Jugoslavija
ili Slobodan I
Opasan ustavni trik
Skup�tina Jugoslavije gotovo zavereni�ki menja Ustav da bi obezbedila novi mandat Slobodanu Milo�evi�u. Crnogorska vlada i skup�tina usvajaju za�titne mere, i ustavna kriza eskalira dok dr�ava visi o koncu
Kada
je marta 1903. Aleksandar Obrenovi� jedne no�i suspendovao ustav na samo
jedan sat, pa za to vreme u�inio �to je hteo a potom stari ustav vratio
na snagu, jedan pijanac, vra�aju�i se iz kafane, videv�i oba proglasa
jedan pored drugog, o ukidanju ustava i o njegovom vra�anju, zaklju�io
je: "Mnogo sam pio, vi�e ne smem!" U istom slu�aju belgijski
diplomata je najpre poslao depe�u da je suspendovan ustav, a potom da je
ustav vra�en na snagu. Belgijski ministar spoljnih poslova, videv�i da
je stvar ozbiljna, zaobilaznim kanalima se raspitivao da li je
ambasadorovo zdravlje u redu. Profesora Pravnog fakulteta Kostu �avo�kog
ova anegdota podse�a na skup�tinske doga�aje od 6. juna 2000. godine.
Zdanje Skup�tine Jugoslavije, najve�i deo godine prazno i pusto, iznenada je u �etvrtak oko 11 sati o�ivelo, da bi do ve�eri, uz vesele dosko�ice tipa "pa�ljivo gledajte radikale kad di�u ruke" i ne�to grljenja s debelim funkcionerkama ("oooo..."), ekspresna procedura promene saveznog ustava bila gotova. Tog dana su odr�ane po dve sednice Ve�a gra�ana i Ve�a republika i jedna zajedni�ka sednica oba ve�a, na kojima je progla�eno usvajanje amandmana na Ustav SRJ i Ustavni zakon za njihovo sprovo�enje.
U tom najbr�em mogu�em, gotovo zavereni�kom postupku (poslanici su obave�teni prethodnog dana, ali nisu imali tekst ustavnih izmena o kojima �e odlu�ivati, ve� samo tekst i inicijative grupe poslanika) izmenjen je ustavni aran�man da bi poslanici u Ve�u republika Skup�tine SRJ, a bogami i predsednik SRJ, mogli da budu birani na neposrednim izborima.
�avo�ki u toj neuobi�ajenoj ustavnoj promeni bez javne rasprave i bez stru�ne elaboracije (vidi dokaz da Slobodan Milo�evi� kao samodr�ac zastupa tzv. pravni nihilizam, odnosno da ustav shvata sli�no kao pakistanski diktator Zial Hak, koji je govorio da je ustav samo jedna knji�ica koju on mo�e svakog �asa da pocepa...
Nije ispalo ba� tako jednostavno � kao da govori simbolika mesta na kome je podignuta zgrada te zlosre�ne skup�tine gde je nekada stajala tzv. Batali d�amija... Tinjaju�a ustavna kriza je eskalirala.
Spor oko izmene ustava vukao se od 1997, a spor u vezi sa sastavom Ve�a republika prakti�no od crnogorskih republi�kih parlamentarnih izbora 1998, kao i spor oko legitimnosti savezne vlade. Po na�em ustavu, manja federalna jedinica, pored uobi�ajene za�tite interesa u federalnom ve�u, u�iva i tzv. pozitivnu diskriminaciju po kojoj u savezno ve�e bira najmanje 30 poslanika, a po principu jedan �ovek jedan glas imala bi sedam. Zbog ignorisanja crnogorske izborne volje taj aran�man nije funkcionisao.
Vladimir Goati, saradnik Centra za politikolo�ka istra�ivanja i javno mnjenje Instituta dru�tvenih nauka, smatra da se ne mo�e govoriti o tome da Crna Gora negira legitimnost politi�ke zajednice ("dr�avni okvir"). Politi�ke partije koje su zagovarale secesiju dobijale su samo oko 12 odsto izborne podr�ke. Od sredine 90-ih tamo ja�a konfederalno opredeljenje, ali to je, zapa�a Goati, reaktivni konfederalizam � oko 60 odsto ljudi podr�ava konfederalnu, a 40 odsto pod svim uslovima ho�e zajednicu sa Srbijom.
