Kako poraziti re�im na izborima (14)
Lopta
U to da �e predstoje�i izbori, ako ih uop�te bude, biti farsa � gotovo da ne treba sumnjati. Razloga za to je na pretek.
Pre
svega, klju�nim li�nostima re�ima me�unarodna zajednica nije ostavila
alternativu, osim da ostanu na vlasti. Verovatno�a da veliki igra�i na
me�unarodnoj sceni na�u srednje re�enje kojim bi se, na primer, najva�niji
likovi sa ha�kih poternica na�li na sudu, a zatim brzo, usled nedostatka
dokaza, bili oslobo�eni optu�nice je zanemarliva. Nedostatak me�usobnog
poverenja, ali i �injenica da za favorite u me�unarodnoj utakmici nere�en
rezultat zna�i poraz a za autsajdere pobedu, ovakav ishod �ine malo
verovatnim. Zapad ho�e Milo�evi�evu glavu po svaku cenu, a Moskva je,
bar za sada, ne da ni po koju cenu. Loptanje se nastavlja, a jedini na�in
da se uskoro okon�a jeste da se na�e drugi glavni teren ili da, ne daj
bo�e, lopta pukne. Drugih, mnogo va�nijih terena, naravno, ima mnogo,
ali dok se oni pripremaju ovaj ovde bi�e i dalje onaj pomo�ni na kome se
uve�bavaju strategije, uklizavanja i gruba igra. �ta �e biti s loptom,
nikoga se ne ti�e. Naravno, likovi pomenuti u malopre�a�njoj analogiji
nisu lopta, ve� mali igra�i koji se loptom igraju na unutra�njopoliti�kom
terenu.
Najva�niji razlog za predstoje�u izbornu farsu nalazi se ba� na tom terenu i u �injenici da i pored svih napora i medijske manipulacije re�im stoji lo�e u narodnim o�ima. Deset godina sunovrata, bez obzira na okolnosti, u�inilo je svoje. Malo je, sude�i prema istra�ivanjima, preostalo onih koji jo� uvek podr�avaju vladaju�u koaliciju. Uskoro �e ih biti jo� manje. �to je popularnost re�ima manja, represija i manipulacija su izra�enije, zbog �ega popularnost re�ima dodatno opada, i tako dok lopta ne pukne.
Tre�i razlog koji valja navesti u prilog po�etnoj tezi jeste taj �to ni metiljava opozicija ne stoji dobro u narodnim o�ima. Ako izbora bude, narod �e po svemu sude�i glasati protiv re�ima, a ne za opoziciju. Re�im je mnogo obe�avao i ni�ta nije ostvario, pa mu vi�e niko ne veruje. Opozicija je obe�ala samo jedno � da �e smeniti vlast � ali ni to, bez obzira na okolnosti, nije uspela. Umesto toga, stvoren je gubitni�ki imid� (neretko se u svakodnevnom govoru ka�e da je u nekoj op�tini opozicija na vlasti!), a eksploatacija narodnog entuzijazma pre ili kasnije uzima danak. Kada bi se umesto izbornih listi�a s ponu�enim imenima pred bira�ima na�li prazni listi�i koje bi ljudi sami popunjavali, malo je ovda�njih politi�ara koji bi se na�li i u lokalnom parlamentu. Izbornu farsu, eto poente, nema ko da spre�i. Neorganizovana i neujedinjena opozicija sve te�e i sa sve manjim izgledima na uspeh mo�e da mobili�e i organizuje nezadovoljnu masu �ije je poverenje svojim katastrofalnim pona�anjem u velikoj meri izgubila. Zapad mo�e, ako mu je do toga uop�te stalo, tek posredno, preko i uz pomo� Moskve, da uti�e na kontrolu i regularnost izbora. A da li �e i pod kojim uslovima Moskva na to pristati i da li �e njeni uslovi biti zadovoljeni, ne zna se.
No, nije problem samo u opoziciji i me�unarodnim okolnostima. Narod nije homogena masa. Ni�i slojevi, kojima je lo�e i koji vi�e ne veruju re�imu, ne veruju da �e im biti bolje ni kada ovaj re�im smeni neki drugi. �to vreme vi�e proti�e, sve vi�e su u pravu. Ljudi intuitivno ose�aju da bi teret tranzicije pao na njihova le�a, a da za uzvrat, bar u doglednom roku, ni�ta ne bi dobili. Trenutno nemaju ni�ta, ali ni�ta ne rade. U promenjenim okolnostima ne bi imali ni�ta, ali bi morali da rade. Menjati ni�ta za ni�ta, a pri tom ulo�iti napor, zaista nije primamljivo i nije vredno �rtve. Srednji slojevi, kolebljivi, atomizovani, stra�ljivi, iznutra podeljeni, nisu skloni riziku i, osim u trenucima euforije, bez podr�ke �irih slojeva ne mogu biti garant za�tite izborne volje. Oni od promena o�ekuju najvi�e, ali se istovremeno pla�e da ne izgube ono malo �to imaju i nisu spremni mnogo da ulo�e. Paradoksalno, ali oni kojima je sada najbolje predstavljaju najve�u opasnost za re�im. Neizvesnost vezana za sutra�njicu i za ste�eni imetak �ini ih pojedina�no sklonim razli�itim avanturama, ali s obzirom na to da ih ukupno nema mnogo, kao grupa ne �ine nikakvu posebnu snagu, a pri tom ih nije te�ko kontrolisati.
Zbog navedenih razloga oni koji pretenduju da zamene postoje�i re�im imaju danas te�i zadatak nego pre godinu dana. To �to su se u prethodnom periodu pokazali kao ni�ta manji eksploatatori narodnog entuzijazma danas im ne ide na ruku. Oni koji ho�e da zamene postoje�i re�im moraju stoga potpuno okrenuti list. Glavni cilj mora biti zadobijanje ili vra�anje narodnog poverenja. Prepucavati se sa re�imom i dokazivati kako je isti lo� zna�i otkrivati toplu vodu. Ljutiti se na re�im, na narod, na me�unarodnu zajednicu, okrivljavati okolnosti jeste racionalizacija neuspeha. Dodvoravati se Zapadu zna�i kucati na otvorena vrata, a ube�ivati sebe i verne pristalice kako slabost re�ima zna�i istovremeno sopstvenu snagu predstavlja iliziju i ra�un bez kr�mara. Slabost re�ima je nu�an, ali ne i dovoljan uslov za promenu. Tek kada svi u opoziciji shvate tu �injenicu, mo�e se o�ekivati vra�anje narodnog poverenja, ali za to su ipak potrebni neki novi ljudi.
Autor je sociolog iz Beograda
Na
ovonedeljnoj sednici republi�kog parlamenta, poslanici su usvojili Zakon
o izmenama zakona o akcizama i porezima, koji �e regulisati upla�ivanje
gradske takse od "tri odsto" u republi�ki bud�et. Skup�tini
grada je 6. marta ove godine blokiran ra�un, i od tada su gradskoj vladi
"vezane ruke", a o sudbini novca koji se sliva u republi�ki bud�et
gra�ani ni�ta ne znaju. Na osnovu usvojenih izmena i dopuna zakona,
republi�ka vlada �e raspolagati novcem predvi�enim za potrebe grada
Beograda. Redakcija nedeljnika "Vreme" objavila je po�etkom
juna meseca apel �elnicima grada o ukidanju takse od "tri
odsto" kako bi se spre�ila zloupotreba tog novca. Adekvatne reakcije
povodom apela "Vremena" u kup�tini grada nije bilo.