Intervju: Du�an Pavlovi�
Priprema za budu�e sukobe
Da Milo�evi� u skup�tini mo�e lako da namakne 50 odsto, ne bi menjao Ustav. Nije on ideolo�ki, principijelno okrenut tome, ali je spreman da Ustav pocepa kao knji�icu za pravljenje kola�a, po�to je zastarela i po�to se sada tako osigurava za naredne �etiri godine
Jo�
od Osme sednice politi�ki sistem u Srbiji funkcioni�e na mehani�kom
odnosu snaga � sve se uglavnom re�ava tako �to u sukobima politi�kih
aktera jedna strana dobija ili gubi sve. Postoji samo potpuna pobeda ili
potpuni poraz, dok je pojam "kompromis" gotovo nepoznat, zapisao
je jo� pre nekoliko godina u �asopisu "Nova srpska politi�ka
misao" Du�an Pavlovi�, nau�ni saradnik Instituta za evropske
studije. Pro�lonedeljna promena ustava na prepad, i dovo�enje druge
strane pred svr�en �in, mogla bi se u neku ruku tuma�iti kao nastavak
prakse i iste tehnologije vladanja, ve� 13 godina usavr�avane.
"Slobodan Milo�evi� ima po pravilu samo jedan na�in ulaska u sukob sa svojim politi�kim protivnicima i dva na�ina na koji se taj sukob razre�ava", ka�e u razgovoru za "Vreme" Du�an Pavlovi�: "Ili njegova potpuna pobeda i prosto nametanje njegove volje drugoj strani, ili povla�enje iz sukoba i podvijanje repa. Rezultat je pre svega uslovljen time koliko je trenutno jak. U svemu tome ne igra presudnu ulogu nekakva diplomatska ve�tina ili ve�tina pregovaranja i poga�anja � ti meni, ja tebi � �to je karakteristi�no za savremenu politiku. Samo mehani�ki odnos snaga. To je kao kada imate dve kugle koje se kre�u jedna prema drugoj, i onda ona sa ve�om masom i ubrzanjem udara u manju i nastavlja put jer je ja�a. A ona manja se obi�no sklanja s puta."
"VREME": U sudaranjima na unutra�njem planu Milo�evi� je dosad retko podvijao rep, obi�no je bio ona ja�a kugla?
PAVLOVI�: Za njega se zaista mo�e re�i da je "tehnolog vlasti", koji je uvek znao kako da sebi obezbedi veliku masu i veliko ubrzanje. Me�utim, kod ovih ustavnih promena nije ba� sve isto kao ranije. On i dalje, naravno, poku�ava da razre�ava sukobe na na�in na koji je navikao. Ali moj je utisak da ove ustavne promene nisu direktno uslovljene, nisu posledica otvorenog sukoba koji trenutno postoji. Umesto toga postoji pozadinski sukob izme�u njega, na jednoj, i crnogorskih vlasti i srpske opozicije, na drugoj strani. To jo� nije direktan klin�. �ini mi se da je Milo�evi� promenama Ustava zapravo poku�ao da obezbedi sebi masu i ubrzanje za sukobe koji bi tek trebalo da uslede. Da obezbedi za sebe povoljnu poziciju iz koje �e ga biti te�ko pomeriti.
Da opet nametne pravila igre koja samo njemu odgovaraju?