IZBOR PREVAZI�ENOG POLITI�ARA: DPS je u trenutku konstituisanja Skup�tine Jugoslavije 1997. godine bio jo� formalno jedinstven, a izbor predsednika SRJ pao je u trenutku kada se u ovoj partiji odvijao sukob nastao posle izjave Mila �ukanovi�a, date "Vremenu" 1997, da je Slobodan Milo�evi� prevazi�en politi�ar. Milo�evi� je 23. juna 1997. u Skup�tini Jugoslavije ipak izabran za �efa dr�ave po�to Crnogorci, i pored li�nih zamerki, nisu �eleli da se suprotstavljaju "izbornoj volji gra�ana Srbije". Tada�nja inicijativa SPS-a da se izmeni ustav i da se predsednik SRJ bira neposrednim izborima ipak nije pro�la zbog suprotstavljanja Crnogoraca.
Novom ustavnom promenom uticaj Crne Gore na izbor �efa federalne dr�ave smanjen je na simboli�nih 6,25 odsto u bira�kom telu. Do sada su kad je �ef dr�ave u pitanju imali teorijskih 50 odsto uticaja u Ve�u republika i oko 25 odsto u Ve�u gra�ana.
I u srpskoj i u crnogorskoj skup�tini, ina�e, dominirala je nesputana volja skup�tinske ve�ine, i jedna odluka Ustavnog suda Jugoslavije nala�e da se u Ve�e republika ima slati delegacija �iji sastav proporcionalno odgovara sastavu parlamenta. Ve�ina u srpskoj skup�tini, pozivaju�i se na tu odluku, minulog prole�a koristi �injenicu da je Srpski pokret obnove napustio skup�tinu i brzo izglasava zakon po kome se u Ve�e gra�ana �alje proporcionalna delegacija, ali partije koje ne u�estvuju u radu skup�tine nemaju pravo u�e��a u toj reprezentaciji. Tako je iz Srbije poslata "proporcionalna delegacija re�ima".
Posle crnogorskih republi�kih izbora 1998, Skup�tina Crne Gore poslala je u Ve�e republika novu delegaciju pobednika na tim izborima, ali ve�ina u Skup�tini Jugoslavije odbija da verifikuje njihove mandate. Dotada�nja delegacija, izabrana 1996, podelila se, pa �etrnaest poslanika po�tuje odluku republi�ke skup�tine i odbija da dalje dolazi u Skup�tinu Jugoslavije, ali �est poslanika u njoj ostaje. To je bilo dovoljno za izbor Momira Bulatovi�a za saveznog premijera, pa i za izglasavanje one skup�tinske odluke koja omogu�uje vladi da proglasi ratno stanje, ali nije dovoljno za izmenu ustava.
U jugoslovenskom politi�kom �ivotu postoji ina�e pet opcija za preure�enje politi�kog okvira: secesija (crnogorski liberali i socijaldemokrati), konfederacija (DPS), federacija (srpska demokratska opozicija), jaka federacija (SPS-JUL) i unitarna dr�ava (Srpska radikalna stranka).
Neposredne izbore poslanika Ve�a republika sa crnogorske zvani�ne strane tuma�e kao unitarizaciju, mada ima primera da su izbori za gornji dom u federalnim dr�avama neposredni � po jednom amandmanu na ameri�ki ustav iz 1913. godine u SAD se, na primer, iz svake dr�ave neposrednim izborima biraju po dva senatora. Ono �to je sigurno je da po novom re�enju slabi uticaj republi�kih organa u Skup�tini Jugoslavije, a unekoliko ja�a pozicija po 20 "senatora" iz svake republike, koji su prakti�no nesmenjivi. Ko�tunica upozorava da tek treba da se vidi kakve �e promene izbornog zakona uslediti u roku od dva meseca.
