Bela Crkva: "evociranje" ustanka
Pasulj bez kupus salate
U povodu dana kad je Srbija rekla sloboda, drugovi se još jedared centralno i tradicionalno okupili. Za organizovane – organizovan govor i program, dok drugi tamo nisu išli
Samo
što je na vanrednom zasedanju savezne skupštine, promenom Ustava, došlo
do još jednog vrhunskog dometa demokratije, u Beloj Crkvi se dogodio
redovan, kao što je uobičajeno reći, veliki i centralni narodni zbor,
na kome je drug Minić, predsedavajući većeg dela Skupštine, podsetio
šta su naša današnja, buduća i trajna opredeljenja. Milomir je, ispod
istorijske lipe, drugovima koji su zauzeli sedeći položaj ispod duple
vojne šatre istorijski poručio šta je odgovor onima koji hoće da nas
obore na kolena, i rek’o da je promena Ustava doneta u cilju daljeg
razvoja demokratije, i kaz’o da se narod direktno pita, da je borba za
slobodu, razvoj, demokratiju i bolji život na prvom mestu, da su stalan,
visok i stabilan privredni rast na istom mestu, zbog lošeg ozvučenja dva
puta snažno i odlučno ponovio da nas naše rukovodstvo na čelu sa
predsednikom Slobodanom Miloševićem vodi i brani, takoreći rezimir’o
da je sve narodno i ima ogromnu podršku građana i snažnu podršku čitavog
slobodoljubivog sveta i svih progresivnih ljudi i snaga koje su za mir,
slobodu i napredak... Kako vele predani mediji, "na velikom narodnom
zboru, građani Podrinja, Kolubare i drugih krajeva Srbije su porukama sa
transparenata i slikama predsednika SRJ Slobodana Miloševića iskazali
podršku državnom rukovodstvu i njegovoj politici". Predano i lično
i na licu mesta izbrojali: transparenata – komada 4, slika – komada 1.
KOMADA DVA, KOMADA JEDAN: Ivanjdan. Sunce upržilo. Istorijska Bela Crkva, istorijski 7. jul. Za razliku od ministra i dr Jovana Babovića, koji audijem maši put, desetine autobusa sa zastavama stižu iz prve na istorijsko i lice mesta. Kad se prođu vašarske šatre, na licu mesta istorijska lipa i bista Žikici Jovanoviću Špancu, koji je istorijskim hicem na licu mesta ubio žandara Bogdana Lončara i označio početak ustanka. Scenska pozadina u bojama zastave, poruka "Ovde je Srbija rekla sloboda", pod samom lipom govornica, naspram dupla vojna šatra sa narandžastim plastičnim sedalima. Iza lipe spomen-kuća u kojoj je "izložen" životni put revolucionara Žikice, dokumenti o tome kako se za našu stvar borilo i po snegu i po drugim kijametima. Ima i knjiga utisaka, tu se piše da je povodom obeležavanja 7. jula obiđen program. Posade autobusa pristižu, na prsima ordenje i bedževi SPS-a. Oni sa transparentima i zastavama formacijski staju pod lipu, iza spomenika revolucionarima, ostali pod šatru. Transparenti na kaširanom kartonu, takoreći umetnički ispisani. "Slobodan Milošević, heroj odbrane i obnove" – komada dva, "7, jul , simbol odbrane Srbije" – komada jedan, "Lajkovac uporište socijalista" – komada jedan, Slobodanov kaširani plakat – komada jedan. Nekoliko zastava. Poreklo iskazane podrške – Lajkovac.
Uto vojni orkestar dunu, banu nov audi iz koga dvoje mladih izneše nov venac. Zajednički ga nasloniše na zid. Devojka baš lepojka u baš, ciklama li je, kompletu. Ni lepojko ne zaostaje, jes’ mlad, al’ vidi se kompletan. Vidi se, pred njima budućnost. Počasni vod uzeo da vežba, puška k nozi, nišani, vrati... Stiže i Milomir, takoreći do lipe, sa tradicionalnim tablicama, 111–444. Namače sako revolucionarne teget boje, uze da se pozdravlja ne gubeći ni trenutak svog vremena na nepotrebne poteze. Hitro ode u prvi red, nekako sitan, ali velika energija izbija iz njega. Tako je valjda pisano, nejaka pleća za velika dela. Tek se tu ispozdravlja, u prvom redu sami ministar dr Jovan, temeljan i prvi general Prve nam armije...
