Vreme broj 495, 1. jul 2000.

Redovan sam čitalac "Vremena" od prvog broja, i moram da priznam da nemam većih primedbi na sadržaj vašeg i mog lista. Ponekad mi, ipak, zasmeta to što ne posvećujete dovoljno pažnje nečemu što se kod nas zove "žensko pitanje", a što bih ja nazvala civilizacijskim pitanjem. Zašto, na primer, ne objavljujete uporedne podatke o zaradama muškaraca i žena koji rade iste poslove. Uverena sam da nisu jednake, i to na štetu žena. Zašto vaši istraživači ne posvete malo pažnje položaju prosečne žene, majke koja radi od sedam do tri, pre posla vodi decu u školu ili obdanište, posle posla ih dovodi kući, sve trčeći da zgotovi ručak i da ostatak dana provede obavljajući ostale kućne poslove? Da li znate da domaćica, dakle žena bez zaposlenja, gubi isto toliko energije kao neko ko radi svoj redovan posao? Koliko tek snage, zdravlja i, ako hoćete, mladosti i života gube žene koje istovremeno moraju da rade i na svom poslu i kod kuće? Volela bih da pročitam tekst o tome.

S punim poštovanjem,

Sanja Zlatović, Novi Sad

Više svetlosti, nije valjda baš sve crno

Iako ne spadam u ljude koji odjekuju i reaguju na tekstove u štampi iz prostog razloga jer slabo da čitam novine, ipak moram da reagujem na sve ono što sam u vašem cenjenom listu prošle nedelje pročitao, a koji mi je sticajem okolnosti dospeo u ruke, naime pronašao sam ga u autobusu (verovatno je nekome ispao). Pročitao sam ga od korica do korica, i moram ovom prilikom da izrazim svoje zaprepašćenje. Ako stvari zaista tako loše stoje kako vaš list piše, onda je ovo najgora od svih mogućih država i da je za dlaku gora ne bi postojala, da parafraziram najnamćorastijeg od svih filozofa. Ipak nije valjda sve tako crno kako nam se piše. Gore glavu, dame i gospodo, i unesite malo svetla u vaše sumorne novine! Do sledećeg slučaja,

Svetozar Mihajlović, penzioner, Pančevo

prethodni sadržaj naredni