"STEKLI
SE USLOVI": Nekoliko puta ponavljana re�enica koja govori da su
se "stekli uslovi" za usvajanje novog demokratskijeg ustavnog re�enja
o�ito nije zna�ilo da je postignut ikakav bazi�an politi�ki dogovor
relevantnih subjekata o pravilima igre, ve� da su vladaju�e stranke
prosto "obavile transfer", da su "nabavile" jo�
jednog poslanika koji im je nedostajao u Ve�u republika. Taj
"dvadeset sedmi �ovek" bio je Milan Gajevi�, biv�i �ef
poslani�kog kluba DPS u Ve�u gra�ana Skup�tine Jugoslavije, koji je,
kad se DPS 1997. pocepao, bio uz Mila �ukanovi�a, da bi potom optu�io
Milicu Pejanovi�-�uri�i� i Svetozara Marovi�a da su ga protivustavno
isklju�ili iz partije, da mu rade o glavi i da rade na razbijanju
Jugoslavije... Crnogorci su, izgleda, znali da Beograd ima kontakte s
Gajevi�em, i Sr�an Darmanovi�, direktor CEDEM-a, upozorio je odmah
posle izbora srpske delegacije za Ve�e republika na mogu�nost promene
ustava.
Pitanje je ima li veze s duhom ustava poigravanje osnovnim zakonom, uobi�ajeno u ovoj "nezavr�enoj dr�avi" od po�etka gra�enoj na improvizacijama i sumnjivoj legitimnosti. Kosta �avo�ki podse�a na to kako je SRJ progla�ena 1992, kada je tzv. �ablja�ki ustav proglasilo Savezno ve�e Skup�tine SFRJ, izabrane 1986, koja nije imala mandat � a glasala je samo jedna tre�ina (74 poslanika) ukupnog broja poslanika Saveznog ve�a.
DEMONTA�A FEDERACIJE: Posle neprihvatanja nove crnogorske reprezentacije u Ve�u republika, a naro�ito posle izbora Momira Bulatovi�a za predsednika savezne vlade, crnogorske zvani�ne strukture prekidaju komunikaciju sa funkcionerima savezne vlade, a kasnije usvajaju niz mera kojima preuzimaju federalna ovla��enja u nizu oblasti, uklju�uju�i tu i monetarnu.
U januaru 1999. predsednik SPO-a Vuk Dra�kovi� ulazi u saveznu vladu tvrde�i da je tom prilikom dobio obe�anje od predsednika SRJ da predstoji rekonstrukcija savezne vlade koja bi podrazumevala povratak �ukanovi�eve ekipe na savezni nivo. Kako je u intervjuu "Vremenu" januara 1999. izjavio savetnik crnogorskog predsednika Miodrag Vukovi�, izlazi da su Crnogorci u tom trenutku tra�ili da se predsednik savezne dr�ave vrati u ustavne nadle�nosti; da se ispo�tuje izborna volja gra�ana Crne Gore i stav skup�tine Crne Gore i u savezni parlament primi delegacija Skup�tine Republike Crne Gore, sastavljena od poslanika koji �e odgovorno zastupati njene interese kako predvi�a ustav; da taj savezni parlament izabere saveznu vladu �iji �e predsednik biti �ovek iz Crne Gore punog li�nog i profesionalnog integriteta, ali iz politi�ki ve�inske Crne Gore; da savezna vlada ima pola ministara iz Crne Gore, a pola iz Srbije..." Ni�ta od toga nije bilo. Dra�kovi� je u maju 1999. najuren iz savezne vlade i njena nova rekonstrukcija u leto 1999. uklju�uje srpske radikale, koji potom s Momirom Bulatovi�em ulaze i u izbornu koaliciju na lokalnim izborima u Podgorici i Herceg-Novom maja 2000.