Jedna od pretpostavki za�to je sve to uradio na ovaj na�in jeste da on vi�e, recimo, ne veruje svojoj partiji. Ne veruje da je ta partija sposobna da namakne onu koli�inu glasova na izborima neophodnu za apsolutnu ve�inu u parlamentu. Ali Milo�evi� verovatno smatra da on kao pojedinac to mo�e da uradi. Zato ne �eli da rizikuje da bude predsednik koga bi birao parlament u kome SPS i radikali ne bi imali ve�inu. Takav parlament bi mogao lako da ga smeni. Milo�evi� sada pre svega zavisi od sebe samog. Mnogo je pokazatelja koji govore da on u�iva ve�e poverenje nego njegova partija. O�igledno je, tako�e, da na vidiku trenutno nema pravog protivkandidata na izborima za predsednika SRJ, i da on na tome mo�e da profitira. Ako pobedi na neposrednim izborima, postaje te�ko smenjiv predsednik. Tako ne�to bi bilo mogu�e samo sa dvotre�inskom ve�inom glasova, a pretpostavka je da opozicija, �ak i ako pobedi, ne mo�e imati takvu ve�inu u parlamentu. Milo�evi� se tako osigurava za naredne �etiri godine. Ali i taj potez, kao i svi prethodni (zakon o borbi protiv terorizma ili aktivnosti policije zadnjih meseci), signaliziraju paniku u njegovim redovima i znak su kako je on svestan da gubi neophodnu podr�ku. Naravno, prerano je za zaklju�ivanje kako je ta podr�ka toliko mala da bi se moglo re�i kako je re�im sociolo�ki potpuno mrtav. Ali Milo�evi� je o�ito procenio da je te�ko ponovo osvojiti ve�inu, i promenom Ustava poku�ava da spase �to se spasti mo�e. Ako ne mo�e �itava partija, mo�e se barem spasiti on sam.
Mo�ete li uop�te da zamislite Slobodana Milo�evi�a kao predsednika SRJ ako iza sebe nema "svoj" parlament. On je mnogo puta do sada pokazao kako je nesiguran ako nema stopostotnu kontrolu vlasti. Te�ko da se mo�e navi�i da on bude predsednik a da mu neko iz opozicije bude premijer...
Milo�evi� ima �etiri poluge sopstvene vlasti: kontrolu nov�anih tokova, kontrolu vojske i policije, medija i tu je, po meni, i "glupa opozicija". Uz te poluge vlasti svako bi mogao da vlada. Zaista ga je te�ko zamisliti u novoj situaciji gde mu ta kontrola izmi�e. Ako se tako ne�to desi, on �e poku�ati da podeli vlast tako da ne dira barem tri glavne poluge. Ne�e praviti probleme opoziciji ako ona pobedi, dozvoli�e joj �ak da napravi i vladu, ali bi ta vlada bila razvla��ena kao i Pani�eva 1992. godine. Proba�e da napravi takav dil. Za njega uvek postoji i mogu�nost da u�e u dil sa nekim iz opozicije, pogotovo �to ima i onih koji se nude za tako ne�to. Ako ne dobije ve�inu koja omogu�ava komotnu vlast, Milo�evi� mo�da mo�e da poku�a da se otrese �e�elja kao saputnika s kojim se vi�e ne mo�e napred. Tada bi morao da odabere iz opozicije onoga ko je najmanje radikalan. A to je u ovom trenutku Vuk Dra�kovi�. Ko god da se na�e u takvoj poziciji, pri�a bi li�ila na onu sa radikalima. Dam ti toliko i toliko ministarskih mesta, evo ti toliko dekana po fakultetima, i poneki medij, ali ti ne dam ono �to mi je najva�nije. Bilo bi to produ�avanje politi�kog �ivota i vlasti preko prividne podele vlasti.
Ako ve� pri�amo o Milo�evi�u kao "tehnologu vlasti", onda u tu tehnologiju svakako spada i neprekidno ru�enje institucija. Kosta �avo�ki tvrdi da je za aktuelnog predsednika ustav knji�ica koju mo�e da pocepa kada ho�e...
Pre bih rekao da je takva sudbina institucija posledica Milo�evi�eve vladavine, ne i princip. To je pre svega posledica njegove �elje da opstane na vlasti. Politi�ke i ekonomske institucije, univerzitet, mediji, kultura � sve te institucije i oblasti vlast je gazila. Milo�evi�, me�utim, nije tip vladara principijelno posve�en ideji da se te institucije ru�e. On upada u takvo stanje iz nu�de kad pretpostavi da nema drugog na�ina da obezbedi svoj opstanak na vlasti. Ube�en sam da bi on, kao i 1990, pustio da �tampa bude slobodna kad bi znao da mu to ne ugro�ava vlast. Tada je bio na vrhuncu popularnosti i nisu mu smetali slobodni mediji, nije bilo potrebe za zakonom o �tampi, zakonom o univerzitetu. Sada kad �kripi i curi na sve strane, on mora da zavr�e, da poku�a da za�epi te rupe, i odatle proisti�e ru�enje institucija. Da u skup�tini mo�e lako kao nekada da namakne 50 odsto, ne bi on menjao ustav. Nije on ideolo�ki, principijelno okrenut tome, ali je spreman da ustav pocepa kao knji�icu za pravljenje kola�a po�to je zastarela i po�to se sada mesi ne�to drugo. Milo�evi� je autoritaran vladar po prirodi, ali bi rado oko sebe imao demokratske institucije ako to ne ugro�ava njegov opstanak.
