimov sedi u zatvoru. Nesmetano, ipak, posluju biznismeni tesno povezani sa Lukašenkovom ekipom. Među njima vodeće mesto zauzimaju vlasnik firme "OMC Motors" Aleksij Vaganov i šef preduzeća "Trapil" Vladimir Čiž. Za jednog od najbogatijih građana smatra se i šef administracije predsednika Belorusije Mihail Mjašnikovič, blisko povezan sa ruskim biznismenima. Najbogatiji čovek Ukrajine, bivši premijer Pavlo Lazarenko, nalazi se u zatvoru za imigrante u San Francisku i čeka na politički azil i deportaciju u Švajcarsku, gde je optužen zbog pranja novca. Lazarenko ne gubi vreme ni u zatvoru – preko posrednika je kupio vilu koju je posedovao američki filmski glumac Edi Marfi. Lazarenko je tipičan primer političara, koji su u nekim od postkomunističkih zemalja izvlačili ogromnu materijalnu korist od mafijaškog povezivanja prestupničkih organizacija sa organima državne vlasti. Kao premijer uzimao je proviziju od privatizovanih preduzeća i licenci, a nelegalno zarađeni novac je slagao u strane banke.
Da su u Ukrajini veze između politike i biznisa veoma jake svedoči podatak da 202 od 450 poslanika spada u najbogatije ljude u ovoj zemlji, u kojoj profesori univerziteta zarađuju manje od sto dolara mesečno. Na čelu parlamentarnog lobija, koji održava na vlasti predsednika Leonida Kučmu, nalaze se milioneri Aleksander Volkov, Viktor Medvjedčuk i Grigorij Surkis.
POLJSKI E-MILIONERI: Na čelo liste poljskih milionera, kako tvrdi nedeljnik "Vprost", sve brže se probijaju ljudi povezani sa kompjuterskom tehnikom, kibernetikom, internetom i telekomunikacijama. Budućim E-milionerima najbolji primer daje Jan Kulčik, koji se već nekoliko godina nalazi na vrhu liste najbogatijih Poljaka. Oslanjajući se na "klasičnu ekonomiju" (pivo, automobili, autostrade, finansije), Kulčik je investirajući u mrežu mobilne telefonije "Era" energično zakoračio u modernije forme biznisa. Ukupan prihod Kuličkovih firmi prekoračio je prošle godine šest milijardi maraka. Na drugom mestu poljske liste milionera je Aleksander Guzovati, koji je sa članovima svoje porodice stekao neprocenjivo bogatstvo trgujući naftom i gasom. Ali već treće mesto zauzeo je Rišard Krauze, vlasnik grupe "Prokom Software SA" i drugih vodećih firmi u području informatike.
Pored njega, među najbogatijim Poljacima našli su se i drugi predstavnici "nove ekonomije": vlasnik privatne TV mreže "Polsat" Zigmunt Solož (4. mesto), šef multimedialne firme "ITI" i stanice "TVN" Jan Vejhert (7), proizvođač elektronske opreme Zbignjev Njemčicki (8), šef "Tele-Fonike" Boguslav Cupjal (12), proizvođač kompjutera "Optimus" Roman Kluska (16), šef "Computer-Landa" Tomaš Šjelicki i mnogi drugi. U izboru područja ulaganja "svežeg kapitala" Poljska je "bliže svetu" od svojih suseda, a sadašnji pozitivan trend pokazuje da se sužava prostor za delovanje špekulanata, od kojih su mnogi zauvek napustili rang listu nedeljnika "Vprost". To ne znači da u Poljskoj ne funkcioniše siva ekonomija: mafijaški organizovane prestupničke grupe i dalje se bave pranjem novca, nelegalnom trgovinom alkoholom, cigaretama, oružjem i drogom, ali su to delatnosti koje sve više ostaju na marginama nacionalne privrede.
REFORMAMA PROTIV MALVERZACIJA: Kao i Poljska, Mađarska je dobar primer zemlje u tranziciji koja uspešnim sprovođenjem reformi potiskuje sklonost malverzacijama i mafijaškom stilu privređivanja. Već duže vreme na čelu liste najbogatijih Mađara nalazi se Gabor Varszegi, osnivač i vlasnik firme "Fotex", a u poslednje vreme sve više angažovan u poslovanje u vezi sa internetom. Među najuspešnije menadžere ubraja se i informatik Gabor Šeleš, koji je počeo od male kompjuterske firme, a danas kontroliše proizvođača elektronske opreme "Videoton" i fabriku autobusa "Ikarus".
Mađarskoj eliti pripada i Ištvan Tamaš, vlasnik "Dunaholdinga" i škole za biznismene. Jedan od najbogatijih čeških biznismena je Ivo Lukačovič, "vunderkind interneta". On pripada generaciji koja je je potisnula milionere obogaćene na raznim špekulacijama u toku procesa privatizacije. Među novim ljudima češkog biznisa je i 53-godišnji doktor filozofije Martin Kratočvil, vlasnik multimedialnog holdinga "Bobton". Ali najveće bogatstvo i dalje pripada predstavnicima "stare ekonomije", kao što su vlasnik automobilskih firmi Antonin Šarouz, šef firme koja eksploatiše zlato u Ugandi 27-godišnji Milan Kožišek, kao i 30-godišnji Karol Komarek, jedan od suvlasnika firme za distribuciju gasa "Bohemia".
U Slovačkoj je imovinsko stanje pojedinaca obavijeno velom tajne, ali se pretpostavlja da najmanje 36 ljudi raspolaže imovinom vrednom najmanje milijardu kruna (oko 46 miliona dolara). Među najbogatije se ubrajaju Jozef Majski (vlasnik industrijsko-trgovačkog holdinga "Sipox"), František Mojžiš (lizing "Drukos"), kao i dvojica Ladislav Kamaras i Ladislav Krajniak, vlasnici kombinata celuloze "SCP". Znatan uticaj i dalje imaju milioneri koji su bogatstvo sticali u specifičnoj sprezi privrede i politike, naročito u vreme vladavine Vladimira Mečijara. Među njima su bivši ministar privrede i vlasnik metalurškog kombinata VSŽ Aleksander Rezeš, jedan od lidera stranke HZDS Vladimir Poor, doskorašnji suvlasnik rafinerije nafte "Gbeli", i bivši šef tajne policije SIS Ivan Leks. Gotovo iz dana u dan, uporedo sa jačanjem demokratskog sistema, sužava se područje bogaćenja na malverzacijama u Bugarskoj i Rumuniji. Nove vlade uspostavile su kontrolu nad poslovanjem privatnih firmi sa inostranstvom, likvidirane su mnoge parabankarske institucije, a postepeno se gasi i jedan od najvećih izvora nelegalne zarade – šverc robe u Jugoslaviju, obuhvaćenu međunarodnim sankcijama. Na primerima ove dve zemlje može se videti kakav značaj za zemlje u tranziciji imaju normalizacija i demokratizacija sistema vlasti, a posebno ambicija njihovih političara da se uključe u procese evroatlantske integracije.
Ilija Marinković (Beta)