Po�to se iz nedelje u nedelju iz meseca u mesec odnosi komplikuju i zate�u, crnogorska vladaju�a struktura po�etkom jula 1999. izlazi s platformom za preure�enje odnosa u federaciji, koju u su�tini vide kao konfederalnu dr�avu. Povremeno se pominje da �e Crna Gora organizovati referendum o nezavisnosti u slu�aju da njena inicijativa ne nai�e na razumevanje, ali se na referendum ne ide, kako se �ini, iz dva razloga: nije sigurno da bi u Crnoj Gori ve�ina gra�ana glasala za nezavisnost, i nije sigurno da bi taj korak odobrili me�unarodni faktori. To se potvr�uje i ovih dana kada crnogorska skup�tina odbija predlog SDP-a da se o izmenama saveznog ustava gra�ani Crne Gore izjasne na referendumu. �ekanje i odmeravanje.
ODBIJENE PONUDE: Vlada Srbije nije htela da razmatra crnogorsku platformu za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore i upu�ivala je na Skup�tinu Jugoslavije, ali zvani�na Crna Gora tamo nije htela jer taj parlament smara nelegitimnim. Kontakti DPS-a sa SPS-om nisu dali nikakve rezultate ("Crna Gora je ravnopravna i tu nema razgovora"), razgovori s JUL-om su izgleda bili neprijatni. Srpska opozicija je pozdravila crnogorsku inicijativu, izrazila nameru da o tome ozbiljno razgovara, ali je u martu 2000. u svojoj politi�koj platformi definisala da �e raditi na tome da se sa Crnom Gorom odnosi urede na federativnoj osnovi. Ljubazno se prelazi preko krupnih razlika izme�u ta dva pristupa. Ovih dana trebalo bi da do�e do novih razgovora srpske opozicije sa vladaju�om koalicijom u Crnoj Gori. Me�utim, odmah posle izmene saveznog ustava crnogorska vlada, a potom i crnogorska skup�tina, saop�tava da ne�e priznati nijedan pravni ni politi�ki akt usvojen bez u�e��a legitimnih i legalnih predstavnika Crne Gore u zakonodavnoj, izvr�noj i sudskoj vlasti, da ne prihvata izmene Ustava SRJ po�to konstatuje da ih je usvojila nelegalna i nelegitimna savezna skup�tina, te najavljuje normativne i druge mere neophodne za za�titu gra�ana i Republike Crne Gore.
Iz toga proizilazi i ono �to je direktno izjavio Milo �ukanovi� � od u�e��a crnogorske vladaju�e koalicije na saveznim izborima nema ni�ta. Kosta �avo�ki, koji je ina�e zastupao gledi�te da opozicija ne bi trebalo da izlazi na izbore pod lo�im izbornim uslovima, sada (Pres klub, ponedeljak 10. jul) ka�e da je srpska opozicija dovela sebe u situaciju da vi�e nema dobrog izbora, odnosno u polo�aj u kome je bio Orest kad mu je Apolon naredio da ubije ro�enu majku � znao je da �e ga, ako je ubije, progoniti njene, a ako je ne ubije, o�eve erinije, jer je po Apolonovoj zapovesti trebalo da osveti oca. �ta god da uradi � ne valja. �avo�ki, naime, zaklju�uje da mo�e do�i do razlike izme�u stava srpske opozicije i stava crnogorskih vlasti ukoliko se Crnogorci odlu�e da budu protiv dr�avnog okvira. Ako srpska opozicija poslu�a savet da ne iza�e na izbore, me�unarodni �inioci �e novoizabranu vlast proglasiti nelegitimnom, kao �to se to desilo sa tzv. krnjim predsedni�tvom 1990, kada su �etiri �lana napustila to predsedni�tvo, pa se mo�e desiti da srpska opozicija, mada to mo�da ne �eli, pru�i izgovor Crnogorcima za otcepljenje, jer vi�e nema savezne vlasti. Opet, ako opozicija na izbore iza�e, onda se postavlja pitanje za�to bi se na te izbore izlazilo ako su oni unapred izgubljeni...
Na pitanje koliko je Crna Gora daleko od referenduma posle odluka o moratorijumu, za�titnim merama i odbacivanju predloga SDP-a o svenarodnom izja�njavanju, Veselin Pavi�evi�, profesor Pravnog fakulteta u Podgorici (Pres klub, ponedeljak 10. jul), ka�e da ta odluka ne zavisi od vlade ve� od me�unarodnih �inilaca, ali smatra da �e, me�unarodna zajednica ukoliko prinudi Crnu Goru da prihvati izborne uslove koji vladaju u Srbiji, izvr�iti jednu vrstu zlo�ina.
