| Vreme u�ivanja |
Vreme broj 495, 1. jul 2000. |
|
Ta�ka Na po�etku be�e ona. Mala, gotovo neprimetna, stigla je u pismo na velika vrata, kao kraljica Geometrije, ono od �ega sve postaje i ka �emu se vra�a. Mo�e re�enica da bude duga i otporna koliko god ho�e, negde je �eka neumoljiva ta�ka. Mogu drugi znaci do mile volje da se ko�opere i pridaju sebi zna�aj, teraju �itaoca da ide kroz tekst kao da na �opavom magaretu klip�e niz podlokanu kaldrmisanu ulicu, na kraju svi moraju da se sklone pred ta�kom i ostave je da obavi posao, jer njen je najte�i i najva�niji. Dugo su znaci interpunkcije bili luksuz koji je malo ko mogao sebi da priu�ti. Hiljadama godina je jezi�ki zapis morao da bude klesan, urezivan, greban i utrljavan u te�ko pristupa�ne i posebno birane i obra�ivane materijale, po�ev od kamena, preko glinenih plo�ica, �ivotinjskih ko�a, kore drveta, papirusa, pergamenta, do papira. Moralo se �tedeti. Na�e �uveno "debelo jer" slu�ilo je da ozna�i kraj re�i, jer me�u njima nije bilo razmaka. �tedelo se �ak i na vokalima � od �ega je kabalisti�ko jezikoslovlje formiralo �itavu ezoteri�nu matematiku � pa su pomenuti staroslovenski zapisi imali nadredne znake koji su imali funkciju vokala, a nisu zauzimali skup vodoravni prostor. Drugi, tako�e prakti�ni razlog odsustva znakova interpunkcije u starijim zapisima je prosto u tome �to, na primer, nije potrebno staviti znak �u�enja iza hijeroglifne pri�ice o tome kako je Kleopatra bila i sa Julijem i sa Markom, pa se posle ubila; uzvi�nik posle "ne ubij"; upitnik iza "bledoliki govoriti dvostrukim jezikom"; tri ta�ke pre "neka jedu kola�a"... Pri�a se da je Pitija bila toliko tra�ena proro�ica upravo zbog svoje manipulacije interpunkcijom. Jednom prilikom joj je do�ao neki vojskovo�a da pita kakav �e za njega biti ishod bitke u koju ide. Ona je, zastra�uju�a i zanosna, obavijena mirisnim dimovima, prema latinskom prevodu, odgovorila: "Ibis redibis nunquam peribis in bello." ("I�i �e� vratiti se nikad poginuti u ratu.") Neustra�ivi vojskovo�a stavio je zarez pre "nikad". Kasnije je sahranjen uz du�ne po�asti, i bez zareza na Pitijinom epitafu. Ovo je samo jedna od bezbrojnih pri�a iz vremena kada se malo govorilo i jo� manje pisalo. Po�to nikad nije svima bilo isto, izvesna grupa filozofa Aleksandrijske �kole sre�no se smestila na delti Nila, gde trske ima na pretek, pa su mogli sebi da dozvole "bacanje papirusa" na interpunkciju. A po�to je Gr�ka na par zaveslaja odatle, njeni gramati�ari su i zvani�no ustanovili ta�ku. Svi ostali znaci izvedeni su od nje, ali su, skitaju�i kroz vekove i zemlje, �esto menjali zna�enje i izgled. Tako je, izme�u ostalog, gr�ki ";" do Engleske stigao kao ta�ka. Zarez je negde na putu zapeo i nije mogao da se otka�i. Aldus Manuncijus (Aldo Manunzio il Vecchio, 1449-1515, Venecija), Gutenbergov savremenik i osniva� izdava�ke ku�e "Aldin pres", koja jo� postoji � za�titni znak su joj sidro i delfin � krajem XV veka prvi �tampa dela Aristotela, Aristofana, Tukidida, Sofokla, Herodota, Euripida, Homera, Ezopa, Erazma, Danteovu "Bo�anstvenu komediju". Posao savetnika, saradnika i slovoslaga�a poverio je Grcima, i zahvaljuju�i njima ta�ka se posle provla�enja kroz interpunkcijom siroma�ni stari i srednji vek ustoli�ila na tronu sa koga vi�e nije si�la. Na drugom kraju ovog lanca doga�aja, posle pojevtinjenja i omasovljenja podloga za pisanje, tokom kojeg su izvo�a�i kao iz d�aka sipali crtice, zagrade, nizove pomamnih uskli�nika i asterikse, nalaze se pesnici Dade, koji su se ovim stvarima igrali kao velika deca i, malo kasnije, softver-zanatlije, da znake upotrebe na na�in koji opet nekako podse�a na onu kabalisti�ku (i drugu) matematiku. I virtuelni prostor je dragocen i skup. Ta�ka. Olja Bro�i� |
|