Spiker
objavi da delegacije za polaganje venaca zauzmu mesto. Milomir, k’o što
je red, stade na čelo kolone. Levo mu ciklama lepojka imena Snežana Ilić,
desno kompletan lepojko imena Branko Ružić, kompletno i specijalno
pristigli sa novim vencem u novom audiju. Delegacija SPS-a u pročitanom
sastavu pristupi spomeniku Žikici, položi, odstoja, nakloni, povuče se.
Nastupi prvi general, pa delegacija još, sekstet JUL-a...
Počasni vod opali, tri puta, dunu himna, drugovi ustadoše i stadoše. Domaćin podseti da je na današnji dan, na ovome mestu, pod ovom lipom, reče da ima prijatnu dužnost i čast da pozdravi goste na čelu sa, pa reč uze učesnik istorijskog događaja i borac. Uze da evocira, aplauz dobi kad zdušno i bez rezerve podrža politiku našeg rukovodstva i našeg predsednika. Pod lipu iskorači Milomir, odlučan, čita govor držeći ga pod govornicom, siguran k’o da ga niko neće u’vatiti u "prepisivanju". Uze i on da evocira trajna opredeljenja, ozvučenje izdade baš kad izgovori ime našeg predsednika, ali on se ne dade zbuniti, još snažnije ponovi istorijsku rečenicu. Pa nastavi, o strukturi i infrastrukturi, izazovima, tome šta je najpotrebnije, da se sve realizuje kud god se okreneš i svuda, da sve, pa i ustavne promene, ima sigurnu podršku jer je u interesu stabilnosti i budućnosti... Tu bi kraj, nasta kulturno-umetnički program, recitacije, muzika, folklor... Svi redovi ispod vojne šatre postojani.
TU JE ON, MORE: Izađosmo malo van istorijske lipe. Niz vašarskih šatri prazan, seljaci silaze kad zaladi. Starina u sakou punom ordenja, od Loznice, prvoborac. Šta da kaže, bilo je i gorih dana pa je ispalo bolje, revolucionarno će. Pa nastavlja da evocira, "mart mesec, udario sneg". A o današnjoj borbi, "najbolje se bori onaj ko laže, a ništa ne ostvari". "Čim dobiju stolicu, odma’ i mercedes", ne odvajajući oči od niza audija, opela, mercedesa... Jedan napustio zborno mesto, poštapajući se ’vata lad, od Aranđelovca, sve lepo, divno, i govor, mnogo se priča, ali mnogo nas i pritisli, ali branićemo se, makar svi izginuli. Glumci biju preko razglasa, "Nek fabrike naše rade, naše pruge nek se grade, nije samo što se pruga gradi, tu se dižu i kadrovi mladi..."
Poizdalje
od zbornog mesta crkva. Narod zauzeo klupe, u’vatio ladovinu. Pod
jabukom brka, okruglog lica, još u snazi, nakrivio kačket na levu
stranu. Doš’o na vašar, jok, tamo nije iš’o. Vidi došli autobusi,
društvo organizovalo, država je država, obezbeđen prevoz, obezbeđen
ručak, obezbeđeno sve. On sa ovim njegovim priča o suši, tamo nije suša,
tamo je gospoda, zna samo da seljaka ne verma niko. A rad i obnova? Jeste,
kaže, laž i prevara. Ne zna šta će sa stokom, nema "ščim da
napoji". Možda imaju rešenje? Imaju, da pokolju džabe, takvo je
njihovo rešenje. Da se predstavi? Tu je on, more... Baš pred crkvom
narod se okupio pred spomenikom Bogdanu Lončaru, naredniku koji je
poginuo od istorijskih hitaca Žikice. Vele, nisu bili tu, ali pre
jedanes’ sati popovi ga osveštali.
Na velikom narodnom zboru još bije muzika. Ali, evo, odjavljuje se program, "narode srpski uhvati se u kolo". Diže se šatra, diže se i prvi red. Milomir na zadatku rukovanja, prvog generala pozivaju da se slikaju pred spomenikom Špancu, "ko god hoće da se slika sa generalom, junakom". General, baš temeljan, temeljno stao, temeljno i ofarban, sve na njemu vojničko i SMB, do čarapa. Drugovi se, već opuštenije, uputiše ka objektu Doma mladih zadrugara. Objekat i ulaz kontroliše vojna policija. Do objekta pod nadzorom trostruka šatra, slobodan ulaz za sve "namernike" koji su stigli organizovano, besplatan vojnički pasulj. Ima i nezadovoljnih, "prošle godine bila bar salata od kupusa".
Dragan Todorović