Kosta �avo�ki pak smatra da sudbina ove zemlje visi o koncu i ne zavisi samo od nas, da mi ne znamo �ta stranci ho�e, a da oni to ne�e da ka�u. On procenjuje da �e Crnogorci, kao Tu�man i Ku�an, sa�ekati �ta �e re�i Amerikanci, odnosno Evropska unija koja je do sada podr�ala razbijanje tri multietni�ke federacije na 22 nacionalne dr�ave � Sovjetski Savez je razbijen na 15 dr�ava, �ehoslova�ka na dve, a Jugoslavija na pet, i taj proces nije zavr�en. �avo�ki, dakle, procenjuje da �e Amerikanci, ukoliko iz nekog razloga procene da ova godina nije zgodna zbog toga �to je njihov predsednik "outgoing", re�i �ukanovi�u da sa�eka... Nije isklju�eno, ka�e �avo�ki, da Slobodan Milo�evi� pone�to od toga zna jer je dosta olako uleteo u ustavne promene, iako zna da je to vrlo opasno: ili ra�una na neku bla�u reakciju Crnogoraca, ili "izaziva boga", ili je "u vlasti svoga hira".
Iz evropskih prestonica sti�u osude Milo�evi�evog ustavnog trika, uz podr�ku i obe�anja �ukanovi�u, uz pozive na uzdr�anost. U novoj spoljnopoliti�koj platformi ruskog predsednika Putina isti�e se ruska te�nja da se spre�i dalje raspar�avanje Jugoslavije. Kod ku�e (vidi okvir) razli�ite partije se izja�njavaju "za" i "protiv" izlaska ili bojkota, i obrnuto, u svim kombinacijama, a Ko�tunica izjavljuje da izlazak na izbore nije primarno pitanje, ve� da je to okvir politi�ke zajednice i pledira da se o tome najpre odlu�i na referendumu.
USTAV I MORE: Profesor Dragoljub Mi�unovi� sa govornice Ve�a gra�ana skup�tine Jugoslavije podse�a kako su gra�ane anti�ke Atine pripadnici drugih gradova hvalili zbog toga �to imaju dve stvari koje oni nemaju! More i ustav. Ovim postupkom izgubi�emo i ustav i more, zavr�ava g. Mi�unovi� svoj "rekoh i spasih du�u svoju" govor.
Ustavna kriza je tog dana, po�etkom jula, dobila na dramati�nosti. Da li se iz te situacije mo�e na�i politi�ki izlaz ili �e sve voditi ka konfrontaciji?
Tehni�ki gledano, po proceni profesora Pavi�evi�a, Skup�tina Crne Gore je prakti�ki odredila svoju poziciju da na savezne izbore ne mo�e i�i. On smatra da prete�e zahteve radikala da se uhapsi �ukanovi�, odnosno da se savezni propisi sprovedu na silu, za sada treba ignorisati, ali da se strah i neizvesnost me�u gra�anima �iri.
Veselin Pavi�evi� sarkasti�no ka�e da je organizovanje saveznih izbora protiv volje crnogorske dr�ave "tehni�ki mogu�e": "Oni su po�eli da �ire demokratiju iz kasarni... mogu i u plemenskim skup�tinama da naprave glasanje." Podse�aju�i da svakodnevno radi sa mladim ljudima, on samo isti�e da vi�e nije mogu�e odnositi se prema Crnoj Gori kao pre 70-80 godina.
Slobodanka Nedovi�, profesor Pravnog fakulteta, direktor Cesida, za Analiti�ki servis konstatuje da savezna vlada nema ni �inovnike, ni slu�be, ni bira�ke odbore, ni prostorije, ni opremu � naprosto nema logisti�ku mo� da sama, bez saradnje republi�kih organa, organizuje izbore. Ukoliko �e�eljeva izjava o organizaciji saveznih izbora nije samo provokacija, takav �in bio bi najsigurniji na�in da se po�ne sukob sa Crnom Gorom...