Tvrdite da i opozicija spada u
stubove re�ima. �ini se da je ponovo zate�ena poslednjim doga�ajima.
Jedni krive Dra�kovi�a �to je Milo�evi� dobacio do dvotre�inske ve�ine,
drugi pominju bojkot izbora, tre�i su se dali u potragu za najboljim
protivkandidatom. �in�i� ka�e da bi najprirodniji bio protest gra�ana,
ali da narodu nije do protesta na 40 stepeni.
�to se �in�i�a ti�e, on pre svega mora da ka�e �ta je pravi razlog za�to ljudi ne�e vi�e da protestuju. A to je da su pre tri godine ulo�ili u proteste veoma mnogo energije, ula�u�i sve nade u njega i Dra�kovi�a. Na kraju je ta energija potro�ena na sukob izme�u njega i lidera SPO-a. To je kao kada ulo�ite novac u banku, i novac propadne. Oni koji su 88 dana protestovali protiv re�ima ne �ele da ula�u i istu banku. Da nije iste banke, ljudi bi protestovali i na +48. �to se SPO-a ti�e, te�ko je tvrditi da li je sve to oko izbora poslanika za ve�e republika bilo smi�ljeno ili je re� o principijelnom stavu stranke. �injenica je da opozicija u institucijama, �ak i da ho�e, ne mo�e mnogo da uradi. �ak i da je SPO bio tamo, na�la bi se ve� neka �etiri poslanika da obezbede ono �to je potrebno. Generalno govore�i, na�a opozicija je neodgovorna. Sli�na je Milo�evi�u jer ne snosi posledice za svoje pona�anje i neuspehe. Pona�aju se kao da ve� deset godina pobe�uju oni njega, a ne on njih. Zato i ka�em da je opozicija �etvrti re�imski stub.
Da li je na�in, pre svega
brzina i tajnovitost, promene Ustava motivisan �eljom da se politi�ki
protivnici dodatno zbune i zateknu na spavanju?
Mo�e se re�i da je Milo�evi� zasko�io svoje protivnike koji nisu o�ekivali i predsedni�ke izbore. Ovde niko u poslednjih �est meseci nije razmi�ljao o nekakvom predsedni�kom kandidatu. Namera da se zbuni druga strana je o�igledna. Ali ta zbunjenost je bila vidljiva i ranije, jer ovakvu opoziciju nije te�ko zbuniti. U opoziciji sada mo�e do�i do novih pretumbavanja. Ima me�u njima onih kojima uvek sko�i adrenalin kada se pomenu izbori, pogotovo predsedni�ki. Nisam siguran da �e�elj nema neke svoje kombinacije. VREME: Izgleda da je zate�ena i vlast u Crnoj Gori, koja sada poru�uje da definitivno odustaje od saveznih izbora?
Tamo se izbori mogu organizovati i uz pomo� vojske, u kasarnama, ili �ak po ku�ama predstavnika SNP-a. Spre�avanje takvih izbora zahtevalo bi intervenciju policije i vodilo sukobima. Ne verujem da bi se �ukanovi� opredelio za takav potez. Pre se mo�e desiti da crnogorska skup�tina ponovo izda neku deklaraciju i ne prizna takve izbore. Ne mora sve to da bude previ�e problemati�no. Za Milo�evi�a je sve jeftinije nego da raspu�ta saveznu dr�avu. On �e dr�ati izbore kakvi god da su, stvara�e privid da savezna dr�ava funkcioni�e, da postoji parlament. Novi ustav mu sada garantuje 4+4 godine na vlasti, i on tu dr�avu ne�e rasturati.
N.Lj.S.