Veselin Pavi�evi� konstatuje kako ovo nije ni�ta drugo do jedna od poslednjih faza doga�aja koji su morali da uslede u jednoj, pre samog njenog nastanka neiskrenoj dr�avnoj politi�koj zajednici Srbije i Crne Gore.
Istra�ivanja CEDEM-a, �iji je g. Pavi�evi� saradnik, pokazuju da je od samog nastanka zajedni�ke dr�ave, a naro�ito intenzivno u poslednje dve i po godine u Crnoj Gori, u toku proces permanentne delegitimizacije saveznih institucija, koji se vidi gotovo golim okom. Istra�ivanja pre mesec i po dana pokazala su da sve ve�i procenat ispitanika nema nikakvo poverenje u savezne institucije � od predsednika savezne dr�ave, skup�tine, vlade, vojske do saveznih sudova. S druge strane, samo 25 odsto ispitanika ima veliko poverenje u Vojsku Jugoslavije, a u organ koji je ovih dana doneo akte o promeni ustava (Skup�tinu Jugoslavije) poverenje ima trenutno samo 9,3 odsto. Pavi�evi� o�ekuje da �e taj trend opadanja poverenja u savezne institucije da se nastavi naro�ito nakon najnovijih doga�aja.
Profesor Pavi�evi� uo�ava da se u crnogorskom miljeu sada u prvi plan isti�e "unutra�nji problem", kako ka�e, "problem intenzivne manjine u Crnoj Gori", a to su gra�ani koji podr�avaju ma kakvu politiku koja dolazi iz Beograda. U tom kontekstu on prili�no veliki zna�aj pridaje izjavi Predraga Bulatovi�a, funkcionera SNP-a, koji je rekao da se nastala pat pozicija mora re�avati dogovorom SNP-a i DPS-a. Ako do tog ili nekog drugog dogovora ne do�e, situacija ostaje dramati�no neizvesna.
Milan Milo�evi�
Crnogorska vizura
Filip
Vujanovi�, crnogorski premijer: "Izmenama
federalnog ustava SR Jugoslavija poku�ava se fakti�ki pretvoriti u
veliku Srbiju."
Svetozar Marovi�, predsednik crnogorskog parlamenta: "Promenama saveznog ustava narod nije dobio ni�ta, osim mo�da do�ivotnog predsednika SRJ. Jugoslavija vi�e nije zemlja za koju se 1992. godine opredelila Crna Gora."
Zoran �i�i�, potpredsednik Socijalisti�ke narodne partije Crne Gore i jedan od autora "�ablja�kog ustava": "Promene Ustava SR Jugoslavije su odbrambeni mehanizam od onih koji kr�e i gaze ustave i zakone i ho�e da sru�e SRJ. Nema ni govora o unitarizaciji SRJ, niti o ukidanju savezne dr�ave."
Predrag Bulatovi�, potpredsednik Socijalisti�ke narodne partije Crne Gore: "Imamo put koji je za mene neprihvatljiv, a to je dalje podizanje tenzija i dalje zao�travanje politi�ke situacije. Drugi put je otvaranje dijaloga izme�u glavnih politi�kih aktera u Crnoj Gori. Mnogi misle da je to nemogu�e, a ja nagla�avam da je to nu�no."
Milo �ukanovi�, predsednik Crne Gore: "Ako Srbija prihvati demokratsku ideju, onda mo�emo ostati zajedno, a u suprotnom, odr�a�emo referendum o na�oj budu�nosti. Uveren sam da �e Crna Gora nakon takvog referenduma mo�i da proglasi nezavisnost."
Dragan �o�, ministar pravde Crne Gore i predsednik crnogorske Narodne stranke: "Nema ni govora o tome da se ustavnim promenama u�vr��uje zajedni�ka dr�ava, ve� da to vodi njenom raspadu. Jugoslavije nema bez Crne Gore. Jugoslavije nema sa poni�enom Crnom Gorom, i to treba da vam bude jasno